“Гласов” водич кроз свјетска првенства - Бразил 2014.: Трагедија домаћина и Гецеов бљесак

Организатор је понудио 12 стадиона у исто толико градова, а радови су каснили на појединим здањима. Звијезда Мундијала био је стадион “Жорналиста Марио Фиљо” познатији као “Маракана” (74.738) у Рио де Жанеиру док су мечеви још играни у Бразилији, Сао Паулу, Форталези, Бело Хоризонтеу, Порто Алегреу, Ресифеу, Кујаби, Манаусу, Наталу и Куритиби.

Систем такмичења остао је исти са 32 селекције подијељене у осам група, а једино је БиХ била дебитант која је поражена од Аргентине (1:2) и Нигерије (0:1), док је Иран побиједила са 3:1. Домаћин је био највећи фаворит прије почетка такмичења, уз актуелног шампиона Шпанију, вицешампиона Холандију, шампиона из 2006. Италију, првака из 1998. Француску, увијек амбициозну Аргентину као и Њемачку која је била трећа на претходна два такмичења. Све очи домаће јавности биле су уперене у највећу звијезду Нејмара кога противници нису штедјели па је претрпио неколико страшних прекршаја. “Кариоке” су кренуле побједом над Хрватском (3:1), а немоћ се видјела против Мексика (0:0), а онда је савладан Камерун (4:1). Тешком муком избачен је Чиле (1:1, 3:2) у осмини финала, након пенала, као и Колумбија (2:1) у четвртфиналу. Полуфинале је донијело епски меч са Њемачком и нову трагедију бразилског фудбала која се пореди са оном из 1950. године против Уругваја када су остали без титуле.

Шпанија је поновила неуспјех Италије од прије четири године и није прошла групну фазу. Прво је поражена од Холандије (1:5) у репризи финала из 2010, затим од Чилеа (0:2), док је побиједила Аустралију (3:0).

Нијемци су били спремни за искорак у односу на протекле мундијале и то су ставили до знања уводним тријумфом против Португалије (4:0), мада је реми са Ганом (2:2) то мало нарушио, а онда је савладан САД (1:0). “Панцере” је намучио Алжир којег су добили тек након продужетка (2:1, 0:0), док је Француска елиминисана у четвртфиналу са 1:0 за четврто полуфинале заредом. Полуфинале из Бело Хоризонтеа можда је и најзанимљивије у историји свјетских шампионата. Финалисти из 2002. године поново су се срели, али за све Бразилце то је био један од најтужнијих дана у историји. “Блицкриг” Нијемаца био је нестваран. Већ у 29. минуту било је 5:0 за “елф”, а “кариоке” као да нису изашле на терен. Нијемци су на полувремену одлучили да “смање гас”, па су дали још два гола, док је Оскар постигао почасни гол за домаћина, али он није ублажио очај и катастрофу, националну трагедију.

Финале је донијело обрачун старих спортских ривала Њемачке и Аргентине. “Гаучоси” су у групи побиједили БиХ (2:1), Иран (1:0) и Нигерију (3:2). Швајцарска их је намучила у осмини финала (1:0), јер су играли продужетке, а онда је побијеђена Белгија са 1:0. Пенали против  Холандије у полуфиналу (0:0, 4:2) одвели су их на “Маракану” 13. јула. Најчувенији стадион свијета изгледао је фантастично, али фудбалска представа актера на терену није била на том нивоу или на нивоу меча из Мексика 1986. већ је више подсјећала на финале из Италије 1990. године. Обје екипе имале су неколико прилика за голове којих није било у 90 минута, а тренутак одлуке десио се у 113. минуту. Марио Геце замијенио је Мирослава Клозеа у 88. минуту да би седам минута прије краја другог продужетка искористио додавање Андреа Ширлеа те матирао голмана Серхија Ромера. Био је то врхунац каријере момка од кога се много више очекивало него што је дао, али је и ово сасвим довољно да његово име заувијек остане уписано у историји.

Један од најбољих српских судија свих времена Милорад Мажић имао је част да суди двије утакмице на Мундијалу. Правду је дијелио на мечевима Њемачка - Португалија (4:0) и Аргентина - Иран (1:0).

Угриз Суареза

Уругвајац Луис Суарез шокирао је јавност када је на мечу са Италијом (1:0), угризао за раме Ђорђа Кјелинија у 79. минуту. Трагове угриза Италијан је показао судији Марку Родригезу који то није примијетио па због тога није санкционисао Уругвајца који је касније тврдио да је имао контакт са Кјелинијевим раменом и ништа више. Ипак, ФИФА је накнадно казнила Суареза забраном играња девет међународних утакмица док четири мјесеца није смио да уђе на било који стадион и морао је да плати 100.000 швајцарских франака. Након жалбе Спортском суду за арбитражу дозвољено му је да тренира са новим клубом Барселоном.

Родригезу “златна копачка”

Први пут један Колумбијац постао је најбољи стријелац Мундијала. Хамес Родригез је бљеснуо на великој сцени и са шест голова иза себе оставио Томаса Милера (5), Лионела Месија, Нејмара и Робина ван Персија (4).

Колумбија је блистала на првенству, стигла до четвртфинала, а тадашњи члан Монака био је стријелац на сваком мечу свог тима. Први гол постигао је у првом колу против Грчке (3:0), затим је био стријелац против Обале Слоноваче (2:1), и Јапана (4:1). Са два гола избацио је Уругвај (2:0) у осмини финала, а био је једини стријелац за своју екипу против Бразила (1:2) у четвртфиналу. То му је донијело трансфер у Реал Мадрид вриједан 63 милиона фунти. Још је члан репрезентације за коју је одиграо 88 утакмица и постигао 25 голова. Са 14 година постао је други најмлађи фудбалер који је заиграо на званичном мечу, а то се десило 21. маја 2006. године када је био члан матичног Енвигада.

ФИФА је увела биолошке пасоше. Сви играчи су прије СП давали крв и урин док су то чинила двојица играча из сваког тима након сваког меча и све је анализирано у швајцарској лабораторији. ФИФА је истакла да је 91,5 одсто играча било негативно, а свјетска кућа фудбала трпјела је велике критике због начина узимања узорака.

Дебакл Михиних “орлова”

Србија је доживјела дебакл у квалификацијама иако је заузела треће мјесто у групи те није успјела да избори трећи Мундијал заредом. Репрезентацију је водио Синиша Михајловић који се показао као недорастао том задатку, а његов избор играча наилазио је на осуду цијеле јавности. Почело је ремијем без голова у Шкотској, затим је декласиран Велс са 6:1, а онда је услиједио хладан туш у Београду и пораз од Белгије (0:3). Он не би био толико тежак да нови шамар није стигао само четири дана касније у Скопљу против Македоније (1:0), што је драстично умањило шансе да се отпутује у Бразил. Дугоочекивана утакмица против Хрватске у Загребу донијела је нови пораз (0:2), чиме су шансе за пласман на СП сведене смо на теорију. Затим је побијеђена Шкотска (2:0), а онда је доживљен нови пораз од Белгије (1:2) у гостима. Услиједио је реми са Хрватима у Београду (1:1) и чувени прекршај Јосипа Шимунића над Миралемом Сулејманијем који је кренуо сам у контранапад којег би вјероватно реализовао и донио побједу Србији. Потом је уписана побједа у Велсу (3:0) и против Македоније (5:1). По завршетку квалификација Михајловић је поднио оставку.

Највећи губитник квалификација била је Данска. Заузела је друго мјесто у групи са 16 бодова што је био најмањи број бодова од свих другопласираних па није заиграла у баражу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.