Мистерија различитих подлога тениских терена

Свијет тениса разликује три различите врсте подлога: игра се на шљаци, трави или на тврдој подлози, као што је случај на Аустралијан опену који ускоро почиње. На којој подлози је ризик од повреде највећи?

Ко не прати редовно тенис и само повремено виђа професионалце на ТВ -у или прати познанике на локалном терену, запитаће се зашто се тај спорт игра на различитим подлогама. Постоје црвена шљака, тврди терени и травњаци.

“Тенис је почео на трави”, каже Филип Борн, специјалиста за тенис на Њемачком спортском универзитету у Келну. Тенис на трави измишљен је у Британији 1870 -их, а затим се проширио по свијету. Данас се, међутим, највише користи тврда подлога и на њој се игра отприлике двије трећине свих професионалних турнира.

Отворено првенство Аустралије (од 16. до 29. јануара) и УС Опен играју се на тврдим подлогама, Вимблдон на трави, а Отворено првенство Француске на црвеној шљаци. Поставља се питање, какав утицај те подлоге имају на здравље играча и подложност повредама?

Прије свега се мора направити разлика између акутне и хроничне повреде. “Што се тиче акутних повреда, тенис је у основи спорт са врло мало повреда, јер нема директног контакта са противником”, каже Борн. Типичне су повреде мишића, мишићних влакана и лигамената. То су најчешћи здравствени проблеми који могу настати акутно”. Зглобови су у тенису под великим оптерећењем и зато су такође склони повредама”, каже спортски научник Борн.

Тврда подлога

Природа тврдог терена може изазвати напетост у мишићима читавих леђа, у доњем дијелу леђа, у кичми. Разлог томе су чести старт - стоп покрети на релативно тврдој подлози.

“Професионалци успјевају да мало заобиђу те проблеме тако што су све више у могуćности да клизе на тврдим теренима. Ипак, 99 одсто тенисера на свијету то не може да уради, што додатно оптерећује тијело”, каже Борн.

Осим тога, тенисери морају стално да балансирају сопствену тежину у свим правцима. Стално скакање и дочекивање на ноге су велико оптерећење за све зглобове.

Рафаел Надал је једна од жртава тврде подлоге – иако он воли да игра на тој подлози, његово тијело баш и не. Јак бол укључујући и бол у кољенима, мучи га када мора да одигра неколико мечева на тврдој подлози. “Било би боље да за 15 до 20 година нађемо рјешење и да играмо на мекшим подлогама”, рекао је недавно шпански суперстар.

У суштини, тврди терени више нису оно што су првобитно били. “Постојали су заиста тврди бетонски терени, посебно у САД. Тамо још увијек постоје бетонски терени који су отворени за јавност”, каже Борн.

Међутим, тврда подлога је сада општи израз за широк спектар гумених мјешавина на теренима. “Подлоге на турнирима нису тако тврде као некада”, каже Борн. Њихова велика предност је у томе што су тврди терени веома лаки за одржавање, а и карактеристике игре су увијек исте.

Шљака

Како му и име каже, овај терен је направљен је од цигленог праха. На шљаци је могуће клизити, што је лакше за зглобове, јер се играч не зауставља нагло и не мора одједном да се ухвати у коштац са цијелом тјелесном тежином. Међутим, постоји и опасност да играч искриви скочни зглоб.

Примјер за то је тешка повреда коју је задобио Александар Зверев на Отвореном првенству Француске 2022. У полуфиналном мечу против Рафаела Надала покидао је сва три лигамента на десној нози.

Терени са шљаком, посебно на Ролан Гаросу, веома су тврди и опремљени су ситнозрнастим, брашнастим пијеском, што значи да лоптице одскачу више и чак су брже него на стандардним шљакастим теренима. Али, чак и на мекшим теренима са пијеском крупнијег зрна, лако је изврнути скочни зглоб. “Постоји одређена неконтролисаност на шљаци због неравнина и неповезаних мјеста на терену”, указује Борн.

Поред тога, и проклизавање може бити тешко чак и за професионалне играче који никада у младости нису тренирали на таквим теренима. Серена Вилијамс и Марија Шарапова, на примјер, обје вишеструке побједнице Отвореног првенства Француске, прије сезоне на шљаци увек су имале посебне тренинге. Сатима су вјежбале правилан прилазак лопти клизањем. “Према мишљењу професионалаца, Отворено првенство Француске је турнир који је најтеже освојити, јер игра траје дуже и самим тим је исцрпљујућа”, каже њемачки стручњак.

Трава

“У свијету тениса, травњак је готово занемарљив, јер се на њему готово и не игра”, каже спортски научник Борн. Професионалци имају веома кратку сезону, само неколико недјеља, укључујући и Вимблдон. Али и за аматере постоји повремено прилика да се оспробају.

Иако травњак може бити клизав, то је у основи мека површина која је њежнија за зглобове. Међутим, ако је влажност веома висока, чак и трава може да крије своје замке.

“Морате да се крећете веома, веома пажљиво. Ако извршите превише притиска у погрешним тренуцима, падате”, описала је швајцарска суперзвијезда Роџер Федерер 2021., када је терен Вимблдона имао неке глатке тачке, јер је био мокар. Серена Вилијамс се, на примјер, те године оклизнула и испала већ на почетку турнира. Француз Адријан Манарино такође је морао да одустане против Роџера Федерера послије сличне сцене као Вилијамс. На травњаку се оклизнуо и Србин Новак Ђоковиć.

Закључак

“Тврда подлога изазива највеће оптерећење на зглобове и коштани систем”, каже спортски научник Борн. Али, све у свему, различите површине се не разликују много у погледу ризика од повреда.

Када се неко повриједи, узрок је врло често више у томе што је уморан, без обзира да ли је почетник, професионалац или аматер. Када је организам преоптерећен, попушта најслабија карика. А незгоде, које се с времена на време дешавају и у тенису, углавном су потпуно независне од подлоге. Стога не постоји подна облога на којој би била потребна посебна пажња, преноси Дојчевеле.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.