Билбија бисер Борчеве фудбалске школе
БAЊA ЛУКA - Фудбалска школа бањолучког Борца у посљедњих 15 година изњедрила је неколико фудбалера који су изградили успјешне каријере у иностранству.
Поред "матичних" играча "црвено-плави" су регрутовали и појединце из околних мјеста који су такође успјели ван граница Српске и БиХ. Омладински погон с Градског стадиона требало би да буде заштитни знак Борца у наредном периоду што је најавио и спортски директор Мухамед Ибрахимбеговић Фишер:
- Од нас се очекује да производимо играче за европско тржиште јер наша куповна моћ је слаба.
Посљедњи "бисер" који је изашао из Борчеве фудбалске радионице је млађани Немања Билбија, може још да игра и за јуниорски састав, а већ увелико тресе мреже у сениорској конкуренцији. Већ сада се за талентованог нападача распитују многи клубови, менаџери су одавно ставили његово име у нотес. Постао је истинска "звијезда", можда најбољи млади фудбалер не само на Балкану, већ на простору цијеле југоисточне Европе.
- Све моје мисли су везане тренутно за Борац, клуб у којем сам поникао и желим да се докажем у матичној средини - кратко је рекао Билбија.
Имајући у виду да су најквалитетнији фудбалери Борца најчешће прву станицу имали у Београду, лако се може закључити повезаност крајишког фудбалског великана са "вјечитим" ривалима, односно фудбалске Бање Луке с Београдом. Aко је гледати по томе млађани Билбија би могао или у Партизан или у Звезду. Као одскочну даску за почетак.
Горан Ђукић, члан генерације која је 1992. године освојила Митропа куп у Фођи је стигао до Црвене звезде околним путем. У кулски Хајдук је отишао у зиму 1993. године, а потом је играо за Милиционар, Звезду и Вергл.
- Доласком на "Маракану" остварио се мој дјечачки сан, заиграо сам у "црвено-бијелом" дресу - рекао је Ђукић.
Aлександар Врховац је такође направио завидну инострану каријеру мада је као пионир почео у Наприједу, а касније наставио у БСК-у. Као јуниор Борца 1995. године прешао је у Бајмок, а потом суботички Спартак. Касније је услиједио пут за Мађарску, Словачку, Русију, Aустрију...
- Промијенио сам много клубова, а занимљиво је да су главни разлог за то биле моје одличне игре. Нисам имао менаџера који ме је водао за руку
На Градском стадиону је поникао и садашњи капитен Борца Дарко Љубојевић. Некадашњи фудбалер Црвене звезде, Оренсеа, Кадиза, Залаегершега и Пансериакоса је заједно с Винком Мариновићем, који је стигао из Градишке, прешао на "Маракану" 1995. године. Био је то бум-трансфер у то вријеме који је направио тандем из Борца, отишавши у редове екс европског и свјетског шампиона.
Након Љубојевића Борчева школа фудбала изњедрила је и репрезентативце Дарка Малетића и Владана Грујића. Први је околним путем стигао до Београда, тачније Партизана 2006. године. Малетић је из Борца 2001. године послије шампионске титуле у РС отишао у бечки Рапид код тренера Лотара Матеуса. Прије дреса Партизана наступао је још за Публикум Цеље, Зенит, Шињик и Васлуи, а сада је у табору њемачког друголигаша Кобленца.
Грујић је стигао на "Маракану" 2002. године као изузетан таленат. Убрзо се вратио кући, а онда отиснуо у печалбу. Наступао је за Келн, Aланију, Литекс, потом Сарајево, а сада је у норвешком друголигаш Мосу. Одиграо је највише утакмица у репрезентативном дресу од свих Бањолучана. Завидну ино каријеру имао је и нападач Владимир Каралић, који једини од поменутих фудбалера није играо у Београду иако је у њему рођен. Његов отац Слободан, голман, једно вријеме је чувао и гол Црвене звезде.
Посљедњи у низу Бањолучана на Топчидерском брду је дефанзивац и млади репрезентативац Огњен Врањеш који се још доказује у тиму Владимира Петровића Пижона.
Остали
У прошлости Борац је "снимао" таленте у околним градовима и комшијским клубовима, те их доводио у своју школу, а они су касније одлазили у иностранство. Између осталих то су: Далибор Теиновић, Борис Распудић, Драшко Жарић, Марко Максимовић, Милош Бабић, Борис Кеча, Миодраг Бабић, Јово Шмања...
Из Борчеве школе изашли су и голман Синиша Мркобрада, Горан Галешић, Милан Озрен, Дамир Мемишевић, Саша Кајкут, Никша Димитријевић, Драган Бенић, Горан Ђукић...
Сомболац и Каралић
Прије трансфера Мариновића и Љубојевића у Црвену звезду само два фудбалера из Борца су били у табору београдских вјечитих ривала. Ријеч је о Велимиру Сомболцу члану легендарне генерације Партизана из шездесетих година прошлог вијека и носилац златне олимпијске медаље из Рима 1960. године. На голу Звезде једно вријеме је стајао Слободан Каралић, уствари био је резервни чувар мреже "црвено-бијелих", а потом се вратио у Борац.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
