Маја Огњеновић (не) размишља о крају каријере: Ја бих да играм још мало

Једна од најбољих одбојкашица свих времена на позицији техничара обично је по лијепом памтила најсрећнији дан у животу, али овај ће заувијек будити и лоше успомене.

Остаће јој у сјећању да је баш тада завршила учешће на Олимпијским играма у Паризу. Дуго је ћутала послије пораза од Италије у четвртфиналу, очигледно је и туговала на себи својствен начин, а сада је открила и када планира да заврши каријеру.

Легендарна одбојкашица је истакла да је крај близу. Предстојећа такмичарска година на Апенинима у дресу Скандићија требало би да буде посљедња. Како је и раније знала да се предомисли и одгоди пензију, у њеној изјави се између редова може прочитати да и даље није у потпуности сигурна да ће идеју спровести у дјело.

- Дошла сам у Фиренцу пре годину дана. Имала сам претходно прилику да играм за два најјача клуба у Истанбулу, Вакифбанк и Езачибаши. Како никада себе нисам видела у Фенербахчеу, повратак у Италију био је једини логичан избор. То је земља коју волим. Познајем језик, менталитет... Промена ми прија, иако су стил живота и начин тренирања доста другачији у односу на период из Турске. Мој садашњи план је да ми наредна сезона буде и последња. Међутим, никада се не зна. Толико пута сам демантовала саму себе да се не усуђујем да дајем коначне прогнозе - рекла је Огњеновићева.

Дјелимично је наговијестила и потенцијалне планове у будућности, уколико одржи ријеч и каже збогом омиљеном спорту.

- Идеја ми је да останем у одбојци, имам различите понуде. Не знам да ли ће то да буде у оквиру одређене организације, кампа или спортске школе. Можда буде и рад са децом, што бих јако волела. На светском нивоу је исто тако и дефицитарана моја позиција. Могу и да пренесем своје знање на будуће дизаче. Опција је доста, а себи сам дала задатак да током следеће сезоне и размислим шта бих конкретно радила по завршетку каријере. Одбојка ми је много дала због чега осећам обавезу да део тога и вратим кроз рад у овом спорту - истакла је Огненовићева.

Признала је и да јој се јавља дилема где би могла да живи.

- Када гледам са емотивне стране, најрадије бих се вратила у отаџбину али, већ 17 година живим и радим у иностранству. Мислим да ћу део времена да проведем у иностранству, а део у својој држави - закључила је Огњеновићева.

Репрезентација

Мајино име је често и повезивано са ренесансом женске одбојке у Србији. Занимљиво је да има и бројне асоцијације на вишедеценијско искуство у националном тиму.

- Играње за репрезентацију био је дуг, леп и тежак период, током којег је било најразличитијих емоција. Почевши од оних када сам губила финала или утакмице за треће место па до историјских момената чији сам била део. Први пут сам се нашла на списку 2002. године, када сам тек постала пунолетна, док сам дебитантски меч одиграла на Европском првенству у Загребу 2005. Имала сам част да будем и капитен од 2012. У време када сам тек ушла у репрезентацију, ту улогу имала је Весна Читаковић, која је заиста одлично обављала дату функцију. После је дошла и Јелена Николић. Трудила сам се да свима будем добар капитен и друг - нагласила је Огњеновићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.