Анализа учинка српских спортиста на ОИ: Пет медаља (ни)је мало

Дејан Кондић
Анализа учинка српских спортиста на ОИ: Пет медаља (ни)је мало

ПАРИЗ - Након завршетка Олимпијских игара на граници између егзалтираности изазване наступима Новака Ђоковића, ватерполиста те кошаркаша и разочарења која су Србији приредили баскеташи, одбојкашице, али такмичари у борилачким спортовима, вријеме је да подвучемо црту. Да ли је пет освојених медаља (три злата, по једно сребро и бронза) успјех или је могло и(ли) морало више?

Самостална Република Србија од 2008. године, закључно са Олимпијским играма у Паризу, освојила је 29 медаља. Прије три године остварен је најбољи резултат у историји, освојено је девет одличја. Српски спортисти су, дакле, на Играма у Токију оборили рекорд постављен у Рио де Жанеиру и у односу на Игре у Бразилу освојили медаљу више. У Паризу се очекивало макар једно одличје више. Међутим, 113 српских представника (што је рекорд) није успјело у тој мисији, иако су, што се тиче укупног биланса медаља, српски спортисти били најуспјешнији од свих екс-ју земљака.

Све очи биле су упрте у Новака Ђоковића, који је јурио “каријерни” слем, народским рјечником “све” - да узме још само оно што му недостаје, фамозно олимпијско злато. Мало ко му је давао шансу да може до тога поред Карлоса Алкараза. Млади шпански лав је дошао на Игре овјенчан трофејима Ролан Гароса и Вимблдона. Али, нешто је мирисало у ваздуху. Апсолутни фокус који ништа не може да поремети. И успио је коктелом квалитета, жеље, надљудских напора, упркос ровитом кољену. Србинатор је остварио снове, своје и наше и исписао најљепшу причу Олимпијских игара, потврдивши да је највећи који је узео рекет у руке икада.

Најљепша ствар у спорту су изненађења. То се посебно и најдуже памти. А оно што су урадили српски ватерполисти биће записно вјечно. Вожња њихових живота била је незаборавни ролеркостер. Јапан су једва побиједили, Аустралија их је декласирала, тукла их је Шпанија па Мађарска, а они су били хладни као лед, као да се ништа посебно не дешава. Констатовали су да не играју добро, али да ће бити боље када дође четвртфинале. И било је. Као да је неки потпуно други тим ушао у базен. Грчка и САД су као руком склоњени с пута. “Делфини” су најбоље и најљепше сачували за крај. Финале нимало није било узбудљиво. Рутинска егзекуција сада већ троструког узастопног олимпијског шампиона.

- Осећамо се као богови - истакао је инспирисани Страхиња Рашовић.

Док год можеш да јуриш своје снове, не треба одустати! Показао је то Новак Ђоковић, али и Зорана Аруновић. Српска стрељачица у својој ризници имала је европске и свјетске медаље, гран пријеве, килограме и килограме племенитог метала са свих могућих такмичења. Само јој је одличје са Олимпијских игара измицало. И најзад га је упуцала - злато! У тандему са Дамиром Микецом, који је тај лед пробио у Токију. Они су отворили сезону лова на медаље за српске такмичаре.

Теквондо ни овај пут није разочарао. Након Милице Мандић и Тијане Богдановић медаљу је узела и Александра Перишић, сребрену. Вјеровали су сви у њу и надали се њеном одличју и није разочарала.

Е сад, направите паузу у читању овог текста. Отворите себи флашу пива и уживајте. Они су их попили не зна им се број - бронзани кошаркаши Србије. Чекали смо их у финалу, али чудан жријеб и судије из Панаме и Тузле спријечили су највећу спортску причу свих времена... Можда ће “Амери” платити у Лос Анђелесу, да их више боли. Кад је могао да се деси Индијанаполис... Одушевили су кошаркаши јавност тиме како су се борили, како су били јединствени, сложни, како су срце и душу остављали на паркету. Боли и бољеће пропуштена или боље речено отета шанса да буде потучен дрим тим, али утјеха је стигла не само освојеном бронзом, него сјајним расположењем на додјели медаља. Српски кошаркаши су били апсолутни хит вечери, украли су шоу вјечно надменим Американцима. Сви су гледали у Србе и причали о њима. Смијали се лудој дружини и питали се да ли ће попадати са побједничког постоља.

Е сад мало о разочарењима. Од кога се највише очекивала медаља? Па од баскеташа, актуелних свјетских првака. Као и у Токију, када су, такође, били највећи фаворити за злато, ни овај пут нису успјели. У Јапану су освојили бронзу, а овај пут нису догурали ни до полуфинала.

Одбојкашице су, попут Новака и Зоране, на Играма јуриле једино злато које им недостаје. Међутим, чудне одлуке и ротације селектора Ђованија Гвидетија довеле су до пораза од САД и Кине па су Тијану Бошковић, Мају Огњеновић и другарице одвеле на Италију у четвртфиналу. Ту је био крај снова. Нажалост значило је то и Мајин опроштај од националног тима и Гвидетијев одлазак, који, чини се, неће никога забољети.

У борилачким спортовима очекивале су се такође медаље. Највеће разочарење је џудиста Немања Мајдов, који је елиминисан судијском одлуком у првом колу. Квалитет за постоље имали су и Александар Кукољ, Милица Николић и Марица Перишић, али - “ћорак”. Милица Жабић је показала квалитет, али преко најбољих није успјела прећи до медаље.

- Циљ је била медаља, али ми је практично испала из руке. Могу да будем задовољна одлично одрађеним такмичењем - рекла је Милица, а њеном колеги Страхињи Бунчићу медаља је такође измакла у посљедњој борби.

У рвању је Србија имала петорицу такмичара. До одличја су могли Александар Комаров, али и Мате Немеш обојица у грчко-римском стилу - нису успјели.

У боксу је озбиљан кандидат за освајање медаље била Братунчанка Сара Ћирковић, али је актуелна шампионка Европе буквално покрадена од судија. Наталија Шадрина је такође заустављена судијским одлукама.

Након свега биће вођено доста полемике и о оправданости натурализације бројних (углавном руских) спортиста, који су разочарали.

Сума сумарум, уз све субјективне и објективне околности рекордно бројна српска чета морала је више, али Олимпијске игре су специфично такмичење. Више од 10.000 спортиста сања исти сан - медаљу, а само пробрани до ње дођу. Нова шанса је за четири године у Лос Анђелесу. Могу ли српски спортисти до рекорда у Холивуду? Да подсјетимо, 1984. године на истом мјесту југословенски представници освојили су 18 одличја, што је рекорд бивше државе. Било би идеално да, на неки начин, то понови српска екипа.

Повреде

Да није било повреда, медаљу су могли напасти и атлетичарка Ивана Шпановић (проблем са Ахиловом тетивом) те најбољи српски рвач слободним стилом Стеван Мићић, који је повриједио кољено па је био приморан да се повуче са Игара. Млада Ангелина Топић, због повреде зглоба, морала је да одустане од финала у скоку увис. И она је могла високо, али за њу има времена. Није далеко тај Лос Анђелес.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана