Новосел је био један од најуспјешнијих свјетских тренера 20. вијека

Кошарка је одласком Новосела изгубила једно од највећих имена у историји, не само на овим просторима.

Новосел спада међу најтрофејније тренере 20. вијека. Богата каријера хрватског стручњака прелила се на неколико ера тог спорта и обележила генерације, а Новосел ће заувијек остати упамћен као човјек који је трансформирао кошаркашку филозофију седамдесетих и осамдесетих година прошлог вијека.

Новосел је рођен у Загребу 30. јуна 1935. године, а играчку каријеру је провео играјући у локалном клубу Локомотиви за који је наступао 14 година, од 1952. до 1966, а затим је врло брзо ушао у тренерске воде.

Већ 1967. је преузео Локомотиву и руководио са клупе до 1971, а клуб је четири године послије тога добио име по којем га данас сви познају - Цибона.

Популарни "Цибоси" су под Новоселом остваривали и своје највеће успјехе. Водио је Цибону у периоду између 1976. и 1985. и са њом освојио двије титуле југословенског првака, чак седам купова СФРЈ, а оно што се највише памти су две титуле клупског првака Европе, 1985. и 1986. године. Ти су му успеси обезбедили и да добије признање за најбољег европског тренера.

Новосел није био успјешан само у Цибони, већ и на месту селектора Југославије.

Освојио је сребро, злато и бронзу на Олимпијским играма у Монтреалу, Москви и Лос Ангелесу, сребро на Свјетском првенству 1974, злато четири године касније, двије бронзе (1982. и 1986.), као и два злата на Евробаскету, 1973. и 1975.

Пред крај тренерске каријере је са Хрватском остварио још један велики успјех, освојио је бронзу на СП у Немачкој 1993.

Послије Цибоне, Новосел је од 1988. до 1990. године водио италијански Наполи, а послије посла хрватског селектора отишао је у пензију.

Затим је био Цибонин почасни предсједник, а 1991. добио је награду Фрањо Бучар за животно дјело, а 2007. године примио је највеће индивидуално признање кад је примљен у кошаркашку Кућу славних у Спрингфилду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.