Искусни тренер Дарко Војводић једва се изборио са вирусом корона: Четири пута сам почињао да пишем опроштајно писмо

Наредни мјесец за њега је представљао прави пакао. Била је то права борба на живот и смрт из које је, на срећу, изашао као побједник.

- Прије тестирања сам се осјећао лоше, имао повишену температуру, осјећао малаксалост и на лични захтјев сам се тестирао. Када сам сазнао да сам позитиван, одмах сам обавијестио Олимпик у којем сам био тренер, а они су ме савјетовали да то не ширим даље. Међутим, као одговаран грађанин обавијестио сам јавност да сам позитиван, а већ послије пет дана добио сам отказ. Уз све то, сви покушаји да дођем до доктора у Сарајеву безуспјешно су завршавали, тако да сам био препуштен сам себи - рекао је Војводић те додао да га за вријеме болести нико из редова сарајевског премијерлигаша није ни позвао путем телефона.

Када је видио да је ђаво однио шалу и да се осјећа све слабије и немоћније, сјео је у аутомобил и отишао у родну Фочу.

- Одмах су хтјели да ме задрже у болници, али сам то одбио и због страха да вирус не пренесем на родитеље, који су у позним годинама, изоловао сам се од свих. Свакодневно сам ишао до болнице у Фочи на додатне прегледе и инфузије. Морам да захвалим, прије свега, докторици Ани Владичић, која ме обилазила свакодневно, и докторици Горани Петковић, која ме увијек примала када сам долазио на терапију на “ковид” одјељење - наставио је Војводић.

Послије првих петнаестак дана, током којих је имао повишену температуру, почео се осјећати још лошије.

- Неколико дана сам био у неком полудепресивном стању и тада ми је било сасвим свеједно да ли ћу преживјети или умријети. Чак сам два пута почињао да пишем опроштајно писмо. Када сам дошао на преглед, рекли су ми да морам бити прикључен на респиратор, али сам то одбио. Рекао сам да има оних којима је он у том тренутку потребнији и отишао кући. Послије неколико дана уз обилне терапије ситуација је почела да се поправља и успио сам се некако извући. Сигурно да је мом оздрављењу доста допринио спортски и такмичарски дух, стваран кроз вишедеценијски стаж у фудбалу - рекао је Војводић.

Док је лежао и борио се за сваки удисај ваздуха, схватио је да је око њега било доста лажних пријатеља, који су своје право лице показали у тим тренуцима.

- Када сте здрави, имате масу пријатеља, али када сте болесни, видите да то није тако. То најбоље потврђује чињеница да сам се сам морао возити свакодневно до болнице у Фочи. Али у тим тренуцима су уз мене били они са којима и нисам био толико присан. Готово свакодневно су ме звали представници бројних медија. Прво сам мислио да им је то професионална обавеза, али сам схватио да то није то, него да су стварно свим срцем уз мене. Контактирао је са мном и бивши предсједник Борца Вицо Зељковић, који је хтио да лијечење наставим у Бањалуци - нагласио је Војводић.

Искусни тренерски вук још не размишља о новом послу.

- Сигурно да је и овај свакодневни спортски стрес од 18 година активног играња и 12 година тренерског стажа допринио да се разболим и да се једва извучем. Још нисам потпуно фит мада је из дана у дан све боље, али чини ми се послије свега да ме фудбал више не чини срећним. Зато ћемо видјети шта ће донијети наредни мјесеци - додао је Војводић.

Четири титуле

Дарко Војводић сигурно је једини тренер у БиХ који је са четири клуба освајао титуле у првим лигама ФБиХ и Републике Српске и уводио их у Премијер лигу.

- Прво је то било са ГОШК-ом, потом са Тузла ситијем, Борцем и на крају прошле сезоне са Олимпиком. Изгледа да ми то баш иде од руке - нашалио се Војводић, који је и неколико пута успијевао да клубове сачува у елитном рангу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.