Пешић: Нећу да се правим важан

"Орлови" су на Олимпијским играма у Паризу освојили бронзу, победом над Немачком у мечу за треће место.

"Уобичајене су припреме. Ове су биле специфичне, имали смо две узастопне, тешке утакмице, физички изазовне, ментално такође. И против Аустралије нас је коштало од -24 смо преокренули. После тога је дошла Америка. Све знамо, тешко је било припремити се за Немачку.

Играли смо на 90 поена против Аустралије и против Америке. Један фантастичан интензитет, фантастичне одбране, иако је било 90 поена. Огромна потрошња.

Тешко, али тај стрес те претвори у једно уживање, циљ је јасан. Како стићи до њега... Нама је циљ био да оваквом турниру, најјачем у историји ОИ, освојимо медаљу, било коју. Свака је била златна. Пут је био кратак, али напоран.

Честитао сам играчима на свему, на утакмици, понашању, тимском духу, заједништву, како су створили атмосферу... Осетили су један другога, онда се повећава другарство. Понекад се питаш шта ти све то треба, па онда дођу момци и мотивишу те, а кад је тренер мотивисан, онда су сви", рекао је Пешић у емисији "Око" на РТС-у.

Против Америке смо играли у Абу Дабију, а онда и два пута на Играма.

"То се сада види. Никада не бих играо против слабијих у припремном периоду. Не дам слабијима да се уче на нама. Нама је против Америке одговарало да видимо где смо и шта бисмо могли да урадимо кад дођу званичне утакмице. Тамо смо имали две четвртине изванредне.

У Лилу смо три четвртине били у игри. У припреми за Американце, када смо отворили књиге, скаутинге, открили смо по први пут неке ствари које нисмо видели.

То нам је помогло у стручном штабу, а играчима да доносе неке другачије одлуке. Припреме су биле кратке, интензвине, успешне. Увек је лепо победити последњу утакмицу на турниру".

Упитан је да ли је вођење против Америке у полуфиналу било најбоље у кар

"Било је утакмица... У спорту прошлост се не рачуна, само шта је данас и шта ће сутра бити. Било је добрих и тешких утакмица.

Било је лоших, добрих одлука. Успели смо у полуфинали да их 'скинемо' до краја. Да сакријем слабости, истакнемо предности. Да не измишљамо топлу воду, али да прилагодимо одбрану и напад, оно што смо открили, где да их нападнемо...

Наш циљ је увек био да их нападнемо испод коша. Имамо најбољег играча на свету, Петрушева са огромним самопоуздањем. Требало је направити између унутрашње и спољне линије... Понестало нам је снаге на крају у два, три минута. Нисмо могли да надокнадимо у одбрани".

Никола Јокић је помагао у припреми утакмица.

"Најлакше је тренирати. Николу Јокића. Једноставан је дечко, посвећен екипи, кошарци. Ако одлучи да игра, 100% је унутра. Пре, та време, после тренинга.

Спреман за комуникацију, има огромно искуство... Исто тако и Богдановић, Мицић, то су све играчи који имају огромно искуство. Тренирали су их најбољи тренери. Наравно да њихов став, предлог, примедбе се узимају у обзир и након тога се донесу одлуке.

Важно је да играчи знају ко је најважнија особа, а то је тренер и да га прате шта од њих тражи. Тренер не сме да буде изнад екипе. Када се направи баланс, то је део добре сарадње, успеха. Успели смо да направимо баланс."

Играчи су "генерацијски" повезани.

"Имамо осам играча који су иста генерација, рођени '94, '95. Богдан је нешто старији, Петрушев млађи. Прво су играли доста заједно у свим кадетским, јуниорским, сениорским конкуренцијама. Генерацијски се разумеју, знају шта су им приоритети у животу.

Постали су врхунски професионалци, посвећени су, кад су решили да играју за репрезентацију, ништа онда не постоји. Фокус је на тренингу, одмору, терапији, спровођење задатака. Нама је онда много лакше. Та генерацијска близина, заједнички интереси су најважнији."

Пешић истиче напредак европске кошарке.

"Треба да се седне, анализира, завршио се турнир. То је био највећи ОИ турнир свих времена. Не само што је ово најбоља америчка репрезентација свих времена. Не упоређујем репрезентацију '92. Веома добро знам вредност те екипе. Оно је била друга кошарка.

Кошарка је постала глобални спорт као фудбал. Европска кошарка се приближила америчкој, НБА. Све ово што се дешава данас и што се дешавало на Светском првенству...

Као Америка није мотивисана. То причају они који не знају суштину. Кошарка која је ван Америке је страховито напредовала."

Све је напредовало, али не и ФИБА, судије...

"Не бих рекао да ФИБА није напредовала. ФИБА апсолутно, као и Евролига, улаже у унапређење судија у Европи. Оно што није добро јесте да ФИБА и Евролига у интересу оваквих такмичења треба да пронађу начин сарадње. Не кажем да су евролигашке судије боље од ФИБА, али имају више искуства. Суде тешке утакмице, значајне, суде најбољим играчима.

Сигурно је да та сарадња ФИБА и Евролиге треба унапређивати. Не треба да гледамо шта НБА ради, треба да гледамо шта фудбал ради. Фудбал је највећи бизнис на свету што се тиче спорта и у Европи је. Треба да сарађујемо са њима и та искуства пренесемо на кошарку.

НБА је увек ту, али ми смо ипак географски, традиционално, историјски у Европи."

Против Немачке је било боље суђење.

"Тај Канађанин је озбиљан судија. Јасно се види линија. Нисмо први пут у животу изгубили заслугом судија, као што ћемо и да победимо. Овај из Јужне Америке он је схватио своју позицију као и у животу. Неко коси, неко воду носи. Ова двојица су водила читаву утакмицу. Не хвалим, али тај ауторитет и знање се осети".

Да ли се уплашио на -24 против Аустралије?

"Никад се не плашим. Немам право да се плашим, нити да се радујем. Унутра сам 100 одсто. Касније сам научио да морам да им помогнем. Имам право да се наљутим, али то је саставни део живота. Фокусиран сам на своје задатке, план игре. "

Пешић није ни са ким разговарао о новом уговору.

"То ни он не зна. Он сада иде на одмор. Немам никакве разговоре, да се правим као важан, да преговарам са било ким. Понекад се питам шта ће све ово мени, али онда дођу играчи, процес...

Кад се изгуби утакмица, па те новинари питају, хтео би да кажеш важно, а онда је резиме: 'Па јесте, добар је Пешић, али није довољно мотивисао екипу'. Не знају разлоге поразе, па кажу то. А нико никада не каже, а ко мотивише тог тренера. Па и он живи од те мотивације. Тренера мотивишу играчи. Сваки тренер, после успешног тренинга, мотивисан је за следећи напор. Било је препрека, проблема, али увек нађемо решење.

Дугачак је одговор, не због тога што не желим на ту тему да кажем. Морам и себе да питам, онда ћу да ти дам одговор".

На крају, причао је и о будућности српске кошарке.

"Никад није добро кад за велике ствари буде важан један човек. Важан је систем, стратегија. Понекад није важно да ли је селекција освојила медаљу.

Имамо великих проблема, морамо да признамо. Циљеви су нам велики, одговорност, популарност кошарке.

Велика је одговорност свих да почнемо да размишљамо на други начин, не желим никога да прозивам, ја сам део тог процеса, стратегије.

И ја се осећам некад да сам на крају процеса са репрезентацијом, осећам се некад поражен јер нисам успео да дођем до тога да убедим, да све ово што ја говорим, сви климају главом, а резултата нема, нема ни покушаја, акција.

Немамо нашу лигу. Успех кошарке зависи од система такмичења. Наш систем је превазиђен. Треба да се вратимо код нас и морамо под хитно...

То неће зависити не само од КСС, већ и од Звезде и Партизана", закључио је Пешић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.