Ко је био Пеле: Сиромах који је постао легенда фудбала VIDEO

Рођен је 23. октобра 1940. у бразилском Трес Коракоесу. И од тог дана креће пут који води према свјетском фудбалском препороду. 

Сањао је о томе како ће постати фудбалер, пролазио кроз разне животне препреке, али вјероватно ни сам није замишљао колики ће заправо утицај тај дјечак из Бразила имати на свјетски фудбал те како ће он, заправо, свијету представити нову димензију којом је фудбал заслужио носити епитет “прекрасне игре”.

Отац му је био Дондинхо, бивши фудбалер чија је каријера брутално завршена, а Едсон је име добио по америчком иноваторуТомасу Едисону . И се у имену изгубило због грешке на родном листу, а то се затим пренијело и на остале документе па је најједноставније било да остане Едсон. Одрастао је сиромаштву Бајруа у Сао Паулу, а од дјетињства је зарађивао радећи у продаваоници чајева.

Отац који је играо за неколико мањих бразилских клубова у свом се првом наступу за Атлетико Минеиро тешко повриједио те се можда велика каријера зауставила на првом кораку. Вратио се у Бауру гдје је након опоравка играо за клуб из града, али своје је знање преносио на маленог Едсона, односно Пелеа.

Зашто Пеле? Према причама, Пелеов најдражи играч био је голман Васко да Гаме, Биле, а Едсон није могао правилно изговорити то име па је остао упамћен као - Пеле. Тад није знао како то на хебрејском значи чудо - оно што је он направио од фудбала. Док многи тренери “великог” фудбала данас забрањују дјеци да играју футсал како се не би повриједили један од најбољих икад своје је прве фудбалне кораке направио - на малом фудбалу.

Управо је малом фудбалу Пеле касније захвалио јер се тамо научио одлично сналазити на малом простору, а и како је одувијек играо са старијима од себе, доста је очврснуо.

“Овај ће мали бити најбољи икад”

Кад је имао времена, играо је за неколико аматерских екипа у Бајруу. Помагао је оцу који се запослио као чистач у болници, а кад је ухватио слободне тренутке, проводио их је с лоптом - импровизираном или оном правом. Од малог фудбала стигао је и до локалног клуба Бајруа чије је јуниоре предводио до два наслова првака Сао Паула, а тренирао их је Вадемар де Брито, човјек који је вјеровао да ће Пеле постати најбољи свјетски фудбалер.

Те 1956. Брито је одвео Пелеа на пробу у Сантос и одмах своје предвиђање рекао директорима, а Едсон је одушевио надлежне и с 15 година завршио у бразилском великану, а већ 7. септембра 1956. је у 7-1 побједи против Коринтианса у дебију забио и први гол. Већ годину дана касније Пеле је са 16 година био незамјењиви дио сениорске момчади Сантоса, а те је сезоне постао и најбољи стријелац лиге.

У јуну споменуте године дебитирао је у дресу Бразила у поразу од Аргентине (2-1) на Маракани. И дан данас је најмлађи стријелац Бразила с голом који је забио у тој утакмици - имао је 16 година осам мјесеци и 14 дана.

Годину дана касније је са Сантосом освојио и прву титулу првака, а те је сезоне забио 58 голова. Те је године свијет упознао Пелеа на Свјетском првенству у Шведској гдје је стигао с повријеђеним кољеном. Требао је бити изостављен из екипе, али саиграчи су инсистирали на његовом останку. Најмлађи је играч који је икад заиграо на Свјетским првенствима.

Први је пут у Шведској заиграо против СССР-а (2-0), а у полуфиналу против Француске (5-2) забио је и хат-трицк. Још један рекорд је поставио и као најмлађи играч у историји свјетских првенстава са 17 година и 249 дана, а забио је и два гола у 5-2 побједи против Шведске усред Штокхолма. Након утакмице Пеле је пао у несвијест, али Гаринча га је брзо вратио те су прославили наслов првака.

Први је пут носио десетку, а након првенства му је додијељена и Сребрна лопта као другом најбољем играчу “Мундијала”.

Тражило га пола Европе, али “национално благо” остало у Бразилу

Реал Мадрид, Јувентус, Манчестер Јунајтер, а милански Интер је начелно успио договорити прелазак у Европу, али изазвало је то револт код навијача Сантоса па је Морати морао све раскинути на захтјев предсједника Сантоса. Године 1959. Пеле није успио осигурати наслов првака са Сантосом, а годину дана касније вратили су се на трон, а освојили су и Таку Брасил чиме су се пласирали на Копу Либертадорес.

Најуспјешнији су на Копи Либертадорес фудбалери Сантоса били 1962. кад су у финалу славили против Пенарола, а Пеле је забио два гола. Те је године Пеле већ постављен као најбољи свјетски фудбалер, а повриједио се против Чехословачке у групној фази и није наступио до краја првенства, али Бразил је управо против Чехословачке освојио СП (3-1).

Сантос је освојио и Копу Либертадорес 1963. те бразилски Кампеонато Серие А 62., 63., 64. и 65., а Пеле је био главна окосница екипе. Но, тек је тада слиједио нови одлазак у Европу с Бразилом и то на ноге Енглезима - на њиховом терену. У међувремену га је предсједник бразилске владе Јанио Квадрос прозвао “националним благом”.

Пеле је дошао као велика звијезда, Бразил као један од фаворита за освајање наслова првака, а испали су у групи. Побиједили су Бугарску 2-0, Пеле је забио први гол, али су затим изгубили од Мађарске 1-3 те од Португала истим резултатом (1-3). Против Португала га је повриједио Хоао Мораис, а није добио црвени картон те је та погрешка проглашена једном од највећих у историји свјетских првенстава. Како замјене нису биле допуштене, Пеле је морао играти до краја утакмице. Након тога рекао је да више никад неће играти на СП-у, али ишао је и преко своје ријечи.

“Погазио” је своју ријеч и заиграо на СП-у 1970.

Одбијао је позиве у репрезентацију након тог сусрета, али ипак се вратио. Било је то његово посљедње Свјетско првенство, у недалеком Мексику. Бразил је редом побјеђивао Чехословачку (4-1), Енглеску (1-0) и Румунију (3-2) у групној фази, затим Перу у четвртфиналу (4-2), Уругвај у полуфиналу (3-1) те Италију у финалу (4-1).

Тако је с Бразилом освојио и своје треће Свјетско првенство, а посљедњу је утакмицу у репрезентативном дресу одиграо против Југославије (2-2), 18. јуну 1971. Три је године касније Пеле напустио Сантос и прешао у амерички Њујорк Космос иако је повремено знао одиграти коју службену утакмицу за Сантос. С њима је освојио и наслов првака 1977. године. Каријеру је завршио 1977. године на пријатељској утакмици између Космоса и Сантоса.

Мало је позната и чињеница да Пеле никада није побиједио - загребачки Динамо. Први је покушај имао 1960. у Сао Паулу као дио комбиниране момчади Сантоса и Васко да Гаме на отворењу стадиона Морумби (1-1). Други пут 1969. када је са Сантосом био у Загребу, гдје је такођер завршило 1-1. И сљедеће године Динамо је био у Сантосу, тамо је било 2-2.

Након каријере постао је узор многим фудбалерима широм свијета, а већ тада су почели његови здравствени проблеми. Морали су му извадити десни бубрег. Постао је и УНЕСКО амбасадор добре воље, издао је аутобиографију, глумио је у неколико филмова, а о његовом је животу један и снимљен.

Како је на релацији Аргентина - Бразил увијек ужарено, а посебно на спортским борилиштима, тако је дошло и до рјечкања на релацији Пеле - Марадона. Један од најбољих аргентинских фудбалера икад против најбољег бразилског фудбалера свих времена. Пеле је прозвао Аргентинца да није добар примјер младима због узимања дроге, а Марадона се није либио узвратити.

- Шта желите да кажем? Изгубио је невиност с мушкарцем - рекао је својевремено Марадона за Гоал.

Но, Пеле је у аутобиографији негирао све оптужбе, како није имао сполни однос с мушкарцем за којег се претпоставља да је био његов тренер. Ипак су, бар за јавност, Пеле и Марадона изгладили проблеме па се неколико пута на разним догађајима појавили заједно, руковали се и фотографирали као да се ништа није догодило. 

Био је “краљ”

Вријеме се не може зауставити, а након што је 1977. остао без бубрега, 2012. је оперирао кук. Та му је операција задала велике проблеме.

- Кости су му ломљиве. Замијенио је кук и није имао адекватну рехабилитацију па има проблема с кретањем. Све га је то “бацило” у депресију. Он је “Краљ”, увијек је био тако препознатљива фигура, а данас не може ходати - рекао је Пелеов син Единхо тада за бразилску телевизију Глобо.

Некад је био најбољи фудбалер свијета, носио бразилску репрезентацију и свој Сантос, изградио је велико име и постао безвременска икона.  Са раком цријева се борио од септембра прошле године. Крајем новембра му се погоршало здравље, па је примљен у болницу “Алберт Ајнштајн” у Сао Паолу, а породица је с њим дочекала и Божић. 

Чувени Бразилац се покушао изборити, али није успио побиједити у животној утакмици.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.