Дејан Милосављев за “Глас Српске” најављује ренесансу рукометне Србије: Да и ми будемо јунаци нације

Ово је резиме интервјуа са Дејаном Милосављевом једним од јунака “орлова” у тријумфалном баражу за одлазак на Свјетско првенство против Словеније. Популарни Банда је за “Глас Српске” говорио о евидентном искораку националног тима, личном напретку и амбицијама, промјенама које су се десиле доласком шпанског стручњака на кормило, посебном мотиву који је имао пред реванш у Крагујевцу...

Милосављев и друштво су у великом стилу извадили визу за Шведску и Пољску, иако их жријеб није мазио када их је “спојио” са неугодном Словенијом, репрезентацијом која је не тако давно освајала медаље на највећим такмичењима.

Па ипак, Србија је са двије побједе прошла даље, најавила да је способна за велика дјела, као и да је јануарско разочарење на континенталној смотри било посљедица помало нестварних проблема са вирусом корона и повредама.

- Искрено, када смо сазнали да су нам Словенци ривал, нисмо били одушевљени. У претходном периоду смо се борили да нам приликом жребања буде бар мало лакше. Али ето, куглице нам нису биле наклоњене. Припремили смо се најбоље што смо могли, дали све од себе и прошли даље. Нисмо желели да одустанемо од снова. Хтели смо да играмо на великом такмичењу, да се боримо за Олимпијске игре, да људи буду поносни на нас и да нас памте по нечему. Треба да оставимо траг у репрезентацији - почео је Милосављев.

ГЛАС: Након реванша баража у Крагујевцу, у којем сте са 16 одбрана били централна фигура меча, изјавили сте да сте имали посебан мотив и да сте на терен изашли са намјером да погинете. О чему је ријеч?

МИЛОСАВЉЕВ: У прошлости нисам могао да наступим на два првенства. На једном због повреде колена, а на последњем због инфекције короном. Уз то, дуго времена нисам играо у Србији, ни са клубом, ни са репрезентацијом. И све ми се некако поклопило. Посебно јер ми је породица била на трибинама. Гледали су ме супруга и син. Мотив и жеља су били огромни. Морао сам да се докажем. Нисмо себи смели да дозволимо да пропустимо овакву прилику пред нашим навијачима. Улог је био велики, играли смо вруће главе, али смо одрадили добар посао. Надам се да смо помогли људима да мало више верују у српски рукомет.

ГЛАС: Репрезентација Србије и у скоријој прошлости је имала сјајне индивидуалце који су наступали у најбољим европским тимовима са којима су се борили за најважније трофеје. Међутим, национални тим се по правилу мучио. Зашто је то било тако?

МИЛОСАВЉЕВ: Претходно су и неке повреде кумовале слабијим резултатима. Али сада мислим да смо сви додатно сазрели. Најбитније је да сви играмо у својим клубовима и да онда, када дођемо у репрезентацију, само наставимо истим путем. Способни смо да преузмемо одговорност у великим утакмицама. Доста играча исто то пролази у својим тимовима, јако је битно да имају континуитет, а када је тако, све је много лакше.

ГЛАС: Чини се и да је амбијент у тиму на врхунском нивоу и да сте спремни да “погинете” једни за друге.

МИЛОСАВЉЕВ: Да, стварно. Атмосфера је одлична. Јако дуго се сви знамо. Играли смо у млађим селекцијама, наступали и у домаћој лиги. Приближно смо истих година, од најмлађег до најстаријег разлика је само пет, шест, можда седам година. То је добро. Сви смо отишли из Србије, пронашли неки свој пут. Није било лако, али изборили смо се.

ГЛАС: Екипа је показала да може и тактички да се прилагођава. У Цељу сте играли пуно брже, на гол више, док сте у Крагујевцу успорили ритам и затегли одбрану. Јесте ли то свјесно урадили?

МИЛОСАВЉЕВ: Калкулација није било. У Словенију смо отишли да дамо 100 одсто себе, уопште нисмо мислили о реваншу у Србији. У првих 60 минута све карте су биле отворене, а на крају нам је тај плус са стране и донео пролаз. Имали смо потом три дана да припремо другу утакмицу. Видели смо неке ствари, и наше и њихове недостатке. Кући нисмо бранили три гола вишка. Ривал је био на бољем ниво па је и утакмица била тврђа. Али, нисмо желели тако тешку борбу.

ГЛАС: Препород националног тима се поклопио са доласком Тонија Ђероне. Колике су његове заслуге?

МИЛОСАВЉЕВ: Ђерона ради квалитетан посао, то је сигурно. Резултати су јако добри. То су показале и утакмице квалификација за претходно ЕП против Француске и Грчке. Европско првенство је било нешто слабије, али тешко да је могло пуно боље, јер смо због позитивних одрадили свега један или два тренинга.

ГЛАС: Шпански тренери биљеже успјехе у посљедње вријеме. Је ли тешко прилагодити се њиховом систем игре?

МИЛОСАВЉЕВ: То више није само шпански систем, то је рукомет на највишем нивоу. Имао сам прилику да радим са шпанским тренерима и у Вардару. Лако се прилагодити. Све је објашњено до ситних детаља и усмерено према играчима. Свако у сваком тренутку зна шта ради. Сви ми учимо, сваким даном и од млађих и од старијих. А од Тонија може баш доста тога да се научи. Наши људи би могли да буду мало отворенији, да му приђу, извуку поуке и наставе да се усавршавају. Сви ми увек имамо простора за додатни напредак.

ГЛАС: Чувени голман Абас Арсланагић воли да каже да је голман пола екипе. Слажете ли се са тврдњом популарног Аке?

МИЛОСАВЉЕВ: Свакако да голмани праве разлику у битним утакмицама. Нека буде како Абас каже. Али доста тога је и не екипи. Зависи и од договора, шта бих ја требало да покријем, да знам одакле шут долази. Арсланагић спада у ред врхунских голмана који су увек правили разлику попут Арпада Штербика, Дејана Перића, Никласа Ландина. Надам се да ћу достићи такав ниво.

ГЛАС: Стручњаци сматрају је Србија једна од ријетких репрезентација која може да се похвали са два врхунска голмана, Владимиром Цупаром и Вама. Како Ви гледате на то?

МИЛОСАВЉЕВ: Јако сам срећан што људи препознају наш квалитет. Ипак, ово је тек почетак наших репрезентативних каријера. Да нас сврставају међу најбоље морамо пуно тога да освојимо. Надам се да ће тако бити у будућности. Да играмо полуфинала и финала на највећим такмичењима и ту потврђујемо квалитет. Сада смо само прошли на СП. Изазови нас тек чекају. За сада Шпанци и Данци имају много медаља. Морамо да освајамо пехаре да бисмо били на њиховом нивоу. На путу до њих треба да останемо скромни.

ГЛАС: Ваш тим Фихсе Берлин бори се за титулу у Бундеслиги. Лидер Магдебург бјежи шест корака и дочекује “лисице” у наредном дербију. Да ли је могуће надокнадити заостатак или је друго мјесто које гарантује пласман у Лигу шампиона реалнија опција?

МИЛОСАВЉЕВ: Имали смо један велики кикс, изгубили смо бод кући против Хановера. Да нисмо, имали бисмо веће шансе за прво место. Мада, Магдебургу је пала форма и зато не губимо наду да можемо до пехара. Друго место јесте изгледније, али уз мало среће можемо да нападнемо титулу.

Зашто Банда?

ГЛАС: У српском рукомету познати сте по надимку Банда. Зашто?

МИЛОСАВЉЕВ: Банда је породични надимак. У Долову, одакле сам родом, свака фамилија има свој надимак. Ја свој вучем од деде и оца. Наследио сам га. Драго ми је због тога и прија ми. У Немачкој ме, пак, зову Мило. Не знам да ли им Банда из неког разлога не одговара или им је само лакше. Али, не смета ми.

Васкрс

ГЛАС: Као професионалац много времена проводите одвојени од породице. Хоће ли тако бити и овог Васкрса?

МИЛОСАВЉЕВ: Да. Али лепо је што смо од клуба добили слободно до прошлог четвртка. Остао сам у Србији, имао три слободна дана која сам провео са породицом. Добро ми је дошло после репрезентативних обавеза. То време сам искористио јако добро. Напунио сам плућа за финиш сезоне у Немачкој и осам утакмица које су пред нама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.