Дарко Закоч, први селектор женске одбојкашке репрезентације СРЈ: Нисмо имали подршку савеза
Одбојкашице Партизана максималним тријумфом над екипом Новог Сада, 3:0, избориле су пласман у четвртфинале Купа Србије. То је један од фронтова на којем ће, поред првенства, “црно-бијеле” јурити трофеј. На клупи Београђанки налази се искусни стручњак Дарко Закоч.
Шеф струке Партизана иначе је први селектор репрезентације Савезне Републике Југославије и он је водио “плаве” даме од 1996. до 2001. године, када га је наслиједио трофејни Зоран Терзић. У разговору за “Глас Српске” Закоч се радо присјетио тих првих корака актуелних свјетских првакиња након скидања санкција.
- Хвала Вам што се сећате тог периода, стварно. Било је ту јако квалитетних играчица. Нажалост, изашли смо из периода санкција. Нисмо у то време, искрено, имали ни подршку савеза. Мушка одбојка је имала примат, али упркос свему, ми смо поставили неке темеље. Добро се сећам утакмица против Финске, када смо ушли у А дивизију и онда смо после тога стално били близу или присуствовали великим такмичењима. То нам је много значило и тако је наша репрезентација расла - истакао је Закоч.
ГЛАС: Актуелна генерација српских одбојкашица брани трофеј на Свјетском првенству. Шта Ви очекујете од Србије?
ЗАКОЧ: Девојке играју сјајно у Пољској, али носимо тешко бреме. Фаворити смо, бранимо титулу освојену у Јапану. Сви кидишу на нас, сви су максимално мотивисани против нас, али сам увек оптимиста када је наша репрезентација у питању. Имамо квалитет, само да нас до краја послужи здравље и желим им сву срећу на путу ка новој медаљи.
ГЛАС: Да ли су култни мечеви Вашег тадашњег клуба Јединства из Ужица и Црвене звезде један од темеља женске одбојке у Србији, поред репрезентације?
ЗАКОЧ: Како да не. Били су то празници одбојке. Сваку утакмицу пратило је од три до четири хиљаде људи. Тражила се карта више. Ту је кренула та нека еуфорија и мислим да се то 2006. године вратило том првом медаљом и трајемо већ 16 година.
ГЛАС: Осам титула сте освојили са Јединством. Коју посебно памтите?
ЗАКОЧ: Прва титула освојена 1994. године ми је посебно драга. То су биле посебне емоције. Нисам могао зауставити сузе када смо је освојили пред препуном двораном. Два трубачка оркестра су свирала, али ипак највеће богатство су те девојчице, велики број њих које су играле одбојку, затим разапете мреже по Ужицу, али и осталим нашим градовима. Тада је кренула експанзија одбојке и то нам се вратило.
ГЛАС: Ви сте створили шампионско Јединство. Ушли сте рано у тај систем, 1989. године донијели сте у Ужице титулу кадетског првака Југославије. Годину касније ушли сте у Другу савезну лигу, а јуниорке Јединства су постале вицешампионке Југославије.
ЗАКОЧ: Без лажне скромности, покренуо сам ту одбојкашку причу у Ужицу. Били смо перјаница одбојке у Србији у то време и постављени су неки стандарди, како тренирања, тако и улагања. Град је живео за одбојку. Волео бих да се то понови, да центри као Ужице и други оживе и онда би и одбојци било боље.
ГЛАС: Какве су Ваше амбиције са Партизаном ове сезоне?
ЗАКОЧ: Нама су боравак у Бањалуци и учешће на Балканском купу били јако значајни да снимимо ситуацију што се тима тиче. Имамо младу екипу. Два дана пред долазак у град на Врбасу стигао нам је нови техничар Нина Стојиљковић. Она би требало да буде перјаница екипе. Полако се уигравамо и тражимо се. Мечеви које смо до сада одиграли били су добра прилика да све посложимо и надам се да ћемо, како утакмице буду пролазиле, бити све бољи и бољи. Нећемо да се излећемо са неким великим изјавама што се циљева тиче.
Тијани прија трака
ГЛАС: Како се Вама чини Тијана Бошковић као капитен националног тима?
ЗАКОЧ: Гледајте, Тијани јако прија позиција капитена и лидера екипе. Она је била дете кад сам је тренирао у Партизану. У питању је изузетан карактер, видели сте, њена воља, жеља и снага се не доводе у питање. Само да буде здрава и златна левица ће радити без проблема.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
