Љубо Михајловић Брко највјернији навијач града на Врбасу: Добри дух бањалучког спорта
БАЊАЛУКА - Сви они који су бар једном били на Градском стадиону у Бањалуци, дворани “Борик”, на базену или било којем борилишту морали су примијетити Љубу Михајловића који френетичним навијањем уз реквизите даје вјетар у леђа бањалучким тимовима.
Популарни Брко је добри дух бањалучког спорта, миљеник навијача, управа и играча, а проглашен је највјернијим симпатизером, не само Борца него свих спортских колектива града на Врбасу. За њега је свака утакмица празник. Лоши временски услови никако не могу бити алиби за најпознатијег бањалучког навијача како би подржао свој клуб. То ради већ пола вијека, а грло и дланове неће жалити све док га здравље буде служило.
- Фудбал ми је у крви од малих ногу. Ниједну утакмицу Борца још од времена Југославије нисам пропустио. Све до ове сезоне када су “црвено-плави” били гост-домаћин у Новом Граду. Бодрити наше клубове за мене је релаксација и опоравак од свакодневице - рекао је Брко.
Фудбал посматра с посебном страшћу, а наоружан је арсеналом реквизита међу којима доминирају трубе и вувузеле. У осмом реду на западној трибини нумерисано је мјесто за њега. Близу ложе али и зеленог тепиха, па често зна и да покрене навијање.
- Задовољан сам како је урађен стадион, а потврда тога јесте меч против тузланске Слободе. Било је више од 7.000 људи, а уз такву подршку Борац ће поново изборити европску сцену. Тренера Винка Мариновића знам као играча, вјерујем у њега и наше играче - додао је Брко.
Признаје да му понекад и супруга сугерише да много времена проводи ван куће, али он има спреман одговор.
- Дворана и стадион су мој други дом, више волим да ту проводим вријеме него у кафани или кладионици. Навијање, дружење, вувузеле и трубе, обучем дрес, шал и ту престаје свака брига - казао је Брко.
У дворанама не треба да влада тишина, играчи на терену или паркету морају осјетити да их неко подржава.
- Морамо разграничити навијање у халама и на отвореном, као и по спортовима. У кошарци или рукомету морате препознати добар потез, наградити аплаузом кош или гол, али и звиждуком “поздравити” ривала. Моје навијање је увијек коректно, никад не вријеђам по било којој основи. Ако хоћемо тишину идемо у Народно позориште или на гробље - уз осмијех истиче Брко.
Боле га празне трибине
Чак и у вријеме пандемије вируса корона Брко се сналазио како би био поред терена. Признаје да се понекад служио и финтама попут оне да задужи редарску униформу јер су посјете биле забрањене.
- Ја сам у дворани или на стадиону, било само десетак или 10.000 навијача. Слаба је посјета, срамота је ако се неки наш клуб бори за титулу или за опстанак да нема подршку с трибина. Тужне су утакмице без публике. Зато апелујем на младе да се укључе прво као учесници, а онда и навијачи. Нема више ентузијазма, преовладали су телефони, кафане и кладионице, а све то убија љубав ка спорту - додаје Брко.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
