Радивој Кораћ пети Србин у Кући славних
СПРИНГФИЛД- Легенда српске и југословенске кошарке Радивој Кораћ примљен је у Кућу славних у Спрингфилду у „Генерацији 2022” у категорији интернационалаца, јавили су српски медији.
Како се наводи у саопштењу објављеном на Твитер налогу америчке Куће славних (ХОФ) , пријем ће се обавити на свечаности 10. септембра.
У Кући славних у Спрингфилду од великих српских кошаркашких имена налазе се Александар Николић, Бора Станковић, Дражен Далипагић и Владе Дивац.
На листи интернационалних кандидата су и Ранко Жеравица и Душан Ивковић, који би требало да буду изабрани у некој од сљедећих класа.
Радивој Кораћ поставио је темеље каснијих вишедеценијских успјеха југословенске и српске кошарке, а постао је легенда свјетске кошарке.
Био је први спортиста који је сахрањен у Алеји великана, а ОКК Београд је Жућкову петицу заувијек повукао из употребе, што је први такав случај у европској кошарци.
Један од најбољих европских кошаркаша свих времена је члан ФИБА „Куће славних”, вишеструки најбољи стријелац европских и свјетских првенстава шездесетих година.
Рођен је 5. новембра 1938. у Сомбору. Познат је по играма у ОКК Београд и у репрезентацији. Проглашен је спортистом године у Југославији 1960.
Почео је да игра за БСК (ОКК Београд) са 16 година и играо је крилног центра са висином од 193 цм, а тренер му је био Борислав Станковић.
Са ОКК Београдом Кораћ је освојио четири првенства Југославије. Био је први стријелац и играч Стандарда из Лијежа, првака Белгије (1967/68), играјући за Петрарку из Падове, био је први стријелац првенства Италије (592 поена на 22 утакмице).
Кораћ је као играч ОКК Београда наступао на европским такмичењима. Три пута је проглашен за члана најбољег европског тима. На утакмици Купа европских шампиона против Алвика из Стокхолма 1965. године, Кораћ је постигао 99 поена (утакмица се завршила резултатом 155:57) и замало срушио рекорд Вилта Чејмберлена који је 2. марта 1962, на утакмици између Филаделфија Вориорса и Њујорк Никса, постигао 100 поена.
Био је најбољи стријелац првенства Југославије седам година узастопно, што је највише у историји југословенске кошарке, са просјеком поена по утакмици од 32,7.
За југословенски национални тим је дебитовао 1958. За репрезентацију Југославије је играо на четири Европска првенства и на три је био први стријелац (Београд 1961.-216, Вроцлав 1963.-239, Москва 1965.-195). Са репрезентацијом је освојио двије сребрне медаље на Европским првенствима (1961, 1965), двије на Свјетским првенствима (1963, 1967) и Олимпијским играма 1968., као и бронзану медаљу на Европском првенству 1963. Одиграо је укупно 157 међународних утакмица и постигао 3.153 поена, са за тадашње стандарде високим просеком од 20,1 поена по утакмици.
Радивој Кораћ је погинуо у 30. години у саобраћајној незгоди 2. јуна 1969. код села Каменице, 12 километара од Сарајева, послије утакмице између репрезентације Југославије и селекција БиХ.
ФИБА је 1971, на приједлог тадашњег генералног секретара Вилијама Џоунса, у Кораћеву част покренула такмичење Куп Радивоја Кораћа, а кошаркашке утакмице нису одиграване 2. јуна по одлуци Кошаркашког савеза Југославије.
Пехар који се додјељивао побједнику овог такмичења назван је „Жућкова левица“. Ово европско такмичење је угашено 2002. а Кошаркашки савез Србије и Црне Горе је промијенио име свог националног купа у Куп Радивоја Кораћа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
