"Гласов" водич кроз свјетска првенства - Њемачка 2006.: Титула на Италијански начин

Приредио: Милан Зубовић
"Гласов" водич кроз свјетска првенства - Њемачка 2006.: Титула на Италијански начин

Послије експеримента на Далеком истоку фудбал се вратио у државу чији становници истински воле "бубамару", а све утакмице је укупно гледало 26,29 милијарди гледалаца широм свијета.

Њемачка је по други пут била домаћин Свјетског првенства након 1974. године и стала раме уз раме Италији, Мексику и Француској који су по два пута организовали завршну смотру. Систем такмичења који је уведен 1998. и даље је био на снази јер се показао као најбољи до тада. Дебитовало је чак осам репрезентација: Ангола, Чешка, Гана, Обала Слоноваче, Того, Тринидад и Тобаго, Украјина те Србија и Црна Гора. Аустралији је Њемачка била срећна јер се квалификовала први пут након 1974. године када је СП одржан у Западној Њемачкој.

Утакмице су игране у 12 градова Берлину ("Олимпијски стадион", 72.000), Минхену ("Алијанц арена", 66.000), Дортмунду ("Вестфален", 65.000), Штутгарту ("Готлиб-Дајмлер", 52.000), Гелзенкирхен ("Ауфшалке арена", 52.000), Хамбургу ("АОЛ арена", 50.000), Франкфурту ("Комецбанк арена", 48.000), Кајзерслаутерну ("Фриц Валтер", 46.000), Келну ("Рајн Енерги", 45.000), Хановер ("АWД арена", 43.000), Лајпцигу ("Централстадион", 43.000) и Нирнбергу ("Франкенстадион", 41.000). Све су биле сјајно посјећене, а организација под конац.

Аргентински судија Орасио Елизондо судио је отварање Мундијала Њемачкој и Костарики као и финале Француска - Италија чиме је постао први у историји који је дијелио правду на првом и посљедњем мечу.

На титулу су претендовали актуелни шампион Бразил, Француска, Италија и домаћин Њемачка која је сматрала да може направити корак више у односу на Јапан и Јужну Кореју односно да на домаћем тлу освоји титулу. Бразилци су протутњали кроз групу са све три побједе, али су стали у четвртфиналу против Француске (1:0), која у осмини финала надиграла Шпанију (3:1),  а која је, такође, била максимална у групи. Италија је била сјајна у групи са седам бодова, а од елиминационе фазе услиједио је ролеркостер, изузимајући меч са Украјином. Једва је елиминисала Аустралију у осмини финала голом Франческа Тотија у петом минуту надокнаде. Украјина је лако пала у четвртфиналу (3:0), а онда и домаћин Њемачка након велике битке и продужетака у полуфиналу (2:0). Помало из другог плана до финала је стигла Француска. Била је друга у групи иза Швајцарске са побједом и два ремија, али је играла све боље како је турнир одмицао. У полуфиналу је надиграна Португалија са 3:1 која је први пут након 1966. године стигла међу четири најбоље екипе.

Финале је било прича за себе које је ријешено на италијански начин. Двије велесиле први пут су играле међусобно у борби за трофеј, а један наспрам другог нашла су се двојица фантазиста Зинедин Зидан и Франческо Тоти, али у први план је искочио Марко Матераци. Нажалост, не по добром већ по инциденту. Италијан је испровоцирао Француза који га је ударио главом и зарадио црвени картон, а Зидан је то наводно урадио јер му је противник опсовао сестру мада ниједан никада није рекао шта се десило. То се десило у 110. минуту, а управо је Зидан довео Французе у вођство у седмом минуту из пенала, а изједначио Матераци у 19. Сви Италијани били су прецизни са бијеле тачке, док је за Французе Давид Трезеге био непрецизан.

Италијан Алесандро дел Пјеро постигао је најкаснији гол у историји СП и то у 120+1. минуту полуфинала са Њемачком, чиме је претекао Фабија Гроса који је само два минута раније дао гол.

Италијани, које је предводио Марчело Липи, су наставили традицију 12-24 година. Играли су финале 1970. године, потом 1982. освојили СП, играли финале 1994, а славили 2006. године што им је била четврта титула. Током шампионата "азури" су примили само два гола, а нико им није дао гол из игре. Први је аутогол Кристијана Закарда против САД у групи (1:1), а други Зинедина Зидана у финалу из пенала.

Ратомир Дујковић

Поред Илије Петковића још један Србин водио је репрезентацију на Мундијалу. Ратомир Дујковић био је на клупи талентоване селекције Гане  за коју су тада играли Самјуел Куфур, Мишел Есијен, Стефан Апија и Сулеј Мунтари. Дујковић је уписао двије побједе и реми у групи са Италијом, Чешком и САД, а испали су од Бразила у осмини финала. Афричку селекцију водио је од 2004. до краја Мундијала 2006. године.

Клозе у рангу Милера

Након што му није пошло за руком 2002. у Јапану и Јужној Кореји фантастични Нијемац Мирослав Клозе постао је најбољи стријелац Мундијала у Њемачкој и то са пет голова. Клозе је 2002. године постигао пет голова, али је Роналдо тада био успјешнији са осам. Два гола дао је на отварању Мундијала на "Алијанц" арени против Костарике у побједи са 4:2. Потом је постио у другом колу против Пољске (1:0), а онда је поново дао два гола против Еквадора (3:0). Пети гол на Мундијалу дао је против Аргентине у четвртфиналу (1:1). Рођен је 1978. године у пољском Ополеу и други је Нијемац најбољи стријелац СП након Герда Милера. За Њемачку је играо од 2001. до 2014. године, скупио је 137 утакмица и дао 71 гол. Играо је за Хамбург, Кајзерслаутерн, Вердер, Бајерн и Лацио. Наступио је још на два СП и постао најбољи стријелац свих мундијала у историји са 16 голова.

ФИФА је жељела да заштити фудбалере и судије су добиле инструкције да буду ригорозније па је тако додијељено 345 жутих и 28 црвених картона. Рус Валентин Иванов подијелио је 16 жутих и четири црвена на мечу Португалије и Холандије у осмини финала. Енглез Грејем Пол показао је Хрвату Јосипу Шимунићу три жута картона, али га није искључио на мечу са Аустралијом.

Први и посљедњи наступ Србије и Црне Горе

Бриљантним играма у квалификацијама Србија и Црна Гора под тим именом заиграла је на Мундијалу у Њемачкој. Предвођени селектором Илијом Петковићем заузели су прво мјесто у квалификационој групи са 22 бода, испред Шпаније (20), БиХ (16), Белгије (12), Литваније (10) и Сан Марина (0).

Гранитна одбрана коју си чинили Горан Гавранчић, Немања Видић, Младен Крстајић и Ивица Драгутиновић капитулирала је само једном у десет мечева и то у Мадриду (1:1) када је Раул постигао гол за "фурију". Ипак, фантастичне игре из квалификација нису пренијели на завршни турнир гдје су доживјели фијаско. Прво су на жријебу били смјештени у посебан шешир збор лошег коефицијента, а онда смјештени у групу смрти са Аргентином, Холандијом и Обалом Слоноваче. Атмосфера у екипи уништена је пред одлазак у Њемачку. Почело је повредом Немање Видића, затим свађама у екипи, а кулминирало позивом у репрезентацију селекторовог сина Душана Петковића који до тада није био ни на ширем списку, а уврштен је умјесто повријеђеног Мирка Вучинића. Слутило је на катастрофу. Гол Арјена Робена након што је побјегао свом чувару Ненаду Ђорђевићу значио је тријумф "лала" (1:0). Потом је доживљен потоп у Гелзенкирхену гдје је Аргентина славила са убједљивих 6:0, а онда су и "слонови" славили са 3:2, (Никола Жигић 10, Саша Илић 20) послије преокрета и то без најбољег играча Дидијеа Дрогбе. Осрамоћени су се вратили у земљу која се недуго затим раздвојила на Србију и Црну Гору.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана