Драшко Кнежевић, капитен кошаркаша “црвено-плавих”, за “Глас Српске”: Волим Борац као институцију Бањалуке
Много година Драшко Кнежевић тражио је пут до Борца, клуба који воли и за који навија од малих ногу.
Плејмејкер није имао среће да га из јуниорског тима прекомандују међу сениоре иако је прије десетак година почео припреме са првим тимом, али на њега тада нису озбиљно рачунали. Жеље и амбиције двију страна поклопиле су се љета 2020. године, када је популарни Брзи стигао као велико појачање и брзо се наметнуо као лидер. Пред почетак ове сезоне екипа је драстично промијењена, а Кнежевић је један од тројице који су остали, и још је добио капитенску траку.
- Док сам био млађи, бјежао сам од улоге капитена и свега што иде уз то јер то није у неком мом фазону. Некако увијек волим да сам у другом плану. Ипак, сада су се ствари посложиле некако саме од себе. Домаћи сам играч, људи који су ми дали траку мисле да имам потребне квалитете да будем капитен, тако да сам прихватио улогу.
ГЛАС: Какав је осјећај бити капитен Борца?
КНЕЖЕВИЋ: Прелијеп, мада је тешко описати како је бити капитен клуба који волиш. Мислим да то сања доста кошаркаша када почну да се баве овим спортом. Како ме други доживљавају као капитена, то морате питати моје саиграче.
ГЛАС: Како је дошло до сарадње и продужења уговора?
КНЕЖЕВИЋ: Најискреније... у разговору са предсједником клуба Миланом Ђајићем све сам договорио за пет минута. Предочио ми је амбиције клуба и планове за будућност, а мени се све то свидјело. Велики сам локал-патриота, волим Борац од малих ногу, не само кошаркашки клуб него Борац као институцију, тако да нисам пуно размишљао.
ГЛАС: Током каријере играли сте за клубове у БиХ и Црној Гори. Како то да нисте отишли у иностранство?
КНЕЖЕВИЋ: Било је свакаквих понуда. Када сам био млађи, можда сам имао и неки страх од одласка вани, а мало касније разлози су били финансијске природе. Све те иностране понуде биле су приближне онима које сам зарађивао у клубовима са наших простора играјући наше лиге, тако да се нисам опробао у иностранству. То су главни разлози и увијек сам више волио да сам близу куће.
ГЛАС: Колико имате слободног времена и како га проводите?
КНЕЖЕВИЋ: Када сам био млађи, много више времена био сам “у кошарци”, како на тренинзима тако и праћењем исте. Сада је то мало мање, али просјечно сам два сата дневно на активном тренингу. Слободног времена има довољно и стручни штаб стварно максимално пази на нас те је све добро избалансирао. Слободно вријеме проводим како ми жена каже (хахахаха). Поред ње, доста се дружим са саиграчима, шетамо, играмо видео-игре...
ГЛАС: Имате ли недосањан спортски сан?
КНЕЖЕВИЋ: У шали сам рекао саиграчима да ћу у пензију ако уђемо у Прву АБА лигу. То је неки тренутни сан, а она лудила везана за Евролигу и НБА лигу, од тога нема ништа. Одмалена сам био свјестан себе. Знам своје лимите и никада нисам био у илузијама и сањао о тим стварима.
ГЛАС: Уписали сте 15 побједа на оба фронта без пораза од почетка сезоне. Какав је осјећај кад погледате табелу?
КНЕЖЕВИЋ: Осјећај је заиста лијеп када погледамо табеле оба такмичења. Ипак, свјесни смо да нас најтеже утакмице тек чекају, јер сви сада још више желе да побиједе екипу која нема пораза. Као што тренер каже, нема непобједивих, а потрудићемо се да то што даље траје. Углавном, екипа чврсто стоји на земљи и зна свој циљ.
ГЛАС: Да ли преузимате улогу фаворита за освајање титуле Друге АБА лиге?
КНЕЖЕВИЋ: Када по квалитету поредимо нас и екипу која држи осмо мјесто на табели, јасно је да нијансе одлучују о томе. Лига је изузетно изједначена и због формата играња, односно плеј-оф завршнице мислим да нема фаворита. Добар или мало лошији дан неке екипе може много тога да одлучи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
