Сјећање Ратка Радовановића на Манилу 1978: Били смо казнена експедиција

Један од оних коме је главни град Филипина остао у најљепшем сјећању је легенда српске кошарке Ратко Радовановић, који је блистао на том шампионату. У разговору за “Глас Српске” евоцирао је успомене на првенство и прогнозирао предстојеће такмичење.

- Боље да се не сјећам када је то било, јер је прошло 45 година и мало се осјећам старим - кроз осмијех је Радовановић започео причу.

- Имао сам 22 године и ушао у генерацију сјајних кошаркаша. Имао сам неку луду срећу да играм са најбољима, а старији играчи су изгурали такмичење. Вилфан и ја само се нашли у екипи коју су чиниле “ајкуле” од Мирзе Делибашића, Крешимира Ћосића, Драгана Кићановића, Дражена Далипагића, Моке Славнића, Жељка Јеркова... Тада је конкуренција била паклена на свим позицијама и Мока је екипу с правом назвао казнена експедиција.

ГЛАС: Остварили сте тада свих десет побједа иако је систем такмичења био је доста другачији него сада. Ко је био најтежи ривал на путу до злата?

РАДОВАНОВИЋ: Имали смо чудан жријеб. Играо је свако са сваким. Били смо први у групи, а потом и први у другом дијелу такмичења па смо се нашли у финалу. Било је много добрих екипа. Американци су стандардно били јаки, а Бразилци су били најтежи ривали, а за њих је тада дебитовао Оскар Шмит. Играли смо у другој, мањој, дворани у Манили и сви су навијали за нас. Филипинци су имали симпатије према нама јер су врло дружељубив народ. Истина да смо били најбољи, али и Новак Ђоковић је најбољи тенисер свијета па му људи звижде.

ГЛАС: Два пута сте добили СССР. У финалу сте славили након продужетка са 82:81. Како сада гледате на то?

РАДОВАНОВИЋ: Ткаченко није играо продужетак пошто је добио пету личну грешку, јер ме је повукао за руке приликом подбацивања лопте. Да је остао у игри тешко бисмо ми то добили. Ипак, били смо екипа у правом смислу те ријечи. Били смо као један и на терену и ван њега док смо увијек били ту један за другога. Мене је као младог играча, који је тек ушао у репрезентацију, Мока изгурао у први план. Постигнем је тако 15 поена против Сенегала, а Мока ми дође у собу и каже: “Мали, још ниси постао играч”. Како сам добро играо он ми је то говорио послије сваке утакмице. Након полуфинала, које сам баш добро одиграо, поново Мока дође и каже ми: “Мали, постао си играч”. Имао сам срећу да сам улетио у машину мада се квалитет искаже на крају. Да нисам имао подршку старијих, било би питање како би се завршило. Није ме само Мока подржавао, већ и остали играчи.

ГЛАС: Свјетско првенство у Манили био је повратак селектора Александра Николића на клупу. Шта је то значило за екипу?

РАДОВАНОВИЋ: Аца се вратио, а помоћник му је био Перо Сканси и један од њих је завршио у болници по доласку у Манилу јер је влажност ваздуха била несношљива. Буквално када изађете из хотела мајица вам буде мокра, а стигли смо десет дана раније да се адаптирамо на услове. Осим те влажности ваздуха све је било на врхунском нивоу, од “Шератон” хотела гдје смо били смјештени до дворана у којима смо играли. Организација је била сјајна и то у то вријеме 1978. године имали смо клима уређаје у аутобусу као и дворанама.

ГЛАС: На десет утакмица имали сте просјек од 100,3 поена по мечу што потврђује ријечи Зорана Славнића да сте били казнена експедиција. Како сте Ви то видјели?

РАДОВАНОВИЋ: Дјеловало је баш тако, јер смо имали сјајне играче. Имали смо три-четири центра који су били најбољи стријелци првенстава, а сада се окренуло. Била је велика разлика између бека, крила и центра који су много поентирали. Рецимо то су у Босни били Делибашић на беку, Жарко Варајић на крилу и ја на центру. Слично је било и у репрезентацији. Сада се претворило у то да центар убаци осам поена и кажу да је одличан, а некада су постизали више од 20 поена. Онда чекају да напуни 25 година, јер је до тада млад па за двије године престари. Сада је све брже и јаче. Не кажем да не треба пратити модерне токове, али више ми се свиђало раније.

ГЛАС: Какве су шансе Србије на идућем Мундобаскету? Чему се можемо надати?

РАДОВАНОВИЋ: Сви кукају на Николу Јокића како није патриота, али једноставно доста је играо ове сезоне и сигурно има добар разлог зашто не игра. Ми то гледамо са патриотске стране и не видимо неке друге разлоге. Не кукам за њим, мада је екипа могла да буде боља, али не треба да се потцјењује јер има квалитета у њој. Прво да прођемо групу па онда да размишљамо шта даље.

ГЛАС: Има ли селектор Светислав Пешића кеца у рукаву?

РАДОВАНОВИЋ: Видјећемо. То што је било прошле године, било је. Сада је нешто друго. Мислим да је Богдан Богдановић спона између селектора и играча. Уз то, мислим и да нам Италијани не леже. Опасни су шутери и агресивни на офанзивном скоку.

ГЛАС: Ко су главни фаворити за медаљу?

РАДОВАНОВИЋ: То се не може рећи у овом тренутку. Италија високо претендује као и још три екипе међу којима је и Србија коју видим у кругу међу четири. Американци нису у најјачем саставу, али су опет јаки. Ипак, не волим да прогнозирам.

ГЛАС: Како гледате на отказе играча и зашто им репрезентација није више топ приоритет?

РАДОВАНОВИЋ: У моје вријеме имали смо веома јаку репрезентацију. Колика је конкуренција била, рецимо да Мирза није играо у Порторику 1974. јер је Никола Плећаш отишао умјесто њега. Био сам 13. играч за Олимпијске игре у Монтреалу 1976. када сам имао 20 година и посљедњи који је отпао са списка. Тада су ме за награду водили са њима, а ја сам био љут јер нисам био у тиму. Садашњи кошаркаши желе да се боре, али превише млади оду у иностранство и немају осјећај припадности својој држави. Ако Пау Гасол има жељу да дође и има осјећај припадности Шпанији, онда би то требало и наши играчи да имају. Мора да се прави култ репрезентације и да се прича са играчима.

Дочек

ГЛАС: Какав је тада био дочек у Београду?

РАДОВАНОВИЋ: Била је лудница. Није тада било балкона или нечег сличног, али је било пријема. Дошли су људи на аеродром да нас виде и поздраве што нам је било јако драго и били смо поносни на медаљу.

Проблем прозора

ГЛАС: Систем такмичења на СП је различит у односу на вријеме када сте Ви играли. Да ли је сада боље или лошије?

РАДОВАНОВИЋ: Сада је више екипа укључено у Свјетско првенство јер ФИБА има жељу да подигне кошарку и у тим земљама. Квалификациони прозори су довели до нових свађа и можда Дејан Бодирога, као нови челни човјек Евролиге, успије да помири завађене стране. Прозори су угрозили озбиљне репрезентације које не могу да рачунају на своје најбоље играче и увијек гледају да ли ће играти овај или онај.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.