Модричанин освојио полумаратон у Москви, трчао на седам степени испод нуле!

"Врат ми се смрзао, претворио сам се у леденицу", објашњава за Мондо атлетичар из Модриче.

Боравак у Москви модрички атлетичар искористио је да истрчи полумаратон. Пословне обавезе усмјериле су га ка Русији, а током 15 дана проведених у највећој држави на свијету није желио је да његов хоби трпи, тако да екстремни услови и велика хладноћа нису били никаква препрека за успјешан подухват.

Иако није ријеч о званичном такмичењу, резултат који је Јовановић (35) остварио у Москви је импресиван. Дионицу од 21,1 километар истрчао је за сат, 24 минута и седам секунди. И све то на температури од минус 7 степени Целзијуса!

"Тренутно су у Москви актуелни зимски спортови - клизање, скијашко трчање, биатлон, хокеј на леду, док се трчањем бавимо само ми ентузијасти", рекао је Јовановић.

Током планирања пута, распитивао се о могућим тркама на којима би могао да наступи у Москви. Избор није био велики, али је ипак пронашао једну.

"У Москву сам отишао послом, па нисам смио себи да допустим ни да се прехладим. Као млади и перспективни стручњаци у Нестру, добили смо прилику да дођемо на петнаестодневно стажирање. Ово је први пут да је орзанизовано окупљање стручњака између матичне руске компаније и других земаља, гдје радници из иностранства имају прилику да учествују у разним процесима, размјењују искуства, мишљења и идеје. Постоји и такмичење младих инжењера, гдје сам такође учествовао. Трчање је мој хоби, у оквиру наше матичне компаније много се улаже у спорт и здрав живот, па сам се придружио атлетској секцији. Желио сам током боравка у Москви да истрчим неку трку. Био је мали избор, с обзиром да је већ крај сезоне и тренира се у затвореном. Слабо има догађаја на отвореном, али пронашли смо овај полумаратон у парку Горки. Била је и дистанца од десет и по километара, неки су трчали ту дионицу, њих 100, док се нас пет из компаније, од укупно 70 такмичара, одлучило за полумаратон."

Није му полумаратон у пријестоници Русије била прва екстремна трка у каријери. И раније је наступао по зимским условима, тако да је знао шта га очекује у Москви.

"Трчао сам раније један маратон у зимским условима, гдје ми је на старту трке било -8, а у Москви ми је та температура била на циљу. И још је тај дан био међу топлијим. Тамо сам провео петнаестак дана, јутарње температуре су око минус 15, дневне ту негдје до минус 7. Навече, када сам ишао да тренирам, с обзиром да ујутро нисам стизао, температуре су скоро као јутарње, око -13 или -14. Некакве посебне припреме нисам имао. Посљедњих година код нас зиме нису јаке, нисмо имали неких екстремнијих услова, већином је подношљиво. Тренирам током цијеле године, небитно био плус или минус, а можда само неколико тренинга да смо одрадили у неким тежим условима", каже Јовановић, који је трчањем бави нешто више од пет година, а већ је остварио неке импресивне резултате.

Која је разлика између трчања у оптималним условима и на температурном минусу?

"Утрошак енергије по зими је много већи, јер тијело мора да одржава температуру, а и да држи темпо. Снијег је падао и током трке, а много више енергије се троши тада. Једноставно, цијело тијело ради - да се одржи баланс на клизавом, јер ту је било и дијелова стазе који су залеђени, а негдје снијег није ни утабан. Било је дијелова гдје је стаза била ОК за трчање, али рекао бих да је двије трећине стазе било под снијегом и ледом. Стаза је ишла поред ријеке Москве, гдје вјетар 'брије' и огромна је хладноћа. Ја сам навикао да трчим у шортсу, па и када је зима. Горе се добро обучем, вишеслојно, а вриједи напоменути да је битно имати и опрему и прилагодити се условима", наглашава маратонац.

Поменуо си маратон у зимским условима. Можеш ли упоредити трчање по веома високој и веома ниској температури? У чему је разлика и шта је теже?

"И једно и друго има своју тежину. И када је превруће, тијело троши много енергије да се хлади. Овдје је контра. Пуно више енергије потребно је да се загријеш и одржиш температуру. Мени је просјечна брзина била око 15,5 километара на сат. Љети, потребно је много више хидратације, заштите од сунца... Трчао сам трке и на плус 35 степени, али по мени је трчање по хладноћи екстремније. Кад је вруће, можеш се расхладити и комотније обући, а кад је хладно, колико год да се обучеш, то те омета. Ноге су константно мокре, у снијегу и леду, хладно је, мрзне. Ја сам се око врата смрзао, од зноја сам се практично претворио у леденицу", описује нам Јовановић како је трчати на "минусу".

Када си почео да трчиш и како су изгледали твоји почеци?

"Одувијек сам у спорту. На селу немаш много избора - или фудбал или ништа друго. Негдје до 20. године играо сам фудбал, послије факултета био је неки период стагнације у спорту, а 2018. сам почео помало да трчим. У Бањалуци је тада био организован полумаратон, а са радним колегама договорио сам се да учествујемо у штафети 4x5 километара. Ми из Модриче саставили смо екипу, а у тиму је било неких који су се бавили бициклизмом, неко фудбалом, кошарком, али нико није имао неки 'бекграунд' у трчању. Али хтјели смо да пробамо. Без неке припреме, од 160 штафета били смо 16. и то нам је било као да смо оборили неки свјетски рекорд", присјећа се Јовановић, који је члан Атлетско-рекреативног клуба Модрича.

Модричани су познати по Уличној трци, која се сада већ традиционално одржава за Видовдан, дан Општине Модрича, док сваке године трче и 9. јануара, поводом Дана Републике Српске.

"Мало-помало, у Модричи се активирало трчање, кренула је Улична трка, кренуле су и припреме. Прво смо успјели да истрчимо пет километара, након тога смо жељели да видимо можемо ли десет. Кренули смо једном седмично да тренирамо, па двапут, трипут... Форма се поправила, кренули су и бољи резултати и ја сам се у томе препознао. То ми се свиђа. Радим стресан посао, ту је и породица, разне друге обавезе, тако да ми је трчање одличан издувни вентил. Почео сам мало озбиљније да тренирам, водим рачуна о опреми, едукујем се и од 2018. када сам кренуо и када су резултати били тотално рекреативни, дошао сам до ситуације да сам ове године вицешампион БиХ у маратону и полумаратону. Ти резултати премашују рекреативни ниво, сваке године сам у Топ 5 и у маратону и у полумаратону у БиХ и напредујем, развијам се. Кренуло је све сасвим случајно, а сада мало жалим што се све није десило раније, јер вјероватно би резултати били много бољи јер и сада имам простора за напредак. За једног 35-годишњака, који није имао тркачку позадину, резултати су заиста респектабилни", прича нам Жарко.

Претпостављам да ти је најтеже било током короне? Познато је да си тада у Милошевцу, у свом дворишту, истрчао полумаратон и била је то вијест која је одјекнула код нас и у региону.

"Тркачка заједница у БиХ почела је да се шири на све стране. Тренирали смо, трчали и такмичили се, жељели да постигнемо што боља времена и побиједимо сами себе, путовали скоро сваки викенд негдје и онда је одједном све стало, тога више нема. Како човјек да нађе мотивацију да тренира? Али, издржало се и то. Било је виртуелних трка, разних интернет изазова. Проналазили смо начине да се такмичимо и одржимо форму, макар на даљину, да размјењујемо резултате... Током пандемије корона вируса, једини маратон који је одржан у Европи био је у Сарајеву. Ја сам тада рекао да тамо морам ићи и истрчао сам га. Битно је пронаћи мотивацију, када је нађеш, имаш и вољу да тренираш и да напредујеш."

У наредном периоду Јовановића очекују наступи на великим такмичењима.

"Ову годину приводимо крају, а план за наредну је наступ на Балканском првенству у полумаратону у Никшићу, те првенство Балкана у маратону, које ће бити одржано у Београду. То је што се тиче прве половине године. Оствареним резултатима омогућио сам себи наступ на великим такмичењима и сада је то један корак више. Иако смо ми далеко и од тркачких заједница у региону, желим показати зубе. Увијек волим да се такмичим са бољим, желим да пружим максимум, па како буде."

Ипак, то није све. На љето ће бити дио спектакла у Паризу - током Олимпијских игара наредне године, у престоници Француске премијерно ће бити одржана и трка рекреативаца.

"Акценат ми је на том првом дијелу сезоне, а онда у августу трчим у Паризу. Имам ту част што ћу трчати на Олимпијском маратону. Трка ће бити први пут сада организована. Дакле, осим оног такмичарског олимпијског маратона, гдје ће наступати олимпијци, трчаће и рекреативци, истом трасом, истог дана, само у другом термину. Међу 20.024 тркача из цијелог свијета, за сада сам ја једини из БиХ. То ми је сигурно врхунац каријере. Кад већ не могу као такмичар, макар у том рекреативном дијелу да наступим и будем дио Олимпијских игара и свега што иде уз то", може Јовановић да буде поносан на остварено у претходном периоду.

"Из године у годину поправљам резултате, ред је да наредне године будем првак БиХ у једној од дисциплина. Трудићу се, тренирати, па како буде. Само да буде среће и здравља, резултата ће бити", каже он.

Шта би препоручио неком ко жели да тек крене са трчањем? Много је рекреативаца који почињу са трчањем у трећој и четвртој деценији живота. Како почети и како наћи мотивацију да се настави? Како побиједити самог себе и ићи против "главе" и остварити оно што сматрате да је немогуће?

"Баш током боравка у Русији био је организован панел, гдје сам ја био један од говорника. Тема је била 'Како почети трчати и не одустати'. Трчање је основа свих других спортова. За трчање није потребно пуно - патике, шортс и мајица. И изађеш да трчиш. Не треба гледати на друге. Неком је три километра пуно, неком је то ништа. Не треба се оптерећивати временима, резултатима, удаљеностима, него једноставно изаћи и трчати. Све дође полако. И ја када сам почињао, нисам био у форми. Већина има и вишка килограма, нема кондиције, али мало-помало све дође на своје. Успјех не долази преко ноћи. Дуготрајан је процес и потребно је вријеме. Осјећај када истрчите нешто што сте у глави мислили да никада нећете моћи је посебан. Будете поносни на себе. Мој савјет је свима да пробају. Бенефити су и здравствени и психолошки, човјек може много да добије од трчања", закључио је на крају Јовановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.