Мирослав Тодић, највеће појачање у историји Радника, за “Глас Српске”: Не бих мијењао свој кошаркашки пут
Поново сам у Раднику у којем сам поникао. Враћам се на наговор руководства са којим сам у пријатељским односима како бих завршио каријеру. Прихватио сам понуду јер желим да имам сатисфакцију када каријеру завршим у свом граду. Осјећам се дужан, јер сам овдје поникао и многи људи су ми помогли да добијем смјернице за даље, изјавио је искусни кошаркаш Мирослав Тодић за “Глас Српске” који се након двадесетак година вратио на мјесто гдје је све почело.
Искусни крилни центар пропутовао је Европу уздуж и попријеко. Повратком у Бијељину постао је најзвучније име које је икада стигло у Радник. Један од разлога повратка је жеља да буде ближи породици и планира да након завршетка активне каријере остане у кошарци.
- Својим искуством и играчким квалитетом покушаћу помоћи екипи да избори опстанак у Лиги БиХ, а млађим момцима да направе искорак. Након каријере остаћу у кошарци јер ми је она у крви само ћу видјети улогу у којој ћу се наћи - нагласио је Тодић.
ГЛАС: Веома млади напустили сте Бијељину. Како сте доживјели тај одлазак?
ТОДИЋ: Почео сам као клинац у Раднику и играо за њега као кадет да би тада прешао у приватни клуб Реноме који је водио Синиша Кајмаковић и са њима освојио јуниорско првенство државе. То ме одвело у ФМП гдје сам провео годину и требало је да останем дуже. Ипак, стигла је понуда из Словеније и један кратак период био сам у Крки, али то се изјаловило. Тада је Франкфурт Скајлајнерс платио обештећење клубу из Железника па сам на тај начин започео сениорску каријеру.
ГЛАС: Током каријере играли сте у 14 држава. Шта је био разлог честих мијењања средина?
ТОДИЋ: Ух. Не знам тачно колико их је било, можда и више од 14 (хаха), али их је било много. Неколико пута сам морао да промијеним клуб јер ми је истекао уговор који нисмо обнављали, неколико пута сам ишао за бољом понудом, док је било случајева да сам сам одлазио јер је клуб западао у финансијске проблеме па није било смисла да играм даље.
ГЛАС: Како је било адаптирати се на све нове клубове, услове, државе...?
ТОДИЋ: У почетку теже, али временом је постајало све лакше јер сам професионалац, знам у шта сам ушао и знао сам шта ме чека. Нисам имао страхове приликом доласка у нове средине јер сам имао јаку жељу за упознавањем других култура, земаља, тренера, играча... Желио сам да прођем што више лига и нисам баш очекивао да ће ми кошаркашки пут бити баш такав, али бих радо све поновио.
ГЛАС: Међу бројним државама Катар се истиче као најегзотичнија дестинација. Како то изгледа из прве руке?
ТОДИЋ: Катар је посебан у односу на све остале државе и заиста је веома егзотичан по питању кошарке која није на нивоу европске, али имају велику жељу да напредују па стога улажу велике паре. Нису професионалци и лига је слабија из мноштва других разлога. Један од разлога одласка био је да упознам културу тог поднебља, али и да сачувам тијело јер такмичење није много напорно као у пријашњим лигама гдје сам играо и стога нисам одбио понуду.
ГЛАС: Занимљиво је да сте прешли Европу од запада до истока те од југа до сјевера. Када поредите та поднебља шта сте посебно примијетили?
ТОДИЋ: Шведска лига је далеко озбиљнија у поређењу са Катаром. Тамо сам био пола сезоне и то у периоду када је било веома хладно, али Швеђани разумију кошарку мада нису као јужњаци. На југу је било доста боље. Имао сам срећу да будем у топлијим крајевима и на мору је увијек било пријатније у односу на сјевер Европе. Навијачи су темпераментнији у Италији и Грчкој гдје је менталитет људи доста сличан нашем тако да је било задовољство играти пред пуним дворанама, него пред полупразним и та подршка нас је носила на утакмицама.
ГЛАС: Освојили сте четири трофеја. Првенство Катара, Куп Румуније, Лига куп Португалије и Суперкуп Италије. Који је најдражи?
ТОДИЋ: Циљ сваког спортисте је да освоји што више трофеја и сваки пехар који сам освојио много ми је драг. Тешко ми је да издвојим један посебно јер ми заиста сви много значе.
ГЛАС: Иако је било позива за наступ у репрезентацији БиХ та прича никада није потпуно заживјела. Зашто?
ТОДИЋ: Било је позива ранијих година, али ни сам не знам зашто се то није до краја реализовало. Требало је да наступим на Евробаскету 2015. године када је селектор био Душко Ивановић, али ме спријечила озбиљнија повреда. Имао сам расцјеп мишића трбушног зида која ми је направила проблеме па сам се вратио са ЕП само дан-два прије почетка. Остао је тада горак укус јер сам морао да одустанем док касније није било позива.
ГЛАС: Осим на почетку каријере никада нисте заиграли за неки клуб из Србије. Шта је разлог тога?
ТОДИЋ: Када сам био у иностранству било је преговора са клубовима из Србије који су се интересовали за мене, али су они пропали. Док сам био члан Динамо Сасарија имао сам понуду Црвене звезде, међутим нисмо нашли заједнички језик.
ГЛАС: Каријера Вам се ближи крају. Да ли имате неостварену жељу?
ТОДИЋ: Сви имамо много жеља и снова, али сам скроман и задовољан како је све било до сада. Неких посебних кошаркашких жеља немам претјерано и сада хоћу да будем кући са својима и надокнадим све што смо пропустили свих ових година.
Клубови
Током каријере наступао је за ФМП (Србија, 2003), Крка (Словенија, 2004), Франкфурт (Њемачка, 2004-07), Колосос (Грчка, 2007-09), Лариса (Грчка, 2009-10), Сундсвал (Шведска, 2010), Ахилеас (Кипар, 2010), Илисијакос (Грчка, 2010-11), Политехника Халичина (Украјина, 2011-12), Фулгор Либертас Форли (Италија, 2012-13), Химик (Украјина, 2013), Бриндиси (Италија, 2013-14), Сасари (Италија, 2014-15), Тофаш (Турска, 2015), Шампањ Шалон-Ремс (Француска, 2015-16), Клуж (Румунија, 2016), Промитеас (Грчка, 2016-17), Бенфика (Португалија, 2018), Ал Сад Доха (Катар, 2018-19), Ал Араби Доха (Катар, 2019-20).
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
