Наша "дјевојка од милион долара": Како је Сара Ћирковић постала шампионка
Боксерка Сара Ћирковић, европска и свјетска омладинска шампионка на старту турнира у Паризу, у категорији до 54 килограма, састаће се данас (15.30) са Тајланђанком Јутамас Јитпонг, бившом вицешампионком свијета.
Ситна, али динамитна. Управо тако, у најкраћим цртама могла би да се опише Сара Ћирковић, пише Курир.
Дјевојка која је обиљежила 2024. годину освајањем два златна одличја на најеминентнијим такмичењима до 22 године.
Сара Ћирковић која је 29. априла напунила 20 година наставља да трасира свој трофејни пут златним полугама. Након злата на европском и свјетском првенству у конкуренцији јуниорки, затим злата на европском првенству до 22 године, освајања норме за Олимпијске игре у Паризу, Ћирковићева је отплесала и златни плес у рингу сениорског Првенства Европе у Београду.
Сара је била неприкосновена, као што је била и током цијелог овог такмичења и постала прва Српкиња која је освојила злато за Србију на сениорским такмичењима „Старог континента”.
Повезани текст:
Сара је за невјероватно кратко вријеме прошла пут од поноса родног Братунца и Зворника у ком тренира, до поноса Републике Српске, а и поноса Србије којој је донијела свјетско и европско злато, а сада и визу за Олимпијске игре, мада се за те подвиге спремала са обе стране Дрине.
- Драго ми је што сам представљена, а и тако осјећам, као неко ко спаја Србију и Републику Српску. Људи моје успјехе славе на обе стране Дрине, често то буде занимљива чињеница људима да тренирам и живим у Републици Српској, а такмичим се у Србији, за Србију, као и мој тренер и селектор репрезентације Мирко Ждрало. Повезани смо, нон стоп смо у Србији на тренинзима и камповима, друге боксерке долазе код нас у Републику Српску - истакла је Ћирковићева.
Сара је висока 165, а тешка 54 килограма, прелијепа је, има манекенску грађу, али је ипак одлучила да навуче рукавице и да одмјери снагу са другим противницима.
Интересантно је што Сара нема брата на ког би могла да се угледа, већ старију сестру.
Њен увод у боксерску каријеру кренуо је тако што је као мала гледала борилачке спортове, у школи је чула да у њеном граду постоји боксерски клуб и тако је одлучила да се опроба у том племенитом спорту.
- Моји родитељи нису у почетку подржавали моју идеју да тренирам бокс јер су сматрали да је то много груб спорт за мене као дјевојку. Ја сам се уписала на бокс и у почетку кришом ишла на тренинге, да родитељи не знају. Када су се увјерили колика је моја жеља да тренирам бокс и колико сам срећна и испуњена, онда су одлучили да ме подрже. Возили су ме по 45 километара сваки дан из Братунца у Зворник на тренинге и то је трајало неколико година.
Са новим успјехом, Сара је још више скренула пажњу свјетске не само боксерске, већ и цијеле спортске јавности на себе.
- Прија ми пажња јавности, када ме људи препознају, поздраве. Често ми пријатељи кажу како су ме гледали на телевизији, читали интервју... У мом мјесту, Братунцу, ме не гледају другачије. Ту сам цијели живот и навикли су на мене. Били смо недавно на боксерском такмичењу млађих узраста у Ваљеву, ишла сам да бодрим дјечицу и око сат и по времена сам провела фотографишући се са људима који су дошли да гледају мечеве, што је заиста за понос. Ван оквира бокса неки знају за мене, неки не, али ми је драго због статуса који имам у боксу - казала је Ћирковићева када ју је редакција Спортала посјетила у Братунцу.
Посебан понос у Ћирковићевој се буди када на постољу слуша химну Боже правде.
- Осјећај током интонирања химне је неописив, увијек сам срећна када донесем злато Србији и Републици Српској и када обрадујем људе који ме подржавају. Чини ме поносном то што могу нашу нацију да учиним срећном, желим да освојим и олимпијску медаљу - сигурна сам да ћу успјети у томе – нагласила је.
Са почетка приче је јасно да Сара циља само највише снове. И оно што је најљепше од свега - остварује их.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
