Фудбалер Милош Шатара освојио нову титулу у Бјелорусији: Све је лакше са "југоколонијом"

Била је ово укупно четврта титула за Шахтјор, трећа узастопна до које се према ријечима 27-годишњег Градишчанина дошло много теже него у прошлој сезони.

- Мало смо лошије ушли у сезону и нисмо ни сами вјеровали да можемо трећи пут узастопно освојити првенство. Уз све то лига је била доста уједначенија и чак пет екипа се борило за сам врх табеле, али смо на крају ипак успјели да одбранимо трон. Послије пет првих кола имали смо само шест бодова и дошло је до смјене тренера. На полусезони смо се мало тргли, а у стручни штаб је дошао и тренер из Србије Милић Ћурчић, који је тада именован за помоћника. Међутим, опет смо ушли у серију нешто лошијих резултата, дошло је до нове смјене и као привремено рјешење именован је Ћурчић, који је екипу водио десетак посљедњих кола и довео је до нове титуле. Уз све то стигли смо и до осам најбољих у Купу Бјелорусије и жеља нам је да на прољеће освојимо и овај пехар - нагласио је Шатара.

Прву титулу тим из Солигорска освојио је 2005. године. Потом је услиједио 13 година доминације БАТЕ Борисова, да би 2019. шампион први пут постао Динамо Брест.

- Шахтјор је у посљедње три године неприкосновен. Оно што нас разликује од осталих екипа је што клуб има добре услове и што је добар дио екипе дуго заједно. Квалитет је на нашој страни, имали смо добре странце и то је направило разлику у односу на остале. По причама бољих познавалаца бјелоруског фудбала лига је из године у годину квалитетнија, више се улаже у клубове, од којих су неки у приватном, а неки у државном власништву - наставио је Шатара.

Очекивало се да Шахтјор ове сезоне можда направи искорак на европској сцени, али то се није десило.

- Остаје жал што нисмо постигли боље резултате. Мислим да смо ове године имали добру шансу, али доста повријеђених фудбалера "кумовало" је раном испадању. Прво смо у квалификација за Лигу шампиона морали да честитамо Марибору на пролазу у наредну рунду такмичења, а онда смо такмичење наставили у квалификација за Лигу конференције, гдје смо елиминисани од Клужа - истакао је Шатара.

Баш у другој утакмици против Румуна некадашњи фудбалер Козаре, а потом и Младости из Лучана зарадио је повреду.

- Мјесец дана нисам био у строју и пропустио сам неколико важних првенствених утакмица. Но без обзира на то задовољан сам сезоном, која је сигурно могла бити боља за мене да није било повреде - рекао је Шатара.

Већ се навикао на живот у Солигорску, а то му је олакшано због неколико играча Шахтјора, који су са простора бивше Југославије.

- "Југоколонија" у клубу је нешто мања него прошле године, али и даље смо бројни. Никола Антић из Србије је већ четири године у овом клубу, његов земљак Игор Ивановић три. Ту је и Црногорац Заим Дивановић, који је са нама посљедњих годину дана. Посљедњих шест мјесеци на позајмици из Шибеника био је и Хрват Лука Шимуновић. Највише времена проводимо заједно, поготово послије утакмица и тренинга. Тако брже пролазе дани, али са њима је лакше подијелити радост и тугу послије побједа и пораза - истакао је Шатара.

Ове године пауза између два првенства Бјелорусије, које се и даље игра по систему прољеће-јесен, је нешто дужа, а разлог је недавно завршено Свјетско првенство у Катару.

- Не жалим се, јер сам више времена провео у родној Градишци у кругу најближе породице и пријатеља. А, код куће је ипак најљепше, мада се ускоро морам вратити оном од чега живим. Уз одмор сам редовно тренирао да би остао у кондицији и да не бих набацио који сувишни килограм - изјавио је Шатара.

Уговор са Бјелорусима га веже до краја 2023. године и за сада не размишља шта даље, мада већ има доста понуда.

- На крају сезоне умјесто Ћурчића, који је био привремено рјешење за тренера је поново именован Алексеј Бага са којим смо прошле године освојили титулу. Сигурно да он има своје планове за екипу, али реално је очекивати и да у клубу размишљају да колико-толико "наплате" уложено у мене. До краја уговора имам још годину и сада је право вријеме да ме продају, ако не желе да касније одем као слободан играч. Међутим, тиме се много не оптерећујем. Шта ће бити видјећемо брзо, јер је прозивка заказана за 10. јануар и тада би требало да знам свој статус. Једно је сигурно да се нисам покајао што сам дошао у Бјелорусија, мада сам прије годину и по дана када је ријеч о том питању био мало и скептичан. Ово ће за мене бити велико животно искуство којег ћу се радио сјећати, без обзира на то да ли ћу остати да играм у Шахтјору или ћу отићи у неку други клуб или земљу - додао је Шатара.

Солигорск

Град у који већ трећу годину заредом одлази титула шампиона Бјелорусије има нешто више од 100.000 становника. Највећи број њих је послом везан за велики рудник соли, који се налази у непосредној близини града.

- Живи се нормалним животом без пуно стреса и има јако мало мјеста за провод. За њих је непојмљиво да су кафићи и ресторани пуни пријеподне, као код нас. Када је ријеч о томе мало је боља ситуација у вечерњим часовима. Потпуно другачије је у главном граду Минску, који има скоро 2.000.000 становника. Доста је сличан Београду са много садржаја, мјеста за провод. Све у свему изгледа као и други већи европски градови - нагласио је Шатара.

Домаћа производња

Првотимац Шахтјора истиче да се у продавницама и трговачким ланцима може набавити све, али да је већина њих оријентисана на продају домаћих производа.

- Домаће поврће, воће, месо, млијечни производи, који су веома квалитетни далеко су јефтинији од увозних, јер им је циљ да се на тај начин стимулише домаћа производња. Цијене тих њихових домаћих производа су много ниже него код нас. А што се тиче увозне робе, може да се купи све што се пожели, а све то наравно зависи од "дебљине" новчаника - рекао је Шатара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.