Неизвјесна будућност Зимских олимпијских игара: Многи проблеми су уочљиви већ у Пекингу

Прије 38 година на скијалиштима изнад Сарајева засијао је олимпијски пламен, што је означило почетак 14. Зимских олимпијских игара. Када бисмо данас размишљали шта би све недостајало за неку будућу зимску олимпијаду на Јахорини или Бјелашници вјероватно посљедње што би помислили је да би недостајало квалитетног снијега, али управо би то могла бити главна препрека у будућности.

Резултати студије коју је спровео међународни тим истраживача, на челу са Универзитетом Ватерло, показују да климатске промјене угрожавају одржавање Зимских олимпијских игара и да многи градови који су некада били домаћини, у будућности не би испуњавали услове за њихово одржавање.

У случају неконтролисаног раста емисија само један од бивших градова домаћина би био поуздан избор за нове Зимске олимпијске игре

Међународни тим аутора из Канаде, САД-а и Аустралије је прегледао историјске климатске податке локација које су биле домаћини игара од 1920. године до данас. Подаци јасно показују да се Зимске олимпијске игре одржавају у све топлијим условима. Па је тако температура са просечних 0,4 °Ц током двадесетих година прошлог вијека порасла на на чак на 6,3 °Ц током игара оџаних након двехиљадите.

Температура је важна за квалитет снијега, а дебели снежни покривач је гарант сигурности на скијашкој стази и праведног надметања, па смањење снијега, усљед топлијег времена, директно утиче на сигурност спортиста и услове за фер такмичење. Аутори студије су зато жљели да испитају који све неповољни услови би могли да угрозе спортисте, а за четири основна параметра који чине игре ризичнијим узели су неприхватљиво високе или ниске температруе, кишу, мокар снијег и лошу покривеност снијегом.

Посматрајући ова четири фактора и будуће сценарије климатских промјена, студија је испитала који би од 21 градова који су до сада били домаћини Зимских олимпијских игара могли поуздано да обезбједе фер и безбједне услове и у будућности.

Ако се глобалне емисије гасова са ефектом стаклене баште нагло не смање, само један град би испунио овакве услове. Међутим, и у случају да се постигну циљеви смањења емисија из Париског споразума, свега осам бивших градова домаћина би имали довољно добре климатске услове да буду оцјењени као поуздан домаћин.

Неки од претходних организатора, као што су Сочи, Торино и Пјонгчанг не би могли да пруже безбједне услове за одржавање зимских спортских такмичења, чак ни када би се испунили циљеви Париског споразума о клими. Други, као што је Ванкувер, би сачували свој статус. У истом сценарију Сарајево би, због недовољно снега и његове велике влажности током фебруара, и даље било дјелимично ризично подручије.

Домаћини морају да се прилагођавају топлијим условима

Истраживање је показало да се на већини локација на којима су одржаване Зимске олимпијске игре број ризичних услова континуирано повећава током посљедњих 50 година, и да ће овакав тренд наставити сразмерно глобалном загревању. Многи ефекти су већ уочљиви посљедњих година, а организатори су принуђени да обезбјеђују додатне залихе снијега, или да користе машине које производе вештачки снијег.

"Проучавали смо многе начине на које се организатори Зимских олимпијских игра боре са ризицима од временских прилика још од првих игара одржаних у Шамонију, у Француској, пре скоро 100 година. Међутим постоје ограничења са чиме све могу изаћи на крај постојећи начини управљања климатским ризицима, а видели смо да су та ограничења премашена у Сочију и Ванкуверу", рекла је Мишел Рути са Факултета за животну средину Ватерлоа, једна од ауторки студије.

Током игара у Ванкуверу 2010. било је неопходно ангажовање хеликоптера како би транспортовали снег, а 2014. у Сочију, који је тада поставио рекорд за најтоплији град домаћина Зимских олимпијских игара, организатори су морали да ускладиште тоне снијега од претходне зиме како би га користили у хитним случајевима.

Посебни изазови пред Игре у Пекингу

Негативан тренд зиме без довољно снијега ће обележити и предстојеће игре у Пекингу, које почињу 4. фебруара, а које ће бити прве Зимске олимпијске игре на којима се у потпуности користи вештачки снијег. Да би то омогућили кинески организатори ће користити више од 100 генератора снега и 300 топова за снег који имају задатак да одржавају ски стазе.

Али овакво рјешење ствара друге проблеме. Организатори би за потребе машина за производњу снијега могли да употребе око 49 милиона галона хемијски третиране воде, што је наглашено као посебан ризик у процјени Међународног олимпијског комитета (ИОЦ) током процеса избора за домаћина.

Пекинг се налази у региону који има проблем са недостатком воде током цијеле године, па би угрожавање водних ресурса нанело огромну штету становништву. Кинези се ослањају на велику подземну мрежу за акумулацију, и надају се да ће захваљујући том систему употреба вештачког снијега на Олимпијским играма имати минималног утицаја на животну средину. Они истичу да су водили рачуна да зимске игре буду у складу са циљевима одрживог развоја Уједињених нација.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.