Како су настале Олимпијске игре?

Љетње олимпијске игре одржаће се у Паризу од 26. јула до 11. августа 2024. Игре 2024. обиљежиће повратак Олимпијских игара у Париз након 100 година. Париз је први пут био домаћин Олимпијских игара 1900, а затим 1924. године.

Француска престолница постаће тако други град који је три пута угостио Олимпијске игре, након Лондона (1908, 1948. и 2012. године).

А како је све почело и када су одржане прве Олимпијске игре?

Модерни олимпијски покрет своје корјене дугује античким олимпијским играма које су одржаване у Олимпији на Пелопонезу светилишту посвећеном богу Зевсу.

Замислите 776 п.н.е. У  Олимпији је атмосфера узаврела, са гледалишта мушкарци и дјевојке гласно навијају док се снажни момци надмећу у трци. Част и статус су у питању, најбољи међу њима биће крунисани маслиновим гранчицама, а њихов лик умјетници ће клесати у камену широм Грчких градова. Ово ритуално такмичење одржано је у част Зевса, врховног и најважнијег међу грчким божанствима, под његовим и Хериним храмом у  Олимпији, пише „НАционална географија“.

Међутим,  спортска такмичења у част богова одржавала су се и раније, а Олимпијада, иако најважнија, није била једина од периодичних игара. Међу најпознатијим биле су игре у част богиње Хере, које су се одржавале такође у Олимпији, двије године након сваке Олимпијаде. Те 776. године п.н.е. Олимпијада је подразумијевала само једно такмичење – трку на ногама односно стадион, у дужини између 180 и 240 метара, у трајању од само једног дана.

Поријекло Олимпијских игара Стари Грци описали су у неколико легенди. Одржавале су се сваке четири године, што је у старој грчкој постало мјерна јединица времена. Тако се у неким списима могу пронаћи записи попут „трећа година осме олимпијаде“ или „прва година девете олимпијаде“ итд. Дом такмичења,  Олимпија, припадала је грчком граду-држави Илија на Пелопонезу, иако је комшијска Пиза у неколико наврата освајала ову територију на кратак период.

Игре су имале велики значај у Хеленистичкој култури. Током игара владало је олимпијско примирје, када су се прекидали сви ратови, а гледаоци и такмичари могли су слободно пролазити до борилишта. Из  Олимпије су кретали гласници у све крајеве ове земље како би раширили вијест о почетку игара. Примирје је иницијално трајало мјесец дана, а нешто касније и читава три мјесеца.

Такмичили су се искључиво мушкарци који су рођени слободни, а на гледалиште нису могле долазити жене, већ само мушкарци и неудате дјевојке, који су заједно уживали у  спорту. Побиједити на играма била је ствар престижа, а о побједницима, који су крунисани маслиновом гранчицом, пјеване су пјесме и у њихову част прављене су скулптуре. Неки од градова су богато награђивали своје побједнике, што земљом, што новцем.

Олимпијада је остала важан догађај и у доба Римског царства, када су такмичари из читаве земље долазили на борилишта. Међутим, са порастом броја хришћана и уздизањем ове религије као доминантне у царству, Олимпијада је стекла епитет ”паганског” ритуала и њена популарност брзо је опадала. Римски цар Теодосије 393. године је забранио Олимпијске игре, након готово 12 вијекова традиције.

Модерне игре

До 19. вијека је спорадично у читавом свијету било покушаја организација игара које су у неком облику подсјећале на Олимпијаду, све без запаженог успјеха. Претеча првих модерних Олимпијских игара било је такмичење управо у Грчкој, 1859. године. Након ослобађања од Османлијског царства, Грчка је трагала за свим начинима како би се у земљу вратиле грчка култура и обичаји. Велики грчки филантроп Евангелиос Запас је спонзорисао организовање игара посвећених античким Олимпијским играма које су 1859. године одржане на градском тргу у Атини.

Исти човјек спонзорисао је и обнову античког стадиона Панатинаико, гдје си се 1870. године такође одиграле  спортске игре за грчке и османске такмичаре. У истом периоду, у Британији су такође организоване игре Венлочког олимпијског друштва. Ова два догађаја инспирисала су Пјера де Кубертена, француског педагога, који је присуствовао овим догађајима да 1984. године у Соброни организује међународни конгрес на ком је основана Међународни олимпијски комитет и рођена идеја о модерним Олимпијским играма.

Прву Олимпијаду Кубертен је планирао за 1900. годину у Паризу. Међународни Олимпијски Комитет је, међутим, предложио да се Олипијада врати у домовину и прве модерне игре су тако одржане 1896. године у Атини. У играма је учествовало 285. спортиста из 14 земаља, иако различити извори дају различите податке (посебно када су у питању учешће Бугарске и Чилеа). На отварању је било випе од 80.000 људи, а међу њима и грчки краљ Ђорђе I, који је отворио игре. Такмичари, искључиво мушкарци, надметали су се у девет  спортова и укупно 43 дисциплине. Четири године касније, број земаља учесница попео се на 24, а међу 1.225 спортиста било је по први пут и 19 жена.

Популарност игара, међутим, почела је да опада. Игре у Сент Луису 1904. године, а потом и у Лондону четири године касније нису доживјеле велику популарност. Такмичари су углавном долазили из земаља у којима су се одржавале, као и већина побједника, а игре су трајале по пет, односно шест мјесеци. Трајање игара уређено је тек 1932. године у Лос Анђелесу, и од тада трајр 15 такмичарских дана.

Од оснивања па до данас игре се одржавају на сваке четири године. Изузетак су ратом укинуте игре 1916. 1940. и 1944. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.