Милица Дабовић за "Глас": Због Марине сам напустила репрезентацију
ТЕСЛИЋ - Женска кошаркашка репрезентација Србије минулог викенда у Белгији је одиграла двије пријатељске утакмице против домаћина. Наступе изабраница Марине Маљковић с пажњом је испратила и Милица Дабовић, некадашњи капитен српске селекције.
Дугогодишња репрезентативка за “Глас Српске” каже да је скептична по питању могућности националног тима. Не вјерује да дјевојке могу направити велики резултат. Такође, открива да није сигурна ни хоће ли њена рођена сестра Ана више играти у репрезентацији.
- Мислим да је и њој свега преко главе. Национални тим највише и памтим по мојој Ани, зато што сам са њом све освојила. Ана је била “бог”. Била је МВП Европског првенства, једина Српкиња у историји је освојила прстен у WNBA, мозак екипе. Нас две смо се савршено допуњавале. Искрено, без ње не би било ничега, уз дужно поштовање према Соњи Петровић и Јелени Миловановић - рекла је Дабовићева.
На саму помен репрезентације Милица се најежи. Има и зашто. Као капитен окитила се златом на Европском првенству 2015. и бронзом на Олимпијским играма у Рију, 2016. године. Претходно је у дресу са националним грбом и капитенском траком предводила саиграчице до освајања четвртог мјеста на ЕП 2013. године и четвртфинала на СП 2014. године.
- Увек ми је прва на памети наша песма “У бој крените јунаци сви”. То је била породица, не репрезентација. Ми смо могле да се не слажемо ван терена, али на терену смо гинуле једна за другу, првенствено за Марину. Балкон ми је у најлепшем сећању, за то се живи и тај долазак у Олимпијско село. Тамо сам са сестром јурила “пинове” (беџеве), скупила сам их преко 200. Свака земља има свој беџ, тако да смо их мењали између себе - са сјетом прича Дабовићева.
Њен однос са селекторком Марином Маљковић је нешто о чему се увијек причало. Никад нису биле “у љубави”, о томе свједочи и објава на друштвеним мрежама када је испрозивала селекторку. Милица истиче да је управо због Маљковићеве и напустила репрезентацију.
- Марини се никад није смело ништа рећи. Права истина ће изаћи у мојој књизи коју припремам. Иза ње стоји успех, али нисам присталица тога што ради. Шест година сам провела уз њу, многе ствари сам знала, чула, видела, осетила на својој кожи. Због ње сам и отишла из репрезентације, јер нисам могла да трпим притисак и увреде - открила је Дабовићева.
Милица се у многим стварима не слаже са Маљковићевом. Једна од ствари је и увођење странаца у репрезентацију. Сматра да је Србија препуна талентоване дјеце са којом би требало радити. Додаје да ће она отворити своју школу кошарке.
- Никада нисам била за странце, то сам увек говорила, без обзира што смо са Данијелом Пејџ освојили европско злато и олимпијску бронзу. Мислим да смо то могли и без ње. Не свиђа ми се и што се у мушкој репрезентацији помиње могућност играња страних играча. Ако ми поред толико талентоване деце треба да доводимо странце, онда од те кошарке нема ништа, а знамо да је она наш најбољи производ - разочарана је Дабовићева.
Неколико пута је одлагала објављивање своје аутобиографске књиге. Нада се да ће бити готова на јесен, за београдски Сајам књига. Промоција је требало је да буде у фебруару, за њен рођендан, али то је одложила да би додала и утиске из “Сурвајвера”.
- Књига обухвата период од када сам почела да играм кошарку па до данас, када сам нашла момка за којег се надам да је нормалан, што не значи да јесте. Претходна двојица нису били. Односно, не зна се који је био гори од којег. Једног сам пријавила за насиље, другог за психичко злостављање, крађу идентитета - рекла је Дабовићева.
Признала је да пуним плућима ужива у животу, након што је “окачила патике о клин”. Истиче да одмара душу и да је стално на точковима, на релацији Херцег Нови - Будва - Београд. Стигла је и до Теслића на позив момака који су организовали 3х3 турнир у тој општини.
- Врхунац је тај што сам напунила 40 година и добила сам своју прву пензију. Најсрећнија сам - уз препознатљив осмијех закључила је Дабовићева.
Васкрсла у “Сурвајверу”
Дабовићева је провела 72 дана у Доминиканској Републици у ријалити шоуу “Сурвајвер”. Истиче да ју је то искуство промијенило, да је “васкрсла” тамо.
- Та изолација, то је невероватно искуство. Много више ценим мале ствари. “Сурвајвер” је допринео томе да ме људи виде правим очима, зато сам и отишла, да народ сазна каква сам - у даху је испричала Дабовићева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
