Одлазак кошаркашког генерала: Преминуо легендарни Боби Најт

-Тешка срца вас обавјештавамо да је тренер Боб Најт преминуо у свом дому у Блумингтону окружен породицом. Захвални смо на свим мислима и молитвама, и цијенимо континуирано поштовање наше приватности пошто је тренер захтијевао приватно породично окупљање. Наставићемо да славимо његов живот и да га се сјећамо, данас и заувијек као вољеног мужа, оца, тренера и пријатеља - наводи се у саопштењу.

Најт је био међу најбољим тренерима у историји кошарке, завршио је каријеру са 902 побједе у 42 сезоне у тиму војне академије, Индијани и Тексасу.

Роберт Монтгомери Најт постао је тренер армијског колеџа Вест поинт са свега 24 године, гдје је остао све до 1971. године када је прешао на универзитет Индијана.

Освојио је три NCAA титуле у Индијани, а предводио је и репрезентацију САД до златне медаље на Олимпијским играма 1984. године.

Током година проведених у Индијани, популарни “Генерал” створио је низ феноменалних играча, попут Ајзее Томаса, Детлефа Шремфа и Волта Беламија, док је свега четири седмице тренирао и једног од најзначајнијих кошаркаша у историји – Ларија Бирда.

Познаваоци кошарке тврде да је од стварања играча, Боби Најт много већи утицај имао на развој читаве плејаде изванредних тренера, јер су му на почецима каријере помоћници били Стив Алфорд, Лоренс Френк, Џим Бејхејм, Ренди Витман, и једини који га је престигао по резултатима – Мајк Крижевски.

Творац је и покретног, тимског напада који је добио име по универзитету Индијана, али и жестокој одбрани човјек на човјека, коју су тренери деценијама касније покушавали да копирају.

Кошаркашку јавност је запањио и 1993. године када је обзнанио да ће за Индијану играти Иван Ренко, младић из Југославије који има феноменалне физичке предиспозиције, али да због рата, који је тада бјеснио, не може да открије више детаља.

На крају се испоставило да је само желио да руглу извргне бројне скауте који су тврдили да прате све играче на свијету. 

Био је и једна од најконтроверзнијих личности америчке кошарке.

Зазирали су и од његовог карактера, па је остало записано да је током боравка његовог тима у Порторику напао полицајца, да је током тајмаута главом ударио Шерона Вилкерсона, да је хватао играче за гушу, те да је џогером распалио Калберта Чејнија због чега је читава плејада афроамеричких лидера скочила против њега.

Када га је предсједник универзитета Индијана, Мајлс Бренд отпустио 2000. године, постао је најомраженија особа у тој америчкој савезној држави.

У дворану у којој игра Индијана вратио се тек 19 година касније, у загрљају Ајзее Томаса, а публика га је дочекала овацијама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.