Милан Јовановић за “Глас”: Бањалуци и Српској хвала од срца!

Кажу да велике утакмице рађају велике играче, али исто тако велики играчи рјешавају такве битке, када је пулс на максимуму, а срце хоће да искочи. Убојити шутер једанаестоструког узастопног шампиона Србије показао је у полуфиналу Свесрпског купа ривалима из Партизана колико им још треба да угрозе неприкосновени тим са “Слане баре”. У разговору за “Глас Српске” 26-годишњи Јовановић искрено је захвалио бањалучкој публици која је подржала њега и његове саиграче у дуелу против београдских “црно-бијелих”, али је и похвалио организаторе. 

- Хвала Бањалучанима, дали су нам додатни ветар у леђа против Партизана. Организација је такође била сјајна. Рукометни савез Републике Српске обавио је одличан посао, хвала и председнику Српске Милораду Додику, ма свим људима овде. Осећали смо се као у Новом Саду, памтићемо ово. Што се трофеја тиче, много ће нам значити у наставку сезоне. Још вредније ћемо радити и спремати се за оно што нам предстоји. Ако се по јутру дан познаје, биће ово једна успешна сезона - рекао је Јовановић. 

Србија је и дефинитивно добила назад Милана Јовановића. Сјајни шутер, који је још са 19 година на Европском првенству 2018. године практично сам одвео “орлове” у други круг, послије пет година ван терена у великом стилу је успио да се врати. 

- Каријера ми је ишла, стварно, узлазном путањом и онда су се десиле неке ствари које сам оставио иза себе. Не волим пуно да причам о томе. Имао сам баш, баш доста проблема. Оставио сам то иза себе, сада сам, хвала Богу, здрав, све иде како треба, надам се да ће тако и остати - додао је Јовановић. 

Момак из Крушчића код Црвенке као голобради младић заиграо је управо за Војводину и тада је апсолутно доминирао у Српској лиги. Када се појавио на Евру 2018. показао је да његов топ у руци не могу да зауставе ни најбоље одбране па је Тулуз одмах реаговао и ангажовао га. Ипак у посљедњем мечу плеј-офа за сезону 2017/18. сви који су били тога дана на “Бањици” најежили су се. Могло је на трибинама да се чује како су му пукли лигаменти кољена. Потписао је уговор са Тулузом на четири године, а морао је да чека 20 мјесеци на деби! Када га је дочекао, послије операције у јуну 2018. године таман је почео да се враћа у ритам, а онда се оклизнуо низ степенице. 

- Кад сам се први пут повредио било је проблематично првих 10, 15 минута, све после је ишло некако својим током. Јесте дуго трајало, али наместио сам главу да покушам да се опоравим колико год то трајало. Имао сам четири везане операције за шест месеци па је уследио доста дуг опоравак, доста несрећних ствари... - уз уздах је испричао Јовановић

Прву операцију имао је у јуну 2018. године. Прошло је све како треба, али...

- Кренуо сам да враћам мишић. Вратио сам га буквално као на другој нози за веома кратак период. Доктор у Тулузу је рекао да је добро, а пошто је екипа била на припремама пред сезону, рекао ми је да се вратим и радим у Србији опоравак да не би остао сам у Француској. Кренуо сам у Новом Саду на ДИФ на тренинге, почео сам да радим стабилизацију. После тренинга кренуо сам низ степенице, оклизнуо на једној, нога ми је проклизала и само сам чуо да је колено пукло. Ту су ме нашли, отишао сам код Борка Вукосава, рекли су ми да идем да снимим, да се сутра ујутру јавим. Миланков када је видео ујутру у 10 шта је, рекао ми је да у 12 будем спреман. У сали сам био у 12 и 15. Напукла је чашица. Ни близу лигаменти нису болели као ово. Како сам закорачио, стопало ми је кренуло напред, колено за њим, чашица у том периоду, шараф се вади из пателе, слабија је у прва два месеца, док се не учврсти. Мишић је био јак, повукао је чашицу, тако је пукла. Тако сам морао на другу операцију 40 дана после прве - наставио је Јовановић. 

Послије друге операције носио је лонгету шест седмица. Ништа није радио. 

- Када сам скинуо имобилизацију, кренуло је доста тешко, било је проблема са савијањем. Питао сам да ли све могу да радим, јер сам осећао бол. Тачно тај шараф који се испоставио да је био ван, он је правио проблеме. Питао сам колико смем да трпим бол. Рекли су ми да мора да боли. Када хоћеш да ти буде боље, трпиш, знаш како је, нема границе бола. Могао сам да савијем, али је болело. Отишао сам на контролу пре Тулуза, Миланков је рекао да могу да трчим. У Тулузу, међутим, рекли су ми да ни случајно не трчим док не буду извађени шарафи. Њих сам извадио 21. децембра. Остао је рез један центиметар са стране - казао је Јовановић. 

Послије 20 дана вратио се у Тулуз, гдје је почео да ради.

- Чим сам кренуо са озбиљнијим вежбама почео је проблем. Радим од понедељка до петка, направим паузу, у понедељак не могу да чучнем нормално. У Србији је доктор репрезентације, погледао је са пар хирурга, тај шараф, како је остао ван, од савијања је оштетио тетиву квадрицепса. Буквално ју је пробушио. Мислили су да то може крвна плазма да реши. Отишао сам на то, чекао месец дана, али и после месец, ништа, и даље боли - у даху је испричао Јовановић. 

То је значило да момак који је требало да засија у француској лиги и да поведе српски рукомет у боље сутра, мора на трећу операцију за четири мјесеца. 

- Отишао сам код хирурга, рекао је да мора да буде оперисано, да ће болети, да се то мора спојити. Али сада је све како треба - истакао је Јовановић. 

Претпрошле сезоне заиграо је за Металопластику и полако ушао у ритам. Крајем те прве сезоне показао је озбиљан квалитет, а прошле године је натјерао Партизан и Војводину да се “потуку” око његовог ангажмана. 

- Када сам се вратио из Тулуза, појавили су се Шапчани и дали су ми шансу да видим да ли могу поново да се вратим на терен. Што се тиче преласка у Нови Сад, иако ме је желео и Партизан, неке ствари су превагнуле на страну Војводине, тако да сам дошао међу “лале”. Радим као и у сваком другом клубу, као што сам увек радио - нагласио је Јовановић. 

Милан се у већ вратио у репрезентацију Србије. Озбиљно се рачуна на њега, иако је конкуренција на позицији лијевог бека и те како јака. 

- То ми и јесте био циљ да се вратим и покажем да сам јачи од свега, да могу да поново дођем на тај ниво, којем мислим да припадам - закључио је Јовановић. 

Похвале Перуничића

Легендарни српски рукометаш Ненад Перуничић један је од људи који су увијек хвалили и подржавали Јовановића. 

- Свака похвала, поготово људи који се баве овим послом, значи и даје подстрек за даљи напредак и рад - признао је Јовановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.