Милан Милановић, некадашњи фудбалер Палерма, за “Глас Српске”: На Предграђу ћу да се вратим у живот

Фудбалер који је прошао омладинску школу Земуна и Црвене звезде, а потом и Локомотиве из Москве, те одиграо 28 утакмица за млађе репрезентације Србије, пуних шест година провео је у Италији, гдје је играо за Палермо, а онда и као позајмљен играч за Сијену, Вићенцу, Асколи и Пизу. Услиједила је једногодишња пауза, а онда се, као гром из ведра неба, појавила вијест да стиже у Републику Српску. У Звезди је дијелио свлачионицу са Вујадином Савићем, а у репрезентацији са Данијелом Алексићем и Адемом Љајићем.

ГЛАС: Како је дошло до тога да дођете на бањалучко Предграђе и постанете члан Жељезничар Спорт тима?

МИЛАНОВИЋ: Све је ишло преко тренера Зорана Ћургуза, са којим сам већ дуже у контакту. Имао сам и неких других понуда, али сам се, након што сам све одвагао и добро размислио, одлучио за Жељезничар. Сигуран сам да ћу овде имати квалитетне услове за рад, а након што сам одрадио и први тренинг с екипом, у то сам потпуно убеђен. Видим да је екипа млада и перспективна и сигуран сам да ће уз мене напредовати, а да ћу се ја уз њих вратити у праву форму.

ГЛАС: Колико уопште познајете фудбал у Републици Српској и БиХ?

МИЛАНОВИЋ: Па, не познајем баш све екипе, нисам баш стигао све да испратим, али Премијер лигу прилично добро знам. И овде се игра добар фудбал, у то нема сумње, и верујем да ће ова млада екипа у будућности играти значајну улогу у фудбалу на овим просторима.

ГЛАС: Уговор са Жељезничар Спорт тимом је потписан до краја ове сезоне. Ако би се појавила понуда неког иностраног клуба, да ли бисте остали у БиХ?

МИЛАНОВИЋ: Једино је сигурно да ћу овде остати до краја сезоне, а шта ће бити после видећемо. А ако се појави нека понуда, никада се не зна! У фудбалу је тако, данас те траже и зову, сутра те и не спомињу.

ГЛАС: Имали сте много више успјеха као омладинац него касније, као сениор! Шта се десило?

МИЛАНОВИЋ: Као јуниор имао сам понуду да са Звездом потпишем професионални уговор. Тада сам добио понуду Локомотиве, чији су ме менаџери пратили на У17 првенству Европе у Турској и у договору са породицом и менаџером отишао сам у Москву убеђен да је то најбољи потез за мене. И нисам погрешио, тамо сам заиста добро тренирао, имао сам све услове за напредак, сјајног тренера... Тренирао сам са првом екипом, а викендом играо утакмице за њихов други тим. Имао сам доста утакмица у ногама, наставио да играм за репрезентацију Србије и све је ишло како се само пожелети може. Након три године проведене у Русији, добио сам понуде Јувентуса и Палерма, те још неких екипа. Будући да са Јувентусом није било договора, прешао сам у Палермо. Имао сам успешан деби, одиграо неколико утакмица у Серији А, али сам се онда повредио, а онда је и тренер промењен. После су уследиле позајмице у више италијанских клубова, а онда је дошло и до неминовног пада, највише због неких нефудбалских разлога, о којима не желим ни да причам.

ГЛАС: Одиграли сте само пет утакмица у Серији А. Кога памтите од противничких играча?

МИЛАНОВИЋ: Тачно, одиграо сам само пет утакмица, али је за мене то значило много! Утакмице против великих шампиона какви су били Дел Пјеро, Пирло, Вучинић, Кваљарела, Кавани, Лавеци, Ди Вајо, Ди Натале, све нападачи великог реномеа, памте се! Није да се хвалим, али нису се нешто ни наиграли. Против Јувентуса смо изгубили 0:2, а оба гола смо примили из прекида, а од Наполија смо поражени голом из пенала.

ГЛАС: У Серији Б сте одиграли осамдесетак утакмица. Каква су Вам искуства из тог периода?

МИЛАНОВИЋ: Серију Б играју фудбалери с огромним искуством, некадашњи првотимци најјачих италијанских клубова који су пред завршетком каријера. Такође, ти исти велики клубови дају своје младе играче на каљење, тако да је сама лига веома јака! Радио сам са сјајним тренерима и много научио!

ГЛАС: Осим Палерма, гдје Вам је било најљепше?

МИЛАНОВИЋ: Искрено, у Асколију. Тамо сам одиграо заиста сјајну годину и био један од најбоље оцењених играча. Људи су ме ценили, навијачи поштовали јер сам на свакој утакмици давао све од себе. Тамо ми се родила и прва кћерка, па сам и због тога веома везан за Асколи.

Зампарини

ГЛАС: Једна од првих асоцијација када се спомене Палермо јесте Маурицио Зампарини, контроверзни предсједник! Да ли је он стварно толико темпераментан?

МИЛАНОВИЋ: Тачно, стварно је такав! Упознао сам га и приватно јер је он, када смо ишли на летње припреме, увек за целу експедицију организовао ручак у својој кући. Када тема разговора није фудбал, зна да буде веома пријатан и угодан саговорник, али, када се спомене фудбал, он се скроз промени. Превише је темпераментан и нема много стрпљења са тренерима. Према мом мишљењу, правио је са тим сменама доста грешака и можда је то и допринело да Палермо испадне у Серију Б. Веома често за време утакмице узме такси и вози се по граду јер нема живаца да је гледа на стадиону.

Није све у парама

ГЛАС: Да можете вратити вријеме, шта бисте промијенили у каријери?

МИЛАНОВИЋ: Мени су се у Палерму десиле неке ствари због којих сам испаштао, не својом кривицом. Због неких људи око мене, првенствено менаџера, имао сам ову паузу и можда бих у том погледу нешто мењао. Ово нека буде и савет млађим играчима да добро поведу рачуна са ким ће да раде. Најбоље је да се посаветују са својим родитељима и пријатељима, да се добро распитају и да ништа не раде преко телефона, само очи у очи! Паре не смеју да буду једини разлог, оне ће, ако се добро и вредно ради, доћи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.