ЕП за рукометаше у сјени пандемије вируса корона

Наравно, такмичење с нестрпљењем очекују љубитељи рукомета на Старом континенту, али и диљем свијета.

Ипак, многи рукометни стручњаци, попут српског Веселина Вујовића и селектора тима БиХ Ивице Обрвана, уочи првенства наглашавају да је такмичење већ сада, а да није ни почло, нерегуларно и да не виде смисао његовог одигравања у јеку пандемије вируса корона, која је имала велики утицај на саставе репрезентација. У неким случајевима и пресудан, па се слободно може рећи да је Европско првенство у сјени вируса корона, који би могао имати пресудну улогу у коначном исходу такмичења.

Осим што су многи играчи били у изолацији током припрема, отказан је и огроман број пријатељских утакмица, које су некада кључне пред велика такмичења. Нажалост умјесто да се говори о играчима и њиховој тренутној форми током припрема готово свих репрезентација највише се причало о овом вирусу и томе колико је заражених у одређеном табору. Тако је постало јако важно колико која селекција има или је имала заражених, и какве ће то посљедице оставити на тим.

Посебно погођене вирусом корона биле су неке од репрезентација из региона, прије свих Србија, која је током припрема у стручном штабу и међу играчима имала чак 17 позитивних на коронавирус. Срећом неки су прошли неопходан период изолације и добили негативан тест, па ће имати право на ступа на ЕП, али је питање колико су спремни за врхунско такмичење, након што нису тренирали, него били у изолацији пет или више дана.

Хрватска је такође у проблемима, јер су на посљедњем тестирању пред полазак за Сегедин и даље позитивни били Лука Циндрић и Домагој Дувњак, два највећа адута „каубоја“. Ипак, у хрватском тиму надају се да ће њих двојица у одређеном тренутку бити негативни те да ће се прикључити репрезентацији током турнира.

Управо је у групи „Ц“, у којој су Хрватска и Србија, најтеже стање, јер је и један од главних фаворита такмичења Француска била у великим проблемима током припрема, не само због вируса корона, него и због повреда. На првенству неће сигурно због повреда бити Луке Карабатића, Недима Ремилија, Тимотија Нгесана, а због напада и убода ножем Елоима Прандија.

Уз то, због вируса се у табору Француске још увијек не зна колико ће листа одсутних бити продужена.

Проблеме са вирусом корона ималњ су и БиХ, Сјеверна Македонија, Црна Гора и, истина најмање, Словенија.

БиХ ће пут Братиславе кренути без четворице репрезентативаца, који су на посљедњем тестирању били позитивни на ковид, а то су Ален Овчина, Адмир Ахметашевић, Дино Хамидовић и Елмир Грађан.

Срећом по тим БиХ на вријеме се од ковида опоравио Бењамин Бурић, један од најбољих европских голмана, па ће бити међу путницима за Словачку.

Посљедње тестирање код Црне Горе показало је да су позитивна три играча и селектор Зоран Рогановић, па ће и они пропустити почетак такмичења те се прикључити чим буду негативни.

Сјеверна Македонија није имала проблема са вирусом корона током припрема, али јесте на посљедњем тестирању пред полазак на Европско првенство. Наиме, македонски савез саопштио је да је пет чланова делегације позитивно, али нису објавили и коме се ради.

И на крају Словенија, која је за сада најбоље прошла, јер је имала тек једног играча позитивног на ковид, а ријеч је о Урбану Лесјаку, који је због тога и изостављен са списка путника на ЕУРО.

 Без обзира на све проблеме с коронавирусом и повријеђеним играчима Европска рукометна федерација није одустала од одржавања такмичења. Стога је јасно да ће љубитељи рукомета, ипак, имати прилику током јануара гледати велику борбу рукометаша за европски трон.

О томе какав ће бити квалитет рукомета и хоће ли бити достојан највећег континенталног такмичења моћи ће се причати тек након турнира. Многи стручњаци сматарају да, чисто гледајући играчки квалитет без утицаја вируса корона, у ред главних фаворита за медаље спадају три скандинавске репрезентације: Данска, актуелни свјетски шампион и освајач сребра на Олимпијским играма у Токију, Шведска, актуелни свјетски вицешампион, и Норвешка, трећа са посљедњег Европског првенства.

Наравно, ту је и бранилац наслова европског шампиона Шпанија, која ће покушати по трећи пут узастопно попети се на трон, чиме би поновила подвиг Шведске с краја 20. и почетка 21. вијека.

Међутим, селектор Јорди Рибера одлучио се за овај ЕУРО у одређеној мјери подмладити репрезентацију, па је из тог разлога многима непознаница. Но, не би било први пут да Шпанци изненаде и оду до самог краја.

 Ту је и већ спомињана Француска, али и Хрватска која је дуже од двије деценије у самом свјетском врху, самим тим и европском. Ипак, селектор Хрвоје Хорват одлучио се за готово потпуно подмлађивање државног тима, па се не може са сигурношћу рећи који је лимит нове Хрватске. Када се дода чињеница да су два најбоља играча Циндрић и Дувњак већи дио припрема провели у изолацији, па да се чак и не зна када ће се прикључити саиграчима, онда је јасно да би Хрвати могли бити у проблемима. Али, акоо прођу заиста јаку групу „Ц“, онда би у наставку турнира могли бити у могућности да направе велике ствари.

У шири круг фаворита спадају још Мађарска, као домаћин, али и као селекција која је на посљедњем Свјетском првенству са подмлађеним саставом дошла до четвртфинала, затим Њемачка са Алфредом Гисласоном на клупи и играчима који већином играју у најјачој лиги свијета - Бундеслиги, па Русија, коју с клупе води прекаљени стручњак Велимир Петковић, те Исланд, Португал и Пољска, која се, након што је од 2018. године пропустила два европска и једно Свјетско првенство, полако враћа на велику рукометну сцену.

Уз све поменуте проблеме које су најбољи европски рукометаши имали током припрема многи не очекују претјерано висок квалитет такмичења, али да ће бити спортских узбуђења, па може се рећи и специфичних рукометних, то је сигурно. Зато ко има прилику и ко воли рукомет нека период од 13. до 30. јануара искористи да ужива.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.