Зорана Аруновић испунила сан, али из једног разлога тугу није могла да сакрије

Зорана Аруновић и Дамир Микец су освојили злато на Олимпијским играма у дисциплини микс 10 метара ваздушним пиштољеми тиме цијелу Србију учинили невјероватно поносном! Међутим, легендарна Зорана ни у најважнијем моменту у својој каријери, када је испунила свој једини неостварени сан, сјетила се своје пријатељице Бобане Момчиловић Величковић.

Иако је на терену неустрашива, емоције су је савладале, те сузе није могла да заустави... "Те 2020. смо изгубили члана тима и више од тога, пријатеља. Говорила сам да ћу увијек причати о њој јер нам је значила пуно, заслужила је да живи кроз нас и наш успјех. У Токију сам хтела да освојим медаљу и кажем да је то за њу, али користим ову прилику да кажем да има свој део у овој мојој медаљи. Успомене на њу живе и живеће док ми што смо је волели чувамо сећање на њу. Рећи ћу њено пуно име да је и ви запамтите, Бобана Момчиловић Величковић."

Ко је била чувена Бобана?

Бобана Момчиловић Величковић била је репрезентативка Србије у спортском стрељаштву. Њена дисциплина била је ваздушни пиштољ. Стрељаштво је тренирала од 1999, а такмичила се од 2000. године. Била је чланица стрељачког клуба „Бор 030”, а њен тренер био је Бобан Марковић.

Трострука је европска првакиња (из 2010, 2012. и 2020. године) у дисциплини ваздушни пиштољ 10 метара, победница светског купа у Минхену 2016. године. Била је део олимпијског тима Србије на Летњим олимпијским играма 2012. у Лондону, и на Играма 2016. у Рио де Жанеиру. На Играма у Рију освојила је 7. мјесто у финалу дисциплине ваздушни пиштољ 10 метара.

Преминула је 21. јуна 2020. године у Београду, у тридесетој години од компликација насталих усљед порођаја

Њен супруг Мирослав Момчиловић, рукометни тренер из Бора, никако не може да се помири са чињеницом да Бобане више нема.

- Мој мозак није могао да прихвати ту информацију. Позвао сам сестру која је питала: 'Ко ти је то јавио?', јер су сви кренули ка мени да ми саопште. Ја једини нисам знао да сам је изгубио. Мислим да је прва сазнала Јасна Шекарић. После тога се ничега не сећам - сјећа се најболнијег момента у животу.

Наиме, након што је Бобана донијела на свијет сина, ситуација се закомпликовала, и њој је дијагностификована еклампсија, која је узрокована повишеним крвним притиском, од које је преминула, што је и утврђено обдукцијом.

Како су изгледали њени посљедњи дани?

Одведена је на хитни царски рез, јер је порођај већ кренуо.

Супруг је открио да је доктор је око 13.30 рекао да се Бобана породила, честитао је и рекао да је имала притисак, али да ће бити добро.

– Око 18.00 ми се јавља и каже да има ненормалне болове у глави и да је то неиздрживо, те да је уз то и рана боли. Каже ми: „Умирем од болова.“. Зовем, не јавља ми се. У страху позивам доктора, који ме умирује и каже да има мало повишен притисак и да је то нормално. Узели су јој телефон да је не би узнемиравали – сјећа се се супруг Бобане Величковић.

Агонија се наставила и у данима касније:

– Долазим у болницу да се нађем са доктором. Саопштава ми да је Бобана упала у еклампсију, да је имала неколико епилептичних напада са високом хипертензијом и до 240/120, али да је стабилно. Поред њега је кардиолог, али је жена била уздржана. Он је поновио да ће је стабилизовати и да то неће бити проблем. Захтевам да је шаљу у Београд! Одговарају ми да нема потребе, каже да је стабилно и да ће ускоро бити све у реду. Следећег јутра ме зове и каже да купим магнезијум, јер га немају.

Када је стигао са два паковања, рекли су му да су набавили.

– После петнаестак минута враћам се код доктора и тражим разговор у канцеларији. Кажем да сам се чуо са Бобаниним личним тренером, да за премештај у Београд нема проблема. Бобана је репрезентативац и олимпијски спортиста Србије, само треба да је пошаље у Београд. Сматрао сам да установа у Зајечару нема ни услове ни капацитет. То што ми је тражио да купим магнезијум ми је било сасвим довољно да схватим да је тако.

Према ријечима Бобаниног супруга, доктор је инсистирао да је све у реду и да нема потребе да се Бобана пребацује у Београд, иако је он у више наврата тражио.

После три дана у Зајечару, када је виђено да је стање озбиљно, Бобана је хитно премештена у Београд. Како наводи њен супруг, доктор Рошко је био бијесан на колеге што су дозволили премештај.

– Зове ме доктор и саопштава да Бобану шаље за Београд, где бих ја да је сместим. Љутито критикује колеге са интерног и наводи да нису способне да реше проблем. Каже и да ситуација није толико лоша, да је под контролом и да може да се транспортује.

– Стижем у Зајечар, где ми саопштава да је Бобанино стање веома озбиљно и да су је послали на ЦТ. Чекам резултате и негде око пола дванаест ми саопштавају да Бобана има едем на мозгу, да је критично и да морају да је припреме за транспорт.

Бобанин супруг је затим описао како је изгледала драма током пребацивања у Београд, да је санитет јурио великом брзином под ротацијом, да је он покушавао да их сустигне брзом вожњом око 160-165 км/х, као и да га је радарска контрола зауставила због тога и да је платио казну.

Све вријеме се чуо са докторком која му је јавила да је притисак 180/100 до 200/100 и да се лекари боре за Бобану.

Када је Бобана довезена у Београд, начелница Народног фронта је, прича њен супруг, рекао да је хитно возе у Ургентни центар, видно потресена, уз ријечи да су минути у питању.

Она је потом била на реанимацији два сата, потом је око 19 часова смјештена на неурологију у Ургентном центру у животно угроженом стању.

Пуних 15 дана од тада трајала је борба за Бобанин живот, а њен супруг је пролазио кроз агонију. Ипак, Бобанино срце није издржало и 21. јуна нас је заувијек напустила, преноси Стил.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.