Сава Лешић за “Глас Српске” Крајишници су најбољи људи

Снажни крилни центар родом из Книна промијенио је велики број клубова и у сваком је оставио траг по којем га се и даље сјећају иако већ годинама није њихов члан. Кошарку у сениорској екипи почео је да играо у Визури 2007. године, затим био члан Суперфунда, након којег је прешао у Партизан па потом био члан Црвене звезде. Послије су се низали Химки, крагујевачки Раднички, Јенисеј, Олимпија, Ређана, Мега, Етингер, Игокеа, ФМП, Исфахан, чачански Борац, Металац и поново Игокеа у смирај прошле сезоне. Његов други долазак у екипу из Републике Српске, гдје је већ био капитен, показао се као кључан за тим који је с њим одбранио шампионску титулу. Лешић се показао као кључни играч иако је неке утакмице пропустио због повреде. Како је све то изгледало, открио је у интервјуу за “Глас Српске” те испричао још неке детаље из своје богате каријере. 

ГЛАС: Откуд поново у Игокеи за коју сте играли од 2018. до 2020. године?

ЛЕШИЋ: Имао сам невероватну сезону у Металцу и не желим да се поредим са Николом Јокићем који је бриљирао у НБА лиги, али су ме звали мини Јокић. Игокеа је то видела и позвала ме да поново будем њен члан. Био сам одушевљен тиме и вратио сам се на место где сам направио велики успех. Екипа ми је легла јер сам већ раније играо са Гагијем (Драганом Милосављевићем) који ми је био нешто попут ментора кроз каријеру. Екипа је имала успона и падова током сезоне и ја сам био тај део који им је фалио да се сложе коцкице.

ГЛАС: Мучила Вас је повреда?

ЛЕШИЋ: Имао сам повреду листа, али када је дошао најбитни део сезоне, стиснуо сам зубе да играм, док сам се у међувремену опоравио.

ГЛАС: Када сте први пут стигли у Игокеу, рекли сте да је један од разлога доласка тај што су Крајишници најбољи људи на свијету. Остајете ли при том ставу?

ЛЕШИЋ: Наравно да остајем при том ставу. Крајишници су најбољи и веома ми је драго због тога.

ГЛАС: Увијек сте истицали да сте навијач Црвене звезде, а прије него што сте заиграли за “црвено-бијеле” били сте члан Партизана. Како се то десило?

ЛЕШИЋ: Ето, отворило се да сарађујем са Душком Вујошевићем и некако сам кренуо. У том тренутку пуно ми је значило што сам био у Партизану јер су то били неки важни моменти. Завршила се прича након једне сезоне и дошао сам у клуб који волим, али немам предрасуда према оба клуба иако навијам за Звезду. Имао сам  лепих тренутака у Партизану. 

ГЛАС: Да ли је истина да су Вам украли прве патике у којима сте почели тренирати?

ЛЕШИЋ: Какве Ви информације имате... Јесте, тачно је. Прве патике су ми украли.

ГЛАС: Прву сезону у Црвеној звезди одиграли сте под вођством Светислава Пешића. Како је то тада изгледало?

ЛЕШИЋ: Једно невероватно искуство. Он зна да приђе играчима и зна да држи атмосферу. Од њега сам пуно научио и много ми је значила та сарадња. Он те једноставно научи основама кошарке, тако да се и дан-данас служим тим стварима које сам научио од њега. Један је од најбољих тренера на свету и јако ми је драго да сам имао прилику да сарађујем са њим.

ГЛАС: Те сезоне сте изгубили финале Лиге Србије. Како сте се тада осјећали?

ЛЕШИЋ: Сваки пораз тешко пада, али у овом спорту порази и победе се брзо заборављају и сутрадан наставиш даље. У спорту је неминовно да живиш од тренинга до тренинга, од дана до дана. Нема превише радовања ни туговања.

ГЛАС: Током 2011. године у Звезди сте играли са Адамом Морисоном који је стигао из Лос Анђелес Лејкерса, а пет година раније био трећи пик НБА драфта. Какав је био као особа?

ЛЕШИЋ: Морисон је невероватан играч који је имао здравствених проблема па се није најбоље снашао. Поновићу, невероватан је играч мада се тај цели његов менталитет није уклапао са другима па се није снашао. Био је тип за себе. Ипак, његов играчки квалитет није био под знаком питања, али...

ГЛАС: Пут Вас је преко Украјине одвео до Крагујевца, у Раднички, гдје сте играли са врсним играчима попут Николе Калинића, Стефана Јовића, Марка Мариновића, Стефана Бирчевића... које је водио Мирослав Николић.

ЛЕШИЋ: Јесте, баш тако. Раднички је био одскочна даска свима и Мута је имао тај осећај да убаци младе играче у ватру и пусти их да играју. Имали смо сјајну атмосферу и Мута ми је много помогао у каријери. Од њега сам научио неке ствари и сазрео као играч.

ГЛАС: Каква су била дружења ван паркета?

ЛЕШИЋ: Са Мутом увек има анегдота и тешко је сетити се неке посебно, једино кад се уђе у дубљу причу, онда саме навиру. Мута једноставно функционише на доброј атмосфери.

ГЛАС: Шта бисте промијенили у каријери да можете?

ЛЕШИЋ: Не бих променио ништа. Играо сам у пуно клубова и упознао много сјајних људи. Било је доста и успеха, што ми је драго да сам све то прошао. Што се каже, након свега остају успомене и пријатељства, док се титуле и новац забораве.

ГЛАС: Ваш кум Немања Бјелица недавно је завршио каријеру. Да ли и Ви планирате то да урадите у скорије вријеме?

ЛЕШИЋ: Још ћу играти јер се сјајно осећам и играћу док будем могао. Лепо ми је и не планирам крај. Кад дође, дође, а до тада идем сезону по сезону. Знам да сам у годинама, али ме то не оптерећује. Кошарка је мој живот и још нисам дефинисао шта ћу радити када завршим каријеру.

Инцидент

Средином августа 2022. Лешић је био на одмору у родној Хрватској када је доживио непријатност од стране хрватских полицајаца. Ипак, за њега је то завршена прича.

- Не бих стварно говорио о томе - рекао је кратко Лешић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.