Марко Митровић, селектор У19 репрезентације САД за “Глас Српске”: Сваки дан учим о фудбалу

Ово је сиже разговора са Марком Митровићем, српским стручњаком који је добио прилику да учи Амере фудбалу. Звездин ђак је прошао сито и решето, као играч је скупио богато искуство на домаћим теренима и свјетским меридијанима, исто је учинио и као тренер, а као награда за сав труд стигао је ангажман у У19 репрезентацији Сједињених Америчких Држава.

Фудбалски фанатик, како за себе сам каже, пуним плућима се ухватио у коштац са новим искушењем и веома се радује оном што га очекује на добром познатом, америчком тлу.

- Сваки изазов је велики и сваки следећи је онај најважнији. Максимално сам фокусиран да урадим овај посао како треба и како се од мене очекује - изјавио је Митровић.

ГЛАС: Како је уопште дошло до сарадње?

МИТРОВИЋ: Америчка фудбалска федерација је поставила апликацију за овај посао и она је била отворена за све. Ја сам аплицирао, прошао три фазе интервјуа и на моју срећу успео сам испред других кандидата да добијем овај посао. Јако сам срећан и задовољан. Са пуно оптимизма и ентузијазма улазим у нови изазов моје каријере и живота уопште.

ГЛАС: Шта Вас је нагнало да се уопште пријавите на конкурс?

МИТРОВИЋ: Пре него што сам уопште аплицирао размислио сам да ли је то оно што желим и шта бих добио тим новим искораком у тренерској каријери. Кад сам све сагледао, схватио сам да је ово сјајна шанса и кренуо по њу. Такође, моја породица живи у Чикагу, тако да сам сада са њима и можемо да проводимо више времена заједно.

ГЛАС: Који су циљеви стављени пред Вас. Шта је оно на чему Американци инсистирају?

МИТРОВИЋ: Пре свега циљ је селекција и развој играча који сутра могу да играју за сениорски тим Сједињених Држава. Такође, федерација жели да изградимо одређени стил игре који треба да буде наш идентитет, да кроз одређену фудбалску филозофију селектујемо и стварамо играче за национални тим. Свеукупно ово је један леп задатак.

ГЛАС: Први тренинг камп одржали сте у Карсону. Какви су први утисци након рада са генерацијом коју сте сами описали као веома талентовану?

МИТРОВИЋ: Први камп је протекао сјајно. На окупу су била 34 играча. Имали смо прилику да се боље упознамо са њима, да видимо где се тренутно сваки од њих индивидуално налази у поређењу са осталим играчима и да представимо наш модел и захтеве у игри. Ускоро путујемо у Шпанију на међународни турнир где ћемо имати прилику да против Енглеске и Норвешке видимо где смо у поређењу са неким другим селекцијама нашег узраста.

ГЛАС: Американци имају четири спорта који се издвајају по популарности: НФЛ, НБА, НХЛ и МЛБ. Колико је “сокер” близу тога да се умијеша у то друштво?

МИТРОВИЋ: Свакако то је један од изазова за фудбал у Америци свеукупно, јер се не такмичи само са најјачим лигама на свету већ и са другим популарним спортовима овде. Постоје одређени градови где је фудбал најпопуларнији спорт и где је престигао конкуренцију. Посећеност на стадионима је велика, огроман је број младих који се баве фудбалом, Светско првенство 2026. године ће се одржати у САД, Канади и Мексику, тако да постоје сви предуслови да фудбал настави да се развија у правом смеру и да је већ сад веома конкурентан осталим спортовима. Верујем да ће врло брзо америчка лига моћи да се пореди са најјачим лигама на свету.

ГЛАС: Чиме Ви можете томе да допринесете?

МИТРОВИЋ: Мој добро урађен посао са овом селекцијом у будућности ће помоћи у стварању будућих репрезентативаца који ће бити спремни за захтеве савременога фудбала. Тиме могу помоћи националној селекцији да оствари што боље резултате, а то увек помаже популаризацији некога спорта.

ГЛАС: Кога бисте, поред Вељка Пауновића са којим сте покорили планету, још издвојили из плејаде млађих српских тренера и зашто?

МИТРОВИЋ: Има пуно талентованих стручњака на нашим просторима. Са многима сам у скоро дневној комуникацији, учимо једни од других и помажемо у даљем напретку. Требало би ми пуно простора да их све набројим, али могу да кажем да има јако пуно квалитетних младих тренера свуда код нас, на сваком нивоу. Треба само да верујемо у своје знање, да будемо спремни да радимо, отворено да учимо јер нема пуно поднебља где људи разумеју фудбалску игру као код нас.

ГЛАС: Доласком Драгана Стојковића Пиксија на клупу Србија је доживјела препород. Могу ли “орлови” на Мундијалу у Катару поновити бар дјелић онога што су Ваши “орлићи” приредили на Мундијалиту прије седам година?

МИТРОВИЋ: Пикси, заједно са својим стручним штабом ради сјајан посао. Србија игра леп фудбал, атрактиван, али и зна да се такмичи. Ова селекција је углавном састављена од играча који су освајали или Светско или Европско првенство са млађим селекцијама, тако да велика такмичења њима нису непозната. Сигуран сам да су спремни за све изазове који ће их очекивати у Катару. Иду тамо пуни самопоуздања у сјајном амбијенту. Оно што јавност треба да уради је то да да мир свима у репрезентацији, да фудбалери могу да се спреме и да буду максимално фокусирани на такмичење да би одиграли на највишем нивоу. Па да видимо докле можемо да стигнемо у Катару.

ГЛАС: Списак Ваших ангажмана као играча и тренера је импресиван. Гдје сте највише научили о фудбалу и које авантуре се најрадије сјећате?

МИТРОВИЋ: Не бих да ово звучи као клише, али ја сваки дан научим нешто ново о фудбалу. Живим за фудбал и он је моја опсесија. Сваки моменат сам у њему 100 одсто. Сваки клуб и свака земља у којој сам био су били непроцењиво искуство. Упознајете нове људе, културу, језике... Свуда где сам био сам стекао доста пријатеља са којима комуницирам и дан данас и то је оно што поред моје породице и испуњава мој живот. На овај начин је фудбал обогатио мој живот и имам велику одговорност и обавезу да му вратим истом мером.

ГЛАС: Имате ли тренерског узора?

МИТРОВИЋ: Највише времена сам као играч провео у млађим категоријама Црвене звезде, где су ми тренери били чика Тома Миличевић и Бата Пижон Петровић. Са њима највише комуницирам и дан-данас и они су ми још као младом играчу уградили културу, знање и смернице које користим свакодневно. Волео сам приче о фудбалу са чика Благојем Пауновићем, а ценим и поштујем све оно што сам научио од свакога мога тренера за време играчке каријере. Идем и обилазим клубове по свету, гледам утакмице, покушавам да увек научим нешто ново од сваког колеге.

ГЛАС: Која је Ваша крајња тренерска амбиција и колико америчка авантура може да Вам помогне да ју достигнете?

МИТРОВИЋ: Моја амбиција је да будем бољи човек и тренер сваки дан. Максимално сам фокусиран на посао са У19 селекцијом САД. Кад будем осетио да је време за следећи корак, видећу где припадам на тржишту у том тренутку и сходно томе донети одлуку шта и како даље. До тад желим да уживам у раду са најталентованијом децом у Сједињеним Државама и да се радујем заједничким успесима.

Хвала Пауновићу

ГЛАС: Неизоставно питање је Ваш однос са Вељком Пауновићем. Године 2015. са “орлићима” сте покорили планету, радили скупа у Чикагу и Редингу...

МИТРОВИЋ: Вељко је пре свега мој близак пријатељ и неко од кога сам пуно научио, не само о фудбалу, већ и о животу. Он је изузетно интелигентна особа са сјајним вредностима и сваки дан рада и дружења са њим представља задовољство за мене. Пуно тога смо прошли заједно у тренерском послу у претходних десет година и неизмерно сам му захвалан на поверењу и свему што је урадио за мене.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.