“Гласов” водич кроз свјетска првенства - Француска 1998.: “Пијетлови” засјели на трон

Француска је постала трећа земља која је по други пут угостила најбоље репрезентације свијета и постала шеста земља након Уругваја, Италије, Енглеске, Западне Њемачке и Аргентине која је на свом тлу стигла до титуле. Због невјероватне експанзије “бубамаре” широм планете формат је повећан са 24 на 32 екипе учеснице, дебитанти су били Хрватска, Јамајка, Јапан и Јужна Африка док је у квалификацијама наступило 174 тима. Мундијал ће остати запамћен као један од најљепших, најбоље организованих са одличним утакмицама са много звијезда, спектаклу на трибинама... Уведене су три измјене на мечу умјесто дотадашње двије као и четврти судија те електронски семафор за приказивање измјене и додатних минута које је главни судија морао да покаже уз чувени златни гол.

Утакмице су игране на десет стадиона. Французи су направили национални стадион (“Стад д'Франс 80.000) посебно за овај мундијал који се налази у Сен Денију предграђу Париза, а домаћини су још били Марсељ (“Велодром”, 60.000), Париз (“Парк принчева”, 48.875), Лион (“Жерлан”, 44.000), Ланс (“Феликс Болар”, 41.300), Нант (“Ла Божоар”, 39.500), Тулуз (“Тулуз”, 37.000), Сент Етјен (“Жофроа Гишар”, 36.000), Бордо (“Парк Лескур”, 35.200), Монпеље (“Ла Мосон”, 34.000).

Српски стручњак Велибор Бора Милутиновић наставио је да одушевљава свијет јер је четврти пут заредом водио четврту различиту репрезентацију на СП. Овај пут била је то Нигерија која је као прва завршила такмичење у групи и испала у осмини финала од Данске.

Роберт Просинечки једини је играч који је постигао два гола на СП за двије различите репрезентације. Први је дао за Југославију у Италији 1990. против УАЕ, а друга два за Хрватску против Јамајке и Холандије.

Легендарни Француз Мишел Платини признао је да су мало намјестили жријеб односно да се домаћи тим не може сусрети са Бразилом до финала. Предвођене легендарним тренером Мариом Загалом “кариоке” су браниле титулу, имале су сјајан тим са фантастичним Роналдом, али су поклекли на посљедњој степеници. “Триколори” су имали велика очекивања и у складу с тиме уписали су три побједе у групи. Затим су послије велике муке побиједили Парагвај (1:0), а Лоран Блан, који је на почетку сваке утакмице љубио у чело свог голмана Фабијана Бартеза, постигао је први златни гол у историји Мундијала у 114. минуту. Тешку борбу водили су са Италијом у четвртфиналу коју су добили након пенала (4:3), да би са два гола у полуфиналу заблистао Лилијан Тирам и срушио Хрватску (2:1).

Послије побједа против Шкотске (2:1) на отварању и Марока (3:0) Бразилци су неочекивано поражени од Норвешке (1:2), а потом су лако надиграли Чиле (4:1) и Данску (3:2) да би са Холандијом водили рат у полуфиналу као и четири године раније у САД (1:1, 4:2).

Румуни су освојили прво мјесто у групи испред Енглеске, Колумбије и Туниса па су сви играчи офарбали косу у жуто пред меч осмине финала са Хрватском. То им није донијело срећу и поражени су са 0:1.

Финале 12. јула било је прича за себе - домаћин против актуелног првака. Заблистао је Зинедин Зидан са два гола главом након корнера што му није јача страна, а Французи су признали да су тражили на видео-снимцима најслабије брањено мјесто у бразилској одбрани и ту поставили Зидана који никад није ишао на скок. Коначних 3:0 поставио је Емануле Пети у другом минуту судијске надокнаде. И даље влада велика мистерија зашто је тада најбољи нападач свијета Луис Назарио да Лима Роналдо тотално подбацио. Наводно, није требало да игра финале већ Едмундо који је био пријављен па склоњен, али је уврштен у тим тик пред почетак меча. Селектор Француске Еме Жаке поднио је оставку неколико дана касније, а капитен Дидије Дешамп освојио је трофеј као играч да би исто урадио као селектор 2018. године.

Енглези без освете

Осмина финала донијела је обрачун Аргентине и Енглеске којег није било од 1986. године и чувене “божије руке” те славља “гаучоса” са 2:1. Аргентинци су повели голом Габријела Батистуте из пенала у петом минуту да би у деветом изједначио Алан Ширер са 11 метара. Мајкл Овен донио је предност “албиону” у 16. минуту, да би Аргентинци у 45. “продали” фору Енглезима након слободног ударца за изједначење преко Хавијера Занетија. Пеналима је било 4:3 за Аргентину док је дански судија Ким Милтон Нилсен у 29. минуту искључио најбољег играча Енглеске Дејвида Бекама након што је лежећи на земљи ударио Дијега Симеонеа.

Шукер најбољи стријелац

Највеће изненађење направила је Хрватска која је као дебитант стигла до трећег мјеста. Са клупе ју је предводио Мирослав Блажевић, а на терену Давор Шукер са шест голова колико су давали најбољи стријелци од 1978.

Први је дао против Јамајке (3:1) у 69. минуту, потом једини у побједи над Јапаном (1:0) у 77. минуту док у поразу од Аргентине није био стријелац (0:1). Трећи је дао из пенала у 45+2. минуту у осмини финала против Румуније (1:0), а четврти у четвртфиналу против Њемачке (3:0) која је наступила са једним од својих најлошијих тимова у историји. Био је стријелац у полуфиналу против Француске (1:2), као и мечу за треће мјесто против Холандије (2:1). Рођен је 1. јануара 1968. године у Осијеку и за репрезентацију Хрватске одиграо је 69 утакмица на којима је дао 45 голова. За Југославију је одиграо двије утакмице и постигао један гол.

Нападач Данске Ебе Санд постигао је најбржи гол као резервни играч по уласку са клупе. Њему је било потребно само 16 секунди да затресе мрежу против Нигерије (4:1) у осмини финала. Био је то његов први и једини гол на том мундијалу на којем је наступио на свих пет утакмица.

Мијатовићева пречка завијек у сјећању

Послије неучествовања у квалификацијама за СП у САД 1994. године СР Југославија је завршила као друга у квалификационој групи предвођена селектором Слободаном Сантрачем и најбољим стријелцем европских квалификација Предрагом Мијатовићем који је дао 14 голова.

“Плави” су са 23 бода били иза Шпаније (26), а испред европског вицешампиона Чешке (16) и Словачке (16) те Фарских Острва (6) и Малте (0). Мијатовић, Савићевић, Стојковић, Михајловић, Југовић, Милошевић... као плитак поток прегазили су Мађарску у баражу са 12:1 (1:7, 5:0).

Прво коло на Мундијалу донијело је побједу у Сент Етјену над Ираном голом Синише Михајловића из слободног ударца док је у другом колу забиљежен реми са Њемачком (2:2). Водили је Југославија са 2:0 у Лансу на полувремену головима Дејана Станковића и Пиксија, али није издржала до краја (Михајловић аг, Бирхоф). Побједа над САД (1:0) изборена је у Нанту голом Слободана Комљеновића који је био стријелац и против Холандије (29. јуна). Та утакмица осмине финала није добро почела и “лале” су повеле голом Дениса Бергампа у 38. да би смањио Комљеновић у 48. минуту. Послије прекршаја над Владимиром Југовићем шпански судија Хозе Мариа Гарсија Аранда показао је на бијелу тачку која се претворила у ноћну мору. Мијатовић је снажно шутирао по средини гола, Едвин ван дер Сар већ је био савладан, а лопта је погодила пречку која је постала урбана легенда и чувеног стријелца и дан-данас то прогони. Голом Едгара Давидса у другом минуту судијске надокнаде “лале” су отишле даље док је Југославија заузела десето мјесто иако је остало мишљење да је могла далеко више јер је имала много фантастичних појединаца у тиму.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.