Никола Поповић за “Глас”: Није лако бити Србин у Литванији

Претходну сезону и по одиграо је у Лиеткабелису који се такмичио у Еврокупу. О прошлим сезонама, повратку из САД, сарадњи са Црвеном звездом, одласку у Иран те очекивањима од новог клуба говорио је у интервјуу за “Глас Српске”. 

- Прошле сезоне играо сам Еврокуп гдје је било сигурних 18 утакмица и доста се  путовало. Мислим да ће Лига шампиона бити мало лакше такмичење што се тиче броја утакмица. Нисам никада играо Лигу шампиона и очекујем да ће бити боља за мене зато што у Еврокупу нису дозвољавали пуно контакта приликом постављања пикова. Волим да поставим пик и не бјежим од њега па се дешавало да упаднем у неугодну ситуацију са судијама. Уз то неки играчи су јако намазани, поготово када се играмо против екипа из АБА лиге као што је Будућност гдје има паметних и искусних играча - рекао је Поповић. О квалитету мађарске лиге не зна много. 

- Знам да мађарска лига није на нивоу литванске, али је нешто ново. Прије Литваније играо сам у Белгији и мислим да ће бити слична атмосфера. У Белгији се играло пред пуним трибинама, играчи су били мотивисани пред навијачима и у Литванији нисам то доживио у тој мјери у којој сам очекивао јер је тамо кошарка спорт број један - навео је Поповић. 

Појаснио је да је атмосфера увијек добра када су играли против Жалгириса или Ритаса, а да на другим утакмицама није било тако. 

- Претпрошле сезоне било је ватреније, али прошле није. Све се нешто охладило не знам због чега. Можда мало због репрезентације и слабих резултата, мада је било и великих пропуста судија који су убили жељу да гледају кошарку. Први пут сам доживио да двојица судија буду суспендовани у сезони због катастрофалних грешака, а једна од спорних утакмица била је и нашег клуба. Рецимо, против Жалгириса у полуфиналу плеј-офа дешава се да играч евидентно гура противника с леђа, скаче у нападу и поентира кош за побједу. Судија то није свирао па је суспендован, али то не значи ништа јер си некоме покварио сезону - додао је Поповић. 

Бањалучанин није био једини српски кошаркаш у Литванији гдје је дочекан на коректан начин, с обзиром на вишегодишње ривалство репрезентација. 

- Нисам осјетио ривалство репрезентација јер се нисам са њима повезао на том нивоу. Међутим, дефинитивно није лако бити Србин у Литванији. Много је ту мишљења о Србима због неких политичких ставова и та тема провлачила се кроз сезоне када је у питању био тренер Ненад Чанак, као и играч Ђорђе Гагић. Навијачи су улазили у расправе на кошаркашким форумима које иначе не читамо, али то ипак допре до нас. Када видиш шта су људи писали, срце ти убрзава и није пријатно бити у таквој ситуацији. Тамо је политичка клима другачија, људи су укључени у све то и стално су у неком стању приправности. Уплашен су народ и те неке ствари јесу проблем, али што се тиче спорта нисам осјетио да би могло бити разлике што сам Србин - истакао је Поповић. 

У посебном сјећању остале су му утакмице против Жалгириса. 

- Како је било играти против Жалгириса морам прво да објасним своју екипу. Лиеткабелис годинама доводи младе играче и даје им шансу и они клуб користе као одскочну даску. Е ставите то у контекст играња против евролигаша. Замислите ситуацију када доведете младе играче који хоће да се докажу и можете претпоставити шта ће ту да се деси. То постане чисто испуцавање, доказивање, нико не да лопту осим искуснијих играча. Баш је било незгодно играти јер себи никад нисмо дали шансу. Било је утакмица које су биле близу и једну смо играли у шест поена па кажемо да је било близу. Цијела сезона била је проблем због тог доказивања, а и екипа није била добро састављена па када се играло против евролигаша то је постајало јако лоше. Нисам искусио играње против Жалгириса на начин на који бих волио. Жалгирисова арена била је пуна што ми се веома свидјело и дефинитивно су заслужили да буду у Евролиги због начина на који играју и квалитета играча. Они никад не шутирају преко руке и увијек се нађе неко ко је отворен. То је љепота кошарке која треба да буде једноставна - изјавио је Поповић. 

Објаснио је како је стигао у Литванију. 

- Одиграо сам годину у Белгији и започео другу да би уз договор са челницима клуба прешао у Лиеткабелис. Морам да захвалим свима у Окапи Аласту од предсједника и генералног менаџера до тренера који су јако добри људи и изашли су ми у сусрет када се појавила понуда. Надам да ће Лазар Мутић ићи путем којим сам и ја ишао. Литванском клубу био је потребан нови центар који би се уклопио у њихов начин играња одбране. Био им је потребан неко ко игра тај хај хеч и хард хеч што постојећи играч није хтио да игра. Ту се отворила прилика за мене јер сам четири године на колеџу играо ту одбрану. Мислим да је то био једини разлог и имао сам среће. Пуно сам радио и имао добре просјеке у Белгији, али нисам знао да ли је то довољно за Еврокуп. Ипак, бројке су се поклопиле и све је ишло на моју руку - рекао је Поповић. 

Са 18 година отишао је у САД гдје је годину провео у средној школи.

- У средњој школи Сејџмонт сам био годину дана и то не могу да назовем искуством јер тај ниво кошарке није био озбиљан. Ипак, драго ми је што сам отишао тамо јер да нисам, не бих био ту гдје јесам и сада бих се “вукао” по српским лигама или бих престао да играм - констатовао је Поповић. 

Након завршетка средње школе на Флориди заиграо је за Бостон колеџ. 

- Четири године у Бостону било је веома фино и човјек стварно пуно тога научи. То је лаган живот у којем је кроз стипендију све обезбијеђено, а ту мислим на храну и спавање мада сам радио да бих имао новца за себе. Ишао сам на предавања, играо кошарку и имао посао са стране. Било је напорно, али сам некако то укомпоновао. Тај посао је било нешто најближе реалном животу, док је све остало било као у балону гдје си сигуран - истакао је Поповић.  

Када је 2020. године завршио колеџ услиједио је повратак у Црвену звезду за коју је играо као јуниор, а у београдски клуб стигао је након што га је менаџер примијетио како игра баскет са друштвом покрај бањалучког Зеленог моста. 

- Након колеџа вратио сам се у Европу гдје сам био везан стипендијским уговором којег су док сам био млађи потписали родитељи па сам био под обавезом да се вратим у редове Црвене звезде. Међутим, направио сам лош договор и знао сам да ће ме коштати те године када сам буквално потписао уговор са ђаволом. Немам никакав проблем да то кажем или да то буде написано јер нисам испоштован ни у једном аспекту. Нисам добио ниједну шансу. Довели су ме на причу неких огромних пара и они су ту мени засјенили очи неким уговором за којег сам знао да није стваран и да се неће десити. Била је то једна фина бајка. Нисам имао среће и од августа до Нове године буквално сам провео неколико мјесеци не радећи ништа. Нису ми дали да тренирам, нисам уопште играо и на припремама нисам пуно тренирао и видио сам да ту нешто не штима. Схватио сам да морам да одем и успио сам да раскинем уговор. Отишао сам у Иран на два мјесеца након чега сам се вратио кући и на одмору био пет мјесеци када нисам ништа радио, осим што сам тренирао са Жаретом - нагласио је Поповић. 

Иако је са предрасудама отишао у Иран изненадио се квалитетом лиге. 

- Изненадио сам се кошаркашки јер сам мислио да ће то бити људи преко којих ћу прескакати и створио сам слику да ће тако бити, али то није истина. Имају јако добре екипе и десило се да је моја екипа, која је била друга на табели, изгубила од екипе коју су буквално чинила дјеца од 17-18 година. Истина, приступ интернету је био ограничен и морао сам да купујем неки ВПН који је трајао три-четири дана. Срећа што сам био два мјесеца јер не бих могао толико да их мијењам, а остао сам одушевљен љепотом Техерана за којег сам мислио да је у равној пустињи, а он је смјештен на планини - поручио је Поповић. 

Рад са Милаковићем

Поповић је током љета индивидуално радио са тренером Жарком Милаковићем. 

- Ово је пета година да радимо. Изазовно је пронаћи начин да се све то укомпонује и да се што боље спремимо јер сваке године прилагођавамо сегмент физичке припреме. Ове године направили смо најбољи посао са тренером Александром Кукрићем јер имамо и физичку припрему која је одвојена. Ово су најбоље и најкомплетније припреме у ових пет година. Радила је сјајна група момака. Сви хоће да раде, нико не забушава - изјавио је Поповић. 

Социологија

На студијима у САД дипломирао је социологију којом може да се бави након што оконча кошаркашку каријеру. 

- Завршио сам социологију што ми је био мејџор, а мајнор менаџмент и предузетништво па тиме могу да се бавим када окончам каријеру. У глави ми је питање шта ћу да радим послије кошарке, али мислим да је још рано и да не би требало да размишљам о томе - навео је Поповић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.