Момир Јеловац, прослављени спортски новинар и коментатор, за „Глас“: Млади још “ломе зубе” на Ђоковићу

Његова специјалност је тенис, а годинама је пратио развој и напредак Новака Ђоковића до звјезданих висина. Јеловац не жели да се упушта у расправу о најбољем тенисеру свих времена.

- Увијек иде та прича ко је најбољи свих времена, али то је беспредметно јер је немогуће упоредити различите епохе и стилове. Не можемо направити ту категорију јер је не можемо измјерити на било који начин. Оно што је најбитније - Новак Ђоковић је у својој генерацији без конкуренције. Играо је против највећих тенисера и има позитиван биланс са великанима (Надал, Федерер, Мареј). Новак је направио опус који је незамислив и у домену је тениске фантазије. Освојио је 24 гренд слема, поставио многе рекорде, али и даље фасцинира његова ментална снага. Концентрација и веза између менталне снаге и рада тијела, посебно ногу, је фантастична. Он је претеча стила који сад сви желе да играју, али нису сви Новак. Види се да долазе младе снаге, али још немају довољно јаке зубе да сломе Новака - поручио је сјајни новинар.

У мору младих тенисера Јеловац издваја Карлоса Алкараза као новог владара.

- Алкараз неће имати конкуренцију у својој генерацији какву је Новак имао. Хоће ли он достићи те рекорде које је Ђоковић поставио, не знам, али сигурно ће бити доминантан. Холгер Руне није ниво који је најављивао, Јаник Синер на моменте показује оно што се од њега очекује. Ови остали су већ средња генерација. Карлос је посебан, сви говоре како има нешто од Новака, нешто од Надала или Федерера, али он је свој. Има другачију филозофију игре. Никад неће послати исту лопту, то је Ђоковић осјетио на Вимблдону. Алкараз је нова снага, има свој персоналити, велики тим људи је око њега, али и даље игра опуштено, ужива и та је димензија веома важна - додао је Јеловац.

Већ годинама познати новинар живи у Енглеској тако да редовно гледа и Премијершип. Иако је енглеска лига тренутно најбоља на свијету, Јеловац истиче да се изгубио дух који је красио ово такмичење.

- Изгубио се енглески штих. Они су клубове продали странцима и то је донијело огроман финансијски потенцијал. Било је разних трансакција. Нећу употријебити израз прање новца, али има и тога, то није тајна. Новац је често завршавао у страним банкама. У тим условима довели су готово све најквалитетније играче, па је чак 67 одсто странаца у лиги. Добили су лепршавост, квалитет, али изгубили своје младе играче. Млади Енглези се тешко пробијају јер власници, чим нешто недостаје у тиму, одмах купују. Ријетки су спремни да истрпе младог Енглеза и због тога репрезентација није освојила титулу након 1966. године. Уз то, знате како су Енглези играли, њихов стил, борба, сад је све више симулирања, падања, а то усвајају и млађи играчи, а публика то не воли. Лига јесте најјача, али ће репрезентација и даље бити проблем.

За разлику од Енглеза, гдје су улагања огромна, у нашем региону је највећи циљ изборити групну фазу европског такмичења.

- Групна фаза је реалност клубова из региона, јер нема квалитета. Жалосно је то што сам гледао, да играчи у највишем рангу не знају примити спору лопту или имати успјешно додавање. Играо сам другу лигу Југославије и тад су се знале те основе. Тај квалитет и ово сад је заиста неупоредиво. Истина, буде ту понекад великих побједа (Динамо - Тотенхем, Звезда - Ливерпул), али то је све стихијски. А други проблем су навијачи. Стално су окршаји и то је узело толико маха да се више пише и говори о навијачком декору него о самој игри - јасан је Момир.

Јеловац је новинарску каријеру почео 1974. године. Сви се са сјетом сјећају сјајних спортских коментатора тог времена.

- Нерадо говорим о колегама, посебно јер је старијих колега нашег кова све мање и мање. Борис Мутић, Милка Бабовић, Младен Делић, Драган Никитовић, затим Стојаковић, Лазовић, Хаџијахић, Поповски, Камењашевић и још многи су били новинарска елита. Тада није било интернета, за сваку информацију смо се борили, тражили даноноћно. Оно што је најважније, нисмо ником вјеровали, све смо провјеравали, што данас ријетко ко ради. Све што објавим, провјерим од А до Ж. Олакшан је посао, ту нема дискусије, али оно што се догађа кад су у питању коментатори је тотална ерозија. Назвао бих то одрон. Гледао сам недавно Хрватску радио-телевизију. Спортска редакција је била најелитнија, а сад су то срозали на најмање мјесто слушаности и гледаности. Невјероватно је да коментатор на Свјетском првенству у атлетици није видио да је Ивана Вулета прескочила седам метара, то не можеш не видјети, а он за то вријеме грува статистику. Или да је атлетичарка испустила штафету током трке. Морају се знати основе спорта који пратите. Ако не знате, увијек имате кога питати - разочаран је Јеловац.

Посебан проблем у новинарству је снижавање критеријума приликом запошљавања.

- Филтер који пролазе млади људи прије доласка испред камере и микрофона је врло риједак и селекција није добра. Недостаје опште образовање. Заврше они факултете, али, нажалост, систем је такав да остају необразовани. То је елементарни проблем. Ако желе да се баве новинарством, морају да се сами образују, читају књиге, усавршавају језике. Ово вријеме доноси нове изазове и грешке се не праштају. Свима су доступне информације, а разлику може да прави само новинар и његова интерпретација. Ако си одлучио да радиш један посао, онда се посвети томе, ту нема сваштарења - јасан је одлични новинар.

Његов савјет млађим колегама које желе да постану коментатори је да раде на себи.

- Најважније је да новинар сачува достојанство, да стоји иза својих ријечи. Данас, генерално, доминирају лоше и негативне, често и лажне вијести које људе нагоне на другачија размишљања. Изгубио сам повјерење, то је случај свуда, не само код нас него и у Енглеској. Што се тиче коментатора, направите селекцију података, не морају се сви испалити у току преноса и оптеретити гледаоце. Те податке, ко је шта направио прије 20 година, за који тим је играо, оставите. Гледаоцу треба пренијети оно што не види, посебно ако сте уживо на стадиону. Млади морају да уче, ниси образован ако не знаш да тактички сагледаш фудбал или спорт који пратиш. Са нашим скијашима сам проводио мјесеце на тренинзима да бих неке ствари покупио и разумио. Тако се стиче знање и поштовање гледалаца, кад им објасниш нешто што не знају. Имали смо и ми гафова, али смо се тада борили за своју репутацију. Све што смо “испалили у етер” било је продукт нашег рада и сналажења - додао је на крају Јеловац.

Ходајући фудбал

Јеловац је поред новинарске каријере био успјешан фудбалер и атлетичар. И данас у Енглеској игра ходајући фудбал.

- То је вид рекреације који је у експанзији. Више од 150.000 људи учествује у лигама. Игра се на рукометном терену, шест играча и голман. Дозвољена су само три додира и нема трчања, као ни контакта. Више ментална, него физичка игра јер мораш да пазиш на све те детаље. Иначе сам капитен Челзија у екипи преко 70 година, иако најрадије гледам Арсенал.

Филм о Љубичићу

Прослављени новинар је дошао у Бањалуку јер учествује у снимању документарног филма о тенисеру Ивану Љубичићу, који је каријеру почео у граду на Врбасу. Филм прави Скај Италија.

- Иван ме је звао јер знам италијански и његову каријеру пратим од 12. године, када је био шампион Југославије у узрасту од 14 година. Радио сам спортску суботу, а од Хамида Хусаџиновића сам тражио да направи репортажу о Љубичићу, али тај прилог, нажалост, нисмо могли наћи.

Бањалука је прелијепа

Јеловац је током свог новинарског рада много пута био у граду на Врбасу.

- Бањалуци се радо враћам. Био сам кад је РК Борац постао шампион Европе, Сеад Хаџијахић је био коментатор, а ја сам правио разговоре. Затим Европско првенство у кошарци за жене. Бањалука је увијек била позната по лијепим дјевојкама и баш ми се свиђа ово што сам видио. Надам се да ови терени неће зјапити празни. И оно што сам осјетио током боравка ми улива оптимизам да ће се људи окренути будућности. Рат је био, прошао, потребно се окренути будућности, угасити пожаре мржње који су више због политике него због самих људи. А, иначе, у професији имали сте одличне новинаре и спикере.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.