“Гласов” водич кроз Свјетска првенства - 2002. Јапан и Јужна Кореја: Пета титула “кариока”

Систем такмичења са 32 репрезентације показао се као одличан, а ФИФА је дозволила да умјесто 22, репрезентације могу да воде 23 играча, с тим што свака екипа мора да има три голмана. Дебитовали су Кина, Сенегал, Еквадор и Словенија. Утакмице су, као никада раније, игране у чак 20 градова. Шампионат је отворен у Кореји, гдје се играло у Даегу (68.014), Сеулу (63.961), Бусану (55.982), Инчеону (52.179), Улсану (43.550), Сувону (43.188), Гвангџуу (42.880), Џеонгџу (42.391), Сеогвипу (42.256) и Даеџону (40.407). Финале је играно у Јокохами (72.327), а домаћини су још били Саитама (63.000), Шизуока (50.600), Осака (50.000), Мијаги (49.000), Оита (43.000), Нигата (42.200), Кашима (42.000), Кобе (42.000) и Сапоро (42.000).

Свјетски и европски шампион Француска стигла је са ореолом најбољег тима на планети, али је свима било јасно да неће поновити успјех од прије четири године јер су играчи били исцрпљени играјући за своје клубове. То је довело до тога да први пут бранилац титуле не прође групну фазу и при томе не постигне гол (Сенегал, Уругвај, Данска). Са повријеђеним Зинедином Зиданом били су само блиједа сјенка шампиона којег је нокаутирао Сенегал на отварању голом Папе Бубе Диопа.

Најбржи гол у историји Мундијала постигао је Турчин Хакан Шукур у 11. секунду против Јужне Кореје (3:2) у мечу за треће мјесто. То је био једини погодак на СП једног од најбољих турских нападача свих времена.

Све побједе у групи уписали су Бразилци и Шпанци, а “фурија” је запела у четвртфиналу против Кореје (0:0, 4:3) у режији искусног судије из Египта Гамала Ал-Гандура. “Кариокама” је “висио” пласман на Мундијал и тек у посљедњем колу квалификација обезбиједили су пласман. Предвођен Луисом Фелипеом Сколаријем Бразил је из другог плана, ако се то може рећи за њих, играо нападачки, мљео противнике и стигао до пете титуле. Прво је пала Турска (2:1), затим Кина (4:0), па Костарика (5:2). Белгија није била тежак ривал у осмини финала (2:0), док гол Роналдиња “из свлачионице” против Енглеза (2:1) и даље краси најавне шпице телевизијских емисија. Поново је Турска савладана у полуфиналу (1:0), а финале је донијело обрачун са Њемачком. Пословично упорни Нијемци тражили су искупљење за лоша издања претходних година. Тим није био посебно квалитетан као некада раније, али га је селектор Руди Фелер добро укомпоновао са Оливером Каном на голу, Михаелом Балаком у везном реду и сјајним Мирославом Клозеом у нападу са још неколико добрих играча. Надиграна је Саудијска Арабија (8:0), ремизирано са Ирском (1:1), те побијеђен Камерун (2:0), као и Парагвај (1:0) у осмини финала, те САД (1:0) и Јужна Кореја (1:0).

Велибор Бора Милутиновић поставио је рекорд по броју вођених репрезентација на СП. Кина је била пета селекција коју је одвео на Мундијал, али само с њом није прошао групну фазу.

Први пут у финалу су заиграле двије екипе које су до тада заједно освојиле седам титула и играле у 12 финала. “Панцери” су били без Балака који је у полуфиналу зарадио жути картон, а сам пласман у финале доживљен је као велики успјех јер су се први пут до Мундијала пробили кроз бараж квалификација. Кан је примио само један гол па су на чврстој одбрани заснивали своју игру, али им то није помогло против страшних Бразилаца за које је Сколари током СП рекао да се никада нису привикавали противницима, већ да су играли своју игру. Головима у 67. и 79. минуту Бразил је стигао до пете титуле у свом трећем финалу заредом и једино је Маркос Еванђелиста Кафу одиграо све три финала те је му припала част да подигне “Златни глобус”.

Лоше суђење обиљежило је Мундијал. ФИФА је дозволила бројним судијама широм свијета да буду дио планетарне представе. Више се причало о кардиналним грешкама него о головима, а највише је фаворизована Кореја коју је водио Холанђанин Гус Хидинк. Један од домаћина стигао је до полуфинала када је ФИФА одлучила да најбољи арбитри дијеле правду па Корејци нису имали шансу против Њемачке у полуфиналу и Турске у мечу за треће мјесто (2:3).

Реванш Енглеза

Жријеб је поново спојио Аргентину и Енглеску, а овај пут снаге су одмјерили у групи. Мјесто обрачуна био је затворени стадиону “Сапору” 7. јуна. Тренутак одлуке десио се у 44. минуту, када је Дејвид Бекам постигао једини гол на утакмици са бијеле тачке након што је судија Пјерлуиђи Колина свирао пенал послије прекршаја Маурисија Покетина над Мајклом Овеном. Тако се Бекам искупио за црвени картон због којег је његов тим изгубио утакмице четири године раније у Француској. “Гаучоси” су запели у “групи смрти” са четири бода иза Енглеске (5) и Шведске (5).

Феноменални Ил феномено

Након шест мундијала на којима су најбољи стријелци постизали по шест голова, сада је голгетер дао осам погодака. Луис Назарио да Лима Роналдо у Азији је показао зашто га сматрају једним од најбољих фудбалера свих времена. Послије мистериозне финалне утакмице у Француској, када је тотално подбацио, Ил феномено је заблистао. Заједно са Ривалдом и Роналдињом чинио је најбољи нападачки тројац шампионата. Први гол дао је Турској, други Кини, а два пута је погодио против Костарике. Пети је дао Белгији у осмини финала, против Енглеске није био стријелац, а дао је једини гол у полуфиналу против Турака. Са два гола Нијемцима у финалу потврдио је врхунски квалитет. Рођен је у Рио де Жанеиру 18. септембра 1976. године и за Бразил је одиграо 98 утакмица од 1994. до 2011. на којима је постигао 62 гола. Била је то његова друга титула, након 1994. године када је био у саставу, али није играо. Постао је пети Бразилац са титулом најбољег стријелца након Леонидаса (1938), Адемира (1950), Гаринче и Ваве (1962).

Златним голом Јунг Хван Ана у 117. минуту Јужна Кореја елиминисала је Италију (2:1) у осмини финала. Корејац је у то вријеме био члан Перуђе, као позајмљен играч Бусана, а италијанска екипа одмах му је уручила отказ. Иначе, у тој утакмици је промашио пенал, а 2000. године постао је први Корејац који је заиграо у Серији А.

Југославија није путовала на Далеки исток

Репрезентација Југославије наставила је да игра по систему топло-хладно па након наступа у Француској 1998. године није заиграла на Далеком истоку.

Иако није имала претешке противнике у квалификационој групи, због четири ремија завршила је на трећем мјесту са 19 бодова, иза Словеније (20) и Русије (23), а испред Швајцарске (14), Фарских острва (6) и Луксембурга (0). У репрезентацији и око ње владала је лоша атмосфера, па је квалификације започео Илија Петковић који је водио само утакмицу против Луксембурга (2:0), па је смијењен лоших резултата у пријатељским мечевима, да би га наслиједио Милован Ђорић који је ремизирао са Швајцарском (1:1) и Словенијом (1:1), а пораз од Русије (0:1) у Београду и даље се препричава јер је у тренутку када је екипа губила извео оба нападача и увео везне фудбалере те дефанзивца. Након тог фијаска именована је селекторска комисија са Дејаном Савићевићем на челу, а помагали су му Вујадин Бошков и Иван Ћурковић. Ни они се нису прославили: Русија (1:1), Фарска острва (6:0, 2:0), Швајцарска (2:1), Словенија (1:1), Луксембург (6:2). Послије гостујуће побједе над Швајцарцима киксали су на домаћем терену против Словеније у мечу који је одлучивао о путнику за бараж, а Савићевић је окривио велику кишу за неуспјех свог тима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.