ФСС и Пума представили нови дрес: Орао Немањића и штит Обреновића,

Г.С.
ФСС и Пума представили нови дрес: Орао Немањића и штит Обреновића,

Нови дресови фудбалске репрезентације Србије, они у којима ће изабраници Драгана Стојковића играти на Мундијалу у Катару, управо је изашла пред суд јавности, пошто су ФСС и Пума и званично промовисали црвену и бијелу гарнитуру за Свјетско првенство.

Без велике помпе, али уз Пумин осврт на процес који је као коначан производ изнедрио нове дресове за Душана Тадића и другове.

Прво о златној боји на већ уобичајеној црвеној основи која је по друштвеним мрежама изазвала салву коментара када су процуриле прве фотографије дресова.

"Домаћа, црвена гарнитура дресова инспирисана је златном генерацијом Орлића која је 2015. године вратила наду и понос српском фудбалу и освојила свијет на Новом Зеланду... Управо зато се на новом дресу налазе златни детаљи. Дрес представља корене и сјећање на ванвременски успјех генерације играча од којих многи данас носе дрес најбољег националног тима Србије. Подсјећамо да су и дресови у којима је играла генерација рођена 1995. и 1996. године такође били у комбинацији црвене и златне боје", наводе у Пуми.

Додају да нови дрес симболички представља страст с којима су Орлићи играли на Новом Зеланду.

Што се тиче црвене боје, истиче се се да је та "специфилна нијанса" установљена још прије двије године и да је она била основ и претходног дреса. Мада се каже да због те "осјетљиве" боје и освијетљења може доћи и до одступања од реалне нијансе. Ћирилићно слово "Б" у испису "Serbia" такође је на дресу већ двије године.

Када је у питању гостујућа гарнитура, подсјећа се да је Пума свим националним савезима којима је технички спонзор усвојила исти концепт дизајна, па на бијелом дресу постоји једна врста рама који би требало да има одређену симболику за сваку земљу. У случају Србије: "геометријски облик оквира на средини дреса одговара контурама централног дијела новог грба" српских фудбалских селекција.

"Пума је учинила максималан професионални напор да новим, у неким областима револуционарним дизајном, реинтерпретира националне мотиве из фудбала, културе и природе, спајајући их на начин да сваки дрес учини блиским за народ и национални тим".

У једном је ипак морала да одступи, јер је планирано да бројеви и имена играча буду исписани златном бојом, али је због Фифиног правилника, контраста који се захтијева, она промијењена на "peacock плаву", каква је била и на претходној бијелој гарнитури.

На полеђини крагне први пут ћирилицом пише: Орлови.

Ако већ причамо о самом грбу Уефина препорука јесте да се грб савеза одвоји од грба државних селекција. А како смо дошло баш до оваквог изгледа...

"Централни дио грба инспирисан је штитом који се налази на споменику Кнезу Михаилу Обреновићу, симболу града Београда, али и симболу нове Србије, настале јуначким ослободјењем од Отоманског царства (подигнут је 1882. исте године када се Србија уздигла из кнежевине у краљевину, први пут у новом вијеку, а исте године заједно употребљене као државни симбол штит са оцилима и двоглави орао). Штит представља јединство како нашег народа тако и нашег националног тима", истичу у Пуми и ФСС.

Додају даље…

"Двоглави орао је национални симбол који за наш народ има велику симболичку и емотивну вреност. Основна инспирација је орао раширених крила династије Немањић. Грб Немањића је изворно сребрни на црвеној позадини што је био мотив да орлови на грбу репрезентације имају сребрне детаље. Орао раширених крила је симбол храбрости, неустрашивости и достојанства".

 "Техничку израду грба радили су најбољи графички дизајнери ПУМЕ на основу смерница Фудбалског савеза Србије мотивисаних вредностима наведеним у горњем делу текста".

Када говореи о техничким детаљима, Пума истиче да дресови имају "Ultrawave" перформанце и "druCELL" технологију па су они најлакши које је ова компанија израдила. На технологији и тестирању рађено је четири године па ће дресови тежити свега 72 грама како би се олакшало играчима који током утакмице претрче између 10 и 13 километара. Дрес је направљен од 100 одсто рециклираних материјала.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Galerija
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана