Ласе Боесен, бивши дански рукометаш за Глас Српске: Имам тренерски ген, али тек сам почео да учим

Некада сјајни играч данас ради у стручном штабу Колдинга у којем је завршио каријеру и од велике је помоћи тренеру Ларсу Фредериксону. Током првих утакмица на турниру у Добоју утисак је да већу комуникацију са играчима, а самим тим и утицај на меч, има Боесен, а тренерска табла константно је била код њега па је тако држао слово и на тајм-ауту. Колдинг је у крви Ласеу, јер је у три наврата играо за екипу из Копенхагена, а његов отац Јенс је предсједник клуба.

- Никада не знате како ће се ситуација развијати, одлуку да будем тренер донио сам спонтано по некој аналогији и нисам нешто планирао током играчке каријере. Тада нисам много размишљао шта ћу да радим послије играња, али ето испало је тако да сам остао у Колдингу и радим као тренер. На мени је да се свакодневно развијам, и тренери морају да напредују као играчи, јер се спорт константно мијења - рекао је Боесен.

Свима је познато да су рукометаши веома снажни људи, али како Боесен изгледа двије године по завршетку каријере је заиста импресивно. Пречник његових леђа готово да је једнак његовој висини, а мишић листа није ништа мањи од квадрицепса обичног човјека. На страну његова атлетска супериорност, Ласе је био један од оних играча који је имао виц у игри и свакако посједује потенцијал за тренерски посао.

- Може се рећи да имам ген за тренерски позив, али никад не знате шта вријеме носи. Успјешна играчка каријера не гарантује успјех у тренерском послу. Не постоји неко ко зна све или се научен родио, а сваки посао изискује посвећеност па је преда мном много рада. За сада је све у реду, ту сам у свом клубу и идемо степеник по степеник - рекао је Боесен.

Дуго година био је саиграч са генерацијским другом Боом Спелербергом, а данас му је тренер. Боесен много пажње посвећује тактичким детаљима, а доста акција се врти око 38-годишњег Спелерберга који је продужена рука тренера на терену.

- Сви знамо шта је Бо прошао у каријери, посједује велико искуство па иако је спорији у односу на ранија времена и даље је веома опасан за сваког противника. Одлучио је да игра још, јер га тијело добро служи, док је мени било доста и окачио сам патике о клин. Прошли смо много тога заједно, са репрезентацијом проживјели веома лијепе моменте и драго ми је да смо и сада заједно у Колдингу. Имамо своје циљеве за ову сезону, недавно смо почели са радом и утакмице у Добоју су нам прве предсезонске. Уигравамо се и градимо кохезију у екипи и игри па сам оптимиста када причамо о нашим достигнућима - додао је Боесен.

Током година у шпанском клубу Портланд Сан Антонио, који нажалост данас не постоји, играо је са Иваном Балићем и Ратком Николићем и њих тројица су заједно са Џексоном Ричардсоном водили екипу до титуле у шпанском првенству 2005. године. Асобал је био најјаче национално такмичење тих година, али је финансијска криза утицала да је данас миљама далеко од тог положаја.

- Новац је проблем, Барселона је предоминантна и нико не може да јој приђе. Тих година у Портланду је било другачије, имали смо сјајан тим и били испред Барсе и Сиудад Реала. Ивано и Ратко су сјајни играчи, велики мајстори. Тада су били на врхунцу каријере и било је задовољство играти с њима. Са простора бивше Југославије увијек су долазили врхунски рукометаши, јер ово подручје обилује талентом - закључио је Боесен.

Први пут у Добоју

Ласе Боесен раније није имао прилику да игра на добојском турниру, али је дошао сада у другој улози.

- Пресрећни смо што смо у Добоју, турнир је добро организован, играмо против добрих ривала и моћи ћемо да видимо гдје смо у овом моменту. Нисам раније био овдје и драго ми је што сам дошао. Турнир има традицију и то је за свако поштовање - рекао је Боесен.

Данас на турниру

17.30 Татран П. - Ст. Петербург

19.15 Екс - Колдинг

21.00 Слога - Сасја

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.