Синиша Саничанин, фудбалер Партизана, за “Глас Српске”: Гол против Санта Кларе за цијели живот

Момак из Приједора стигао је у Хумску прошлог љета из Војводине и за кратко вријеме постао командант одбране која је била готово непогрешива у домаћим и међународним изазовима. Најчешће у пару са Игором Вујачићем био је прави бедем испред Александра Поповића, који је само шест пута вадио лопту из мреже у 21 првенственом дуелу. Због свега тога, као и пробоја до стандардног члана најбоље поставе селекције БиХ сада већ искусни дефанзивац не крије да се све посложило онако како је желио и да ће 2021. памтити само по добром.

- Презадовољан сам како се све одвијало и начином на који смо отишли на паузу. Партизан је стварно велики клуб, далеко највећи у коме сам играо и мислим да нисам разочарао. Резултати показују да смо сви били сјајни и да имамо чему да се надамо у наставку. На личном плану сам такође задовољан, направио сам искорак доласком међу “црно-бијеле”, подигао сопствену љествицу и остаје ми само да се надам и вјерујем да ћемо на најбољи начин наставити започети посао – рекао је Саничанин.

ГЛАС: Сами сте рекли да Вам се доста тога лијепог десило минулог љета. Можете ли ипак да издвојите један тренутак који ће вам остати урезан у памћење?

САНИЧАНИН: Има стварно доста тога што ћу памтити. Свака утакмица посебна је на свој начин небитно ко је са друге стране терена. Партизан је клуб који увијек иде на побједу и са те стране притисак је огроман, јер нема мјеста за киксеве. Ипак, када овако погледам уназад можда је погодак против Санта Кларе нешто што ћу најдуже памтити. Рикардо Гомеш је дао гол за наше вођство, а ја донио резултат који нас води у групну фазу Лиге конференције. Неописиво. До краја смо успјели да сачувамо предност која нас је одвела у групу, а испоставиће се, да смо касније пребродили и ту групу. Није то нимало мала ствар. Играли смо против неколико врло квалитетних екипа попут Сочија, Санта Кларе, Гента...

ГЛАС: Хумска четири године чека титулу, а на половини трке Партизан има пет бодова вишка у односу на Црвену звезду. Можете ли навијачима да обећате титулу.

САНИЧАНИН: Прија нам титула јесењег шампиона, али опет морамо да будемо на опрезу. Има још доста да се игра, даћемо све од себе, да чак и увећамо ту предност и кренемо ка циљу. Што се тиче обећања, то је код нас мало незахвално. Увијек сам става да се не треба разметати ријечима, већ на терену показати колико вам је стало до нечега. Дакле, терен је право мјерило и на њему морамо да будемо прави, у најмању руку као до сада.

ГЛАС: Подизање нивоа игре и резултата поклопило се са повратком на клупу Александра Станојевића. Каква је сарадња с њим, какав је иза камере, пошто током иступа у јавности понекад дјелује јако нервозно?

САНИЧАНИН: Прије свега је велики професионалац и одличан човјек. Имамо одличну сарадњу, не само он и ја, него цијели тим што показују резултати. Посједује невјероватну енергију коју преноси на нас. Он је стварно велики “гробар”, даје себе понекад и преко граница јер живи за Партизан.

ГЛАС: Један сте од ријетких фудбалера нове генерације који је у каријери ишао степеницу по степеницу. Како гледате на свој пут од Рудара преко Борца до лучанске Младости, а затим Војводине и Партизана?

САНИЧАНИН: Искрено да кажем, срећан сам због одлука које сам доносио. До успјеха се не долази преко ноћи и то је мото којим сам се водио. Брзи успон пречесто не донесе срећу и не испуни очекивања. Када идете постепено имате много више времена да сазрите и као човјек и као фудбалер.

ГЛАС: Мало је познато да сте послије средње школе једно вријеме радили у болници у Приједору и упоредо играли фудбал. Да ли сте тада маштали о великим стварима? 

САНИЧАНИН: Нисам много причао о животу ван фудбала, не бих волио да ме људи сажаљевају. Поносан сам на тај период, много ми је помогао, али је чињеница да нисам тада маштао о оваквој каријери. Било ми је битно да будем поштен према себи и осталим, а на све што дође послије тога ми не можемо да утичемо. Радио сам поштено и најслађе је дошло, тако је и у мом случају.

Гризман, Мбапе, Бензема

ГЛАС: Са репрезентацијом БиХ одиграли сте против Француске у Стразбуру 1:1. Како је било чувати Антоана Гризмана, Килијана Мбапеа и Карима Бензему?

САНИЧАНИН: Велика је част не изгубити такав меч. Било је много тешко, али смо као екипа одиграли одлично. Цијели њихов тим, а посебно нападачи изгледају нереално. То је онај топ ниво на који не могу сви да дођу, али ето, фудбал је такав да и ми лошији можемо да их изненадимо. Према општој оцјени били смо и бољи тим од њих, али је и реми врхунски резултат.

Новогодишња жеља

ГЛАС: Коју жељу сте замислили за Нову годину?

САНИЧАНИН: Здравље, љубав и срећа су на врху листе. Желим свима исто како на приватном, тако и на пословном плану, а мом Партизану и мени желим да подигнемо шампионски пехар у мају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.