Рукометаш Марко Давидовић остао у Татран Прешову: Очекујем још боље партије

Словачки тим платио је цех учешћу у бројним такмичењима (играли на чак пет фронтова) која су узела данак. Због тога је дошло до промјена у стручном и играчком кадру али је Давидовић остао у клубу да помогне саиграчима да врате трофеје.

- Татран Прешов је прошле сезоне изгубио титулу послије 17 година. Сматрам да има више узрока који су довели до тога, али рекао бих да је главни разлог за губитак титуле умор играча и велики број одиграних утакмица у различитим такмичењима. Ове године играмо на три фронта (Европа, првенство и Куп Словачке), а прошле године се играла још и Чешка лига те СЕХА, што је и довело до већег броја повреда играча и наравно засићености и исцрпљености у финишу сезоне. Због једне такве ситуације, нажалост, нисам играо у финалним утакмицама. Мислим да ће ове године играчи бити одморнији и спремни за повратак титуле. Добили смо неколико нових играча и тренера, тако да је на нама сада да искористимо припремни период на најбољи могући начин и да се уиграмо. Што се тиче амбиција за ову годину то је, наравно, повратак титуле првака Словачке и освајање купа - поручио је Давидовић.

Одлични рукометаш је своју каријеру претежно градио у иностранству. Све то је захтијевало велика одрицања.

- Већи дио моје каријере је везан за играње у иностраним клубовима и морам признати да ми је сваки тај клуб био ново искуство на које сам поносан и које ме је градило како као играча тако и као човјека. Немам проблем са сталним селидбама и привикавањима на нове земље, сматрам то саставним дијелом овога посла, али морам признати да сада откако сам се остварио у улози оца тежим за већим континуитетом и стабилношћу. Исто тако сматрам да је сваком спортисти само присуство породице и њихова подршка од великог значаја како би могли да пруже свој максимум - додао је стамени бек.

Осим у БиХ, играо је још за новосадску Војводину, пољски Стал, затим Ваци, мађарску Татабању те румунски тимови Сучева и ЧСМ Букурешт.

- Најбоље сам се осјећао 2017. године када сам с Војводином узео титулу шампиона Србије. Мислим да моја сјећања среће за тај период нису везана толико за само освајање титуле, колико сам уживао у цијелој сезони, дружењу с дивним момцима, предивној атмосфери и великим пријатељствима које сам тада стекао и који ће трајати надам се цијели живот. А што се тиче најбоље игре, сматрам да сам тренутно у најбољој форми. Мислим да се човјек треба трудити да сваке нове сезоне покуша надмашити себе из прошле године и трудим се да на тај начин радим на себи. Надам се да ћу то успијевати и даље - поручио је одлични бек.

Свака од лига у којима је наступао има своје специфичности и тешко их је поредити. Давидовић истиче да је потребно вријеме да се играчи привикну.

- Свака од ових лига у којима сам играо има своје предности и мане. У свакој од ових земаља игра се различит рукомет, само је до играча колико је спреман да се за одређено вријеме адаптира и прихвати промјене како на терену тако и у односу с људима. Издвојио бих Мађарску и Пољску као најбоље организоване лиге у којима сам до сада играо. А ако бих морао од ових земаља навести неку гдје ми је било најтеже играти мислим да би то била Румунија, која свакако има велике предности за овај спорт, али велика је земља, дугачка су гостовања и игра се грубљи рукомет - истакао је репрезентативац БиХ.

Готово 90 утакмица

Прошла сезона у дресу Татран Прешова била је једна од најисцрпљујућих. Наиме, сјајни бек и саиграчи су имали енорман број мечева.

- Прошла сезона је баш била исцрпљујућа, мој тим је одиграо близу 90 мечева. Овај број утакмица у другим тимовима одигра се за период од три године па због тога бих навео и Татран који је сигурно физички најзахтјевнији за играње - рекао је Давидовић

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.