“Бесмртни рукометаши” се окупили у Добоју, први пут од 1986. године: Били смо велика анегдота

Овације у трајању од неколико минута натјерали су понеку сузу члановима “бесмртног пука” који је у Швајцарској покорио планету. Који килограм више, прамен сиједе косе мање, али увијек уз онај дјечачки осмијех који их је красио и док су крчили пут ка свјетском трону.

За истим столом сједили су селектор Зоран Тута Живковић и његови вјечити младићи, два Веселина, Вујовић и Вуковић, Момир Рнић, Мирко Башић, Јовица Цветковић, Златан Арнаутовић, Јасмин Мркоња, Миле Исаковић...Тема је било безброј, нису заборавили двојицу својих другова који више нису међу живима, њихова два Златка, Сарачевића и Портнера. Остала је жал што нису могли доћи Роландо Пушник, Абас Арсланагић и Јовица Елезовић. Ови што су се окупили, један за другог су рекли да се нису пуно промијенили.

- Јесмо оматорили, сви старимо, али где да промашим те фаце - рекао је насмијани Веселин Вуковић.

Препричавале су се бројне анегдоте, то нешто што их је гурало ка успјеху, што је чувало атмосферу која је била заштитни знак можда најбоље рукометне екипе, икад виђене од Вардара до Триглава.

- Ми смо као репрезентација били анегдота, да тако кажем, јер смо отишли на једно велико такмичење без икаквих надања од стране јавности да можемо направити било шта. Испратила су нас само два новинара. Пазите први ривал нам је био Совјетски Савез којег никад нисмо победили, па Источна Немачка, олимпијски победник, страшан тим. Ни њих не памтим кад смо добили. Чудо смо направили. Мотивисао нас је тај испраћај и онда смо ми на утакмицама показали неки наш спортски безобразлук, којег нам никад није мањкало. Кренули смо и добијали редом. Били смо “луди”. Жарко смо желели да направимо резултат. А оно што памтим је да смо у финале изашли као да играмо против наших јуниора. Били смо убеђени да не може Мађарска да нам парира, није било нервозе и шампионски се завршило - истакао је Цветковић.

Вођа великог тима селектор Тута Живковић наглашава да су и у кафани његови момци најбољи.

- Моји момци су светски прваци и у кафани, права су екипа на сваком пољу - констатовао је Живковић.

Договор у сјајној атмосфери је лако пао. Шампиони намјеравају да се чешће окупљају.

- Направили смо договор да се чешће виђамо и да не чекамо овакве, специјалне прилике. Желимо да сами нешто организујемо, да пробамо да се скупимо сваке године - открио је Исаковић.

Вуковић: Домаћини, хвала!

РК Слога и алфа и омега Добојлија Војислав Рађа били су домаћини шампионима свијета, а и први човјек организационог одбора добојског турнира Данијел Шарић, а од Веселина Вуковића добио је све похвале за идеју да окупи цијелу генерацију.

- Свака част и хвала Данијелу и нашем саиграчу Мухамеду Мемићу на сјајној идеји. “Грешни” смо што се чешће не виђамо. Честитам организатору и на одличном турниру, за који мислим да је тренутно најбољи у Европи - рекао је Вуковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.