Јусуф Дикеч о легендарном наступу на ОИ: Само сам изгледао мирно

Анадолија
Јусуф Дикеч о легендарном наступу на ОИ: Само сам изгледао мирно

АНКАРА - Турски стријелац Јусуф Дикеч који је привукао велику пажњу свјетске јавности стилом пуцања из ваздушног пиштоља на Олимпијским играма у Паризу, гдје је освојио сребрну медаљу, изјавио је дао је током наступа извана изгледао мирно, али да су у њему бјесниле олује.

Дикеч је са тимском колегицом Шевач Тархан освојио прву медаљу за Турску у стрељаштву у историји Олимпијских игара. Његов необичан став током гађања, са једном руком у џепу, за кратко вријеме постао је виралан.

По повратку у домовину Дикеч је за агенцију Анадолија, одговарајући на питање како гледа на чињеницу да је његов наступ изазвао одушевљење широм свијета, казао да такво нешто није очекивао.

-Никада нисам очекивао да ће то толико одјекнути. Као у увијек заузео сам позицију и гађао мету - истакао је Дикеч, напомињући како се дуго припремао за ОИ.

Сматра да олимпијска медаља није само његов, већ успјех цијеле Турске.

-Јако добро смо се припремили за ово такмичење. Наш циљ био је златна медаља, али је побјегла у задњи час. До финала смо дошли оборивши олимпијски рекорд. Ово је за нас било и олакшање и мали притисак. Добро смо се борили до посљедњег тренутка - рекао је Дикеч.

Појашњава да сваки стријелац има став прикладан за властиту анатомску структуру. А за његов став који је постао виралан на друштвеним мрежама, Дикеч каже: "Био је то положај у којем сам се осјећао најудобније и у којем сам своје тијело могао одржати најстабилнијим. Иако сам извана изгледао мирно, у мени су бјесниле олује."

Каже да младим колегама спортистима увије говори како је њихова примарна дужност освојити медаљу, али да одмах иза тога долази дужност да на најбољи начин представе своју земљу.

Дикеч је освојио своју прву медаљу на Олимпијским играма на којима учествује пети пут заредом, а његова деветогодишња ћерка

Басак му је, каже све на свијету и извор живота.

-Она ми је давала своје тактике прије поласка. Питао сам је како се она припрема за наступ у гимнастици. Казала ми је како она у себи говори „Можеш ти то Басак, можеш побиједити“ и да ја требам урадити исто. Чули смо се дан прије наступа. Иако иначе не палим телефон да ми не омета пажњу и концентрацију, али разговор с кћерком, мојом животном радошћу и мојим извором живота, мотивирао нас је на позитиван начин - причао је Дикеч.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана