"Гласов" водич кроз свјетска првенства - Русија 2018.: Брих приземљио "орлове"

Стадиони су били без премца, дотјерани за највећу свјетску смотру, а утакмице су игране у 11 градова на 12 стадиона и то у Москви ("Лужњики" 78.011, "Откритје" 44.190), Санкт Петербургу ("Крестовски", 64.468), Сочију ("Фишт", 44.287), Волгограду ("Волгоград арена" 43.713), Ростову на Дону ("Ростов арена", 43.472), Нижњем Новгороду ("Нижњи Новгород", 43.319), Казању ("Казањ арена", 42.873), Самари "(Самара арена", 41.970), Саранску ("Мордовија арена", 41.685), Калињинграду ("Калињинград", 33.973) и Јекатеринбургу ("Централ стадион", 33.061).

Фудбалска репрезентација Србије дотакла је дно након неуспјеха у квалификацијама за СП 2014. и ЕП 2016. године па је Савез именовао Славољуба Муслина за селектора. То је дјеловало као очајнички потез у који ни руководиоци нису полагали много наде јер је у репрезентацији владала јако лоша атмосфера. У том тренутку једино је Муслин вјеровао у тим и играче те завео гвоздену дисциплину. Квалификациона група није била прејака, али је позивао на додатни опрез због ранијих искустава када је сваки кикс био скупо плаћен. Ни публика није вјеровала у екипу па су стадиони били сабласно празни на уводним мечевима. Почело је ремијем против Ирске у Београду (2:2), док је затим лако добијена Молдавија у гостима (3:0). Домаћи тријумф над Аустријом (3:2) показао је да би "орлови" могли направити бољи резултат. Тим се стабилизовао јер се искристалисало стартних 11, атмосфера се поправила, оптимизам ширио... Бод у Велсу (1:1) био је огроман, а потврђен је у Грузији (3:1), да би још један био освојен у Београду против Гарета Бејла и другова који су у то вријеме били хит. Молдавија није правила проблем (3:0), а славље у Даблину (1:0) отворило је врата ка Мундијалу у Русији. Виза је требало да буде извађена у Бечу, али је домаћин однио побједу (3:2) и тиме угрозио одлазак "орлова" који су морали да добију посљедњи меч на свом стадиону против Грузије. Гол Александра Пријовића у 74. минуту означио је почетак великог славља након освајања првог мјеста у групи са 21 бодом испред Ирске (19), Велса (17), Аустрије (15), Грузије (5) и Молдавије (2).

Први пут након 1982. године ниједан афрички тим није прошао групну фазу, а играли су Египат, Мароко, Нигерија, Тунис и Сенегал. Први пут фер-плеј критеријум одлучио је путника за даље. Због мањег броја жутих картона Јапан је био испред Сенегала.

Све добро што је направљено у том периоду срушено је врло брзо након квалификација. И поред одличног резултата селектору је приговарано што не зове у репрезентацију Сергеја Милинковића Савића. Муслин, који је познат по свом чврстом ставу, није желио да попусти па је смијењен и умјесто њега на кормило је дошао његов дотадашњи помоћник Младен Крстајић. Некадашњи штопер се показао недорастао задатку па је поново атмосфера нарушена, што је кулминирало одузимањем капитенске траке Браниславу Ивановићу, коју је понио Александар Коларов.

"Адидас" се вратио Телстару и промовисао лопту "телстар 18" која је подсјећала на најлегендарнији дизајн представљен 1970. године. Голмани су имали приговара и говорили да је клизава и има непредвиђену путању.

Мундијал је почео побједом против Костарике (1:0) голом Коларова из слободног ударца који је умногоме подсјетио на гол још једног фантастичног љевака Синише Михајловића који је донио побједу Југославији против Ирана 1998. године. Први пут на Мундијалу је уведена ВАР технологија и прва кардинална грешка направљена је на мечу Србије и Швајцарске када судија Феликс Брих није желио да погледа снимак послије рвачког захвата Стефана Лихтштајнера над Александром Миторвићем, што би сигурно резултовало пеналом за "орлове". Нијемац се нашао на удару јавности, али то није могло да утјеши Србију, која је поражена са 1:2. Љути због неправде нису пружили јачи отпор Бразилу (0:2) па су завршили такмичење као трећи у групи са три бода, иза "кариока" (7) и "часовничара" (5), а испред "тикоса" (1) те завршили на 22. мјесту.

Кејн као Линекер

Поново је било потребно шест голова да би један играч понио титулу најбољег стријелца. То је пошло за ногом Харију Кејну, који је тако постао други Енглез са престижним признањем након Гарија Линекера 1986. године.

Својим голом Кејн је водио "Албион" до четвртог мјеста, другог у историји након 1990, што је највећи успјех послије титуле 1966. године. Иза себе је оставио Ромелуа Лукакуа, Антоана Гризмана, Килијан Мбпаеа, Кристијана Роналда и Дениса Черишева, који су дали по четири поготка. Са два гола донио је побједу против Туниса (2:1) у првом колу, да би потом дао хет-трик у другом колу против Панаме (6:1), два из пенала, док је постио против Белгије (0:1). Пети гол на шампионату дао је против Колумбије (1:1, 4:3) опет из пенала у осмини финала. У полуфиналу (Хрватска 1:2) и мечу за треће мјесто (Белгија, 0:2) није био стријелац. На предстојећем Мундијалу буће ударна игла своје репрезентације за коју је одиграо 75 утакмица и дао 51 гол, чиме држи друго мјесто на вјечној листи иза Вејна Рунија са 53.

Само један меч завршен је без голова (Данска - Француска). До тада је одиграно 36 утакмица на којима је постигнут барем један погодак. Током СП постигнуто је 12 аутоголова, чиме је изједначен рекорд из

Пола свијета испред ТВ екрана

Утакмице Свјетског првенства комбиновано су гледале 3,572 милијарде људи, што је више од пола глобалне популације, а сваку утакмицу просјечно је гледао 191 милион људи. Више од три милиона људи гледало је утакмице уживо, а они који су имали улазницу за меч могли су бесплатно да се возе жељезницом.

Французи шампиони, Хрвати за историју

Систем такмичења остао је исти и поново су 32 екипе биле подијељене у осам група, Исланд и Панама су били дебитанти, док је титулу бранила Њемачка.

"Панцери" су направили смјену генерација и нису се прославили, јер су запели у групи, баш као Француска 2002, Италија 2010. и Шпанија 2014. године те завршили на 23. мјесту, што је био њихов најлошији пласман икада. Аргентина као вицешампион свијета показала је много слабости па је испала у осмини финала од Француске (4:3) у можда и најбољој утакмици на СП. Домаћин је пружио добре партије и стигао до четвртфинала, баш као и Уругвај те Колумбија, чије су генерације полако силазиле са сцене. У први план искочила је Белгија, као и Хрватска мимо свих очекивања. Белгијанци су прегазили групу, избацили Јапан па Бразил, да би у полуфиналу Французи били прејаки. "Триколори" су имали сјајну екипу која је показала стабилност и одлучност да стигне до другог трофеја. Финале је било сјајно, за разлику од многих ранијих, и донијело је шест голова. Хрвати нису имали одговор па су Французи стигли до друге титуле, а прву су освојили 1998. године на свом тлу. Њихов селектор Дидије Дешамп стао је уз раме Марију Загалу и Францу Бекенбауеру, који су као играчи и селектори освајали титуле.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.