Блаж Слишковић: Дао бих сто мостова за један живот

А онда је "испричао једну причу".

"Имао сам ти ја у дјетињству нераздвојнога друга, сви га звали Метла. У овом граду свак има макар један надимак. И тако ти ја са Метлом живио, друговао, одрастао, били нераздвојни, и Метла ти прије четири године умре. Знаш шта у том тренутку схватим? Па ја не знам како је човјеку име и презиме. Хеј, године и деценије пријатељства и ја не знам како ми се јаран зове. Јер то никад није ни било битно, ако ћемо право. Коме је још било важно како ти је име и од којих си? Тек сам тад сазнао да је човјек био муслиман, Елведин му било име. Мислиш да смо икад помислили на тако нешто док смо били дјечаци? Мени је кућа била близу католичке цркве, а ми се окупимо кад је миса, па хакамо оне што иду на мису, или што иду у џамију. Па шта'ш тамо, то нас само разликује? Нас су учили старци да је најважније бити човјек и Мостарац."

Легенда југословенског фудбала је у овом интервјуу причао о рату, Мостару као подијељеном граду, о свом животу и каријери...

"Шта је за мене значило рушење оног моста? Па била је то тужна слика. Само знаш шта? Ако је, и само ако је, истина да је тај мост кориштен да се превози муниција за Армију БиХ, драго ми је да је срушен. Не због армије, него због муниције. Исто бих ти рекао и да је преко тога моста муницију возио ХВО. Тако је сачувано можда нечијих сто живота. А један људски живот не вриједи сто старих мостова. Дао бих сто јебених мостова за један живот. И знаш шта је бит у томе? У Мостару су били срушени и сви други мостови, сви су били срушени. Само што они који за њим као толико жале, жале јер су тај направили Турци. Ето зашто. У томе виде суштину, као што неки други виде суштину у томе што је неки мост направила Аустроугарска. А за то вријеме не жале за десет хиљада људи. Кажу, мост је симбол. Јесте. Али ево, направили су нови. Треба ствари гледати објективно. Има много таквих прича о симболима у Мостару, а нико не прича о објективним стварима", рекао је он.
 

Када се присјетио Свјетског првенства у Италији, испричао је и зашто није био у том тиму.

"Новинарском грешком. Која није била грешка, неголи лоша намјера. Играмо ми против Швајцарске пријатељску утакмицу у Цириху и губимо 2 : 0. Мене Тоза вади из игре десет минута пред крај и ја одлазим да се туширам. Тамо у свлачионицу улази Чучак, мислим да се тако презивао, дописник из Швајцарске рецимо Вечерњих новости. Пита ме шта ја мислим о утакмици, о овој мојој измјени, и ја кажем овим ријечима, с мјеста се не помјерио - како играмо, штета што нема 11 измјена на располагању. Сутрадан у новинама наслов - Слишковић каже да неће да игра за репрезентацију док је Веселиновић селектор. Наравно да није било као сада, да те селектор позове да провјери. Тада се новинарима вјеровало. А ја сам био препоносан да позовем сам па да се као правдам, да кажем да нисам то рекао. И тако остадох без позива. Сличне су послије ствари замјерали Осиму", рекао је.
 

Наравно, навијао је за Југославију, иако је био много огорчен.

"Звао ме је Осим пред тај Мундијал и рекао ми: Бака, морам да изаберем између тебе и Меше Баждаревића. А ја му кажем: Селекторе, ви ако ћете да бирате између нас двојице, слободно зовите Мешу. Јер сам ја знао тачно да можемо и Меша и ја бити позвани, али да је мјесто резервисано за трећег", рекао је Бака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.