Богдан Радивојевић за “Глас Српске”: Дао бих све трофеје за једну медаљу са репрезентацијом
Пуних десет година Богдан Радивојевић спада у елитну групу десних крила свјетског рукомета, у каријери је освојио осам трофеја укључујући и онај Лиге шампиона, али у разговору за “Глас Српске” без размишљања истиче да би их све замијенио за једну медаљу.
Једну, којој, руку на срце, до сада није био ни близу. Наравно, ријеч је о одличју са репрезентацијом Србије која од оног београдског сребра 2012. године не успијева да се врати у европски и свјетски врх. Испред “орлова” је двомеч са Словенијом за одлазак на Свјетско првенство, а члан Пик Сегеда подвлачи да је вријеме да се коло среће окрене на страну момака које води Тони Ђерона.
- Некако смо познати по том пеху да добијамо најтеже ривале, како у баражима тако и у групама на великим такмичењима, али нема везе. Ући ћемо у ове утакмице са 100 одсто, сви тако размишљамо, јер знамо шта нам оне доносе. Осим пласмана на Светско првенство били бисмо у лепој позицији да изборимо Олимпијске игре, тако да не желимо ни да размишљамо негативно. Биће тешко, јер је довољно да погледамо какве играче они имају, али се не плашимо никога. У последње време смо доста напредовали и мислим да нас нико не може потценити - нагласио је Радивојевић.
ГЛАС: Доживјели сте много разочарења у репрезентативном дресу, с обзиром на то да сте врло емотивни, вјероватно није било лако све то остављати иза себе. Са друге стране, увијек сте били ту за репрезентацију. Да ли сте понекад размишљали да кажете збогом “орловима”.
РАДИВОЈЕВИЋ: Никад! Много пута сам до сада рекао да је то за мене свети дрес и да не постоји ништа важније од тога. Сваком голу наше репрезентације радујем се од срца, можда је то неком и смешно, али ја сам такав и не планирам да се мењам. Имао сам доста успеха у клубовима, знам како се освајају трофеји, али верујте да би све што сам до сада освојио мењао за једну медаљу са репрезентацијом. То би била круна моје каријере.
ГЛАС: Шта се промијенило доласком Тонија Ђероне?
РАДИВОЈЕВИЋ: Променио се цео систем рада и игре. Тим је доста подмлађен и стварно се озбиљно ради у том кратком периоду када се окупимо. Много тренирамо, увео је и рад у теретани и морам да признам да нас доста намучи. Али када видимо да смо бољи на сваком тренингу, онда је ужитак радити. Шпански тренери доста полажу и у анализу игре ривала, понекад нам и досаде видео-анализе, али опет када изађемо на терен, ништа не може да нас изненади.
ГЛАС: Из свега овога можемо да извучемо закључак да сте велики оптимиста пред два меча са Словенијом.
РАДИВОЈЕВИЋ: Јесам. Сматрам да смо подједнаког квалитета, а оно што видим као нашу предност су одбрана, голмани и чињеница да смо дуже заједно од њих, пошто су они релативно скоро променили селектора. Из искуства знам да је потребно време да бисмо се навикли на новог тренера па мислим да ће и њима бити потребно да се навикну на Уроша Зормана. Повредио им се и голман Клемен Ферлин, а ми у Владимиру Цупари и Дејану Милосављеву имамо, ако не најбољи, онда један од два, три најбоља голманска пара. Вратио нам се Илија Абутовић, добро се познаје са Мијајлом Марсенићем и верујем да је одбрана наш велики адут. Надам се да ће нас и повреде заобићи, јер у последњих годину и по нисмо били комплетни. А са друге стране није исто када нама недостају два, три играча или рецимо Француској или Хрватској.
ГЛАС: У свлачионици Сегеда са Вама су четворица репрезентативаца Словеније Деан Бомбач, Борут Мачковшек, Матеј Габер и Ник Хенигман. Јесте ли причали о предстојећим дуелима?
РАДИВОЈЕВИЋ: То је незаобилазна тема. Има и мало шала на рачун једних или других, али смо прилично озбиљни, јер смо свесни шта победник добија. Драго ми је да су нас схватили преозбиљно и да нас се помало плаше. Идемо наравно по победу у Цеље, а мислим да ће у Крагујевцу “горети” и да ћемо имати огромну подршку у реваншу.
ГЛАС: Пред долазак на окупљање нисте успјели са Сегедом да се пласирате у четвртфинале Лиге шампиона, јер је у двије утакмице био бољи Ваш некадашњи клуб Фленсург. Јесте ли се опоравили?
РАДИВОЈЕВИЋ: Није била лака ноћ и јутро после утакмице. Увек ме једнако боле порази, али када сте дуго у спорту, морате да се навикнете и на тако нешто. Сада је у фокусу репрезентација, а потом завршница првенства и Купа Мађарске. Први смо на табели, али то ништа не значи, јер први и други тим играју двомеч за титулу после лигашког дела. Можда није праведно, али не можемо утицати на то. Имамо јак тим, баш као и Веспрем и надам се да можемо завршити сезону са два трофеја.
ГЛАС: Како гледате на благи раст квалитета клупског рукомета у Србији?
РАДИВОЈЕВИЋ: Драго ми је што су се појавили конкуренти Војводини у виду мог Партизана и Металопластике. Новосађани годинама доминирају, али ми баш није јасан потез да већ неколико година не играју европске купове. Сећам се колико је нама младим играчима значило искуство играња у Лиги шампиона са Партизаном... Не видим поенту да освајају титуле, а онда одбијају да наступе у Европи.
Хоће још једном у “Борик”
ГЛАС: Прије девет година на пречац сте освојили срца бањалучке публике која је носила кадетску репрезентацију Србије током Свјетског првенства. Памтите ли те дуеле у којима сте добили надомак Чупо?
РАДИВОЈЕВИЋ: То не могу да заборавим док сам жив. Вероватно сам 500 пута до сада препричао утиске па ми многи у шали кажу да сам досадан. Али оно што смо тада доживели је нешто што остаје заувек. Волео бих још бар једном да осетим такву атмосферу у бањалучком храму спорта. Нико није веровао да ће доћи ни половина гледалаца, а дочекало нас је вероватно и 5.000 људи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
