Рукометашице Хаџића подржале страшне поруке упућене на адресу ЖРК Борац: Једва пунољетне, а задојене мржњом

Да живимо у дубоко подијељеној земљи у којој рат није заборављен, одавно је познато, а, нажалост, често нас на то подсјећају утакмице. “Тастатура навијачи” узели су маха и они могу да пишу шта желе без икаквих санкција. Ипак, проблем је још дубљи у конкретном случају. На коментаре који су се појавили на званичној “Фејсбук” страници ЖРК Хаџићи “сви им погинули, и најмилији ако Бог да”, као и придјев “четничко гнијездо” за дворану “Борик”, услиједио је низ лајкова рукометашица које носе дрес овог клуба! Међу њима су и репрезентативке БиХ, што значи саиграчице, па чак и цимерке неких играчица Борца. Ту је и интернационалка из Црне Горе, као и мајка једног од тренера из стручног штаба.

- Шокиран сам понашањем људи који воде овај клуб. Нажалост, увјерили смо се да су пелцер њихових образаца понашања примиле и рукометашице. Увреде се десе, буду и прођу, али је за мене као руководиоца једног спортског колектива и оца троје дјеце управо то највећи пораз. Па зар спорт не треба да буде у функцији лијепог и здравог одрастања? Првобитно нисмо жељели да се оглашавамо, али када смо видјели да су ствари измакле контроли и да је наш клуб без икаквог разлога “разапет”, морали смо да се огласимо - рекао је директор Борца Дарко Савић.

Управо је први оперативац “осица” унио нека нова правила понашања и односа између клубова. Током претходних неколико година сви клубови Прве лиге Републике Српске и Премијер лиге БиХ који су гостовали у “Борику” добили су поклоне, а неријетко је и сам Савић знао да лопте и рукометно љепило однесе на адресе других клубова.

- Априла ове године Хаџићи су нас побиједили, а добили су поклон од мене уочи меча. На овој посљедњој утакмици обезбиједио сам им и вечеру, што је у Бањалуци већ постала традиција. Чак сам прије утакмице од директора њиховог генералног спонзора Неџада Турнаџића добио умјетничку слику у знак захвалности за помоћ у обнови бањалучке џамије Арнаудија. Он нам је једини честитао на побједи, а звао ме да каже како осуђује поступак клуба те да ћемо остати пријатељи - поручио је Савић.

За социолога Ивана Шијаковића овакво понашање младих рукометашица, нажалост, не представља никакво изненађење. Према његовим ријечима, ово је својствено срединама које су релативно скоро прошле кроз ратне страхоте и није својствено само појединцима.

- У великој смо заблуди када кажемо да су то појединци. Ради се о огромном проценту од најмање 80 одсто становништва. Ово знам јер сам радио доста истраживања на ту тему. Људи који су прошли кроз рат имају такву психологију и све то преносе на дјецу рођену након рата, тако да им се од малих ногу, кроз породицу, улицу и друштво, преноси тај начин размишљања. Да се омладина едукује од малих ногу, одгаја да буде толерантна и прихвати различитости, сигурно би све било другачије. Што се тиче тих “навијача”, они су се преселили на друштвене мреже јер тамо могу да дјелују заштићени и сакривени. Нажалост, тешко се може нешто урадити како би ово лудило било заустављено, што нам говори искуство из посљедњих више од стотину година - нагласио је Шијаковић у изјави за “Глас Српске”.

Примјер из Високог

Ипак, да не буде све тако црно, треба да се присјетимо да су прије само двадесетак дана “осице” након одигране утакмице на Илиџи стигле у Високо да би бодриле мушки тим у мечу са домаћом Босном. Њих двадесетак надгласало је остатак навијача у дворани, а “црвено-плави” су славили са 26:23, док су Бањалучанке на крају испраћене громогласним аплаузом.

Анализа

Подстакнут жалбама из Хаџића портал “Свијет рукомета” направио је детаљну анализу суђења на утакмици одиграној у “Борику” у сарадњи са једним од контролора Премијер лиге. Установљено је да су арбитри из Бијељине направили 25 грешака, од чега је 12 на штету Борца, а 13 на штету Хаџића, тако да се закључак наметнуо сам по себи, односно да је судијски критеријум ипак био уједначен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.