Драган Бајић о трагичној смрти пријатеља Дејана Милојевића: Звао ме из САД да ми пружи подршку

Са тугом и невјерицом хиљаде људи опраштају се од Декија на друштвеним мрежама мада нико и даље не може повјеровати да га више неће видјети поред терена. Један од оних који је остао затечен трагичном вијести је и Драган Бајић. За некадашњег тренера Игокее Милојевић је био више од колеге иако су годинама водили битке на терену, док су ван њега били веома добри пријатељи.

- Шокиран сам и не могу вјеровати да се то њему могло десити. Током каријере упознао сам много колега, али нико није посебан као он. То је човјек који је зрачио таквим оптимизмом да се то не може описати. Имали смо јако коректан однос, другарски прије свега, што је тешко описати ријечима. Ка­д год сам био у Београду, угостимо ме као прави домаћин и волио сам га као човјека. Био је пун живота, оптимизма, среће и задовољства након што је отишао у САД гдје је радио оно што је волио и то га је испуњавало - изјавио је Бајић за “Глас Српске”.

Према његовим ријечима упознали су се на пријатељској утакмици Меге и Игокее прије више од десет година и од тада су били у сталном контакту.

- Од када је отишао у САД нисмо се много виђали, али смо били у сталном контакту. Посљедња порука коју сам од њега добио било је једно срце које је ставио на једну слику коју сам му послао, а управо оно га је сада издало тако да ми то све још теже пада. Једноставно не могу доћи себи. Ријетке су особе које су биле толико позитивне. Знао је сваки мој тежак тренутак у животу и каријери, а знао је да ме два-три сата пред неку битну утакмицу позове из Америке да ми пружи додатно самопоуздање и након тога једноставно нисам могао да изгубим. Мало је људи који би тако нешто урадили поред свих својих обавеза и то још са другог континента гдје је стално мијењао градове док је путовао са Голден Стејтом - рекао је Бајић.

Нема дијела свијета у којем Милојевић није имао пријатеље и сјајну сарадњу са тренерима из Републике Српске. Као тренер Меге и Будућности редовно је гостовао у Лакташима код Игокее, а 2012. године био је селектор Прве лиге Србије која је наступила на кошаркашком сабору у Палама и славила против Републике Српске са 114:108.

- Драго ми је што сам био учесник једног оваквог спектакла и драго ми је што је настављена традиција одигравања утакмица између Србије и Републике Српске. Мислим да су гледаоци, који су добро напунили дворану, уживали у мајсторијама под обручевима. Ово је велики добитак за општину, али и за кошарку региона те се надам да ћемо и у идућим утакмицама показивати оно најбоље што репрезентације Србије и Републике Српске имају у кошарци. На сваком кораку смо дочекани на најлепши начин чак ми је у појединим тренуцима било неугодно колико су челници Савеза и домаћини из Пала били сусретљиви. Једно је сигурно опет ћу доћи овамо - рекао је Милојевић који је управо те године започео тренерску каријеру.

На тој утакмицу за Србију су између осталих играли Бобан Марјановић, Немања Дангубић, Стефан Стојачић, Младен Пантић, Немања Радовић...

Неколицина њих означила је Милојевића као особу која је имала највећи утицај на каријере. Ту се посебно истиче најбољи кошаркаш данашњице Никола Јокић. Чувена је прича да Сомборац није могао урадити женски склек када је стигао у Мегу код Милојевића 2012, а све остало је за историју и да Американци сниме играни филм.

Милојевић је рођен у Београду 15. априла 1977. године, играо је на позицији крилног центра и центра иако је био висок само 201 центиметар. Красила га је велика снага и леђна техника на коју европски центри нису имали одговора. Поникао је у Беовуку за којег је играо од 1994. до 1998. када је постао члан ФМП-а, а 2000. прешао у Будућност која је тада имала “дрим тим”, а трансфер је вриједио милион њемачких марака. Послије двије сезоне прешао је у Партизан иако је наводно имао много боље финансијске понуде московског Динама и Црвене звезде. За двије године постао је најбољи играч тима и љубимац навијача да би 2006. прешао у Валенсију. И ту се задржао двије сезоне након којих је отишао у Галатасарај, а послије једне сезоне вратио се у Партизан. Ипак, због повреде кољена није поново заиграо за “црно-бијеле”.

Као играч има злато са репрезентацијом СР Југославије са Европског првенства 2001. у Турској. Три године након пензионисања почео је са тренерским послом у Меги. Ту је боравио до 2021. када је преузео Будућност 28. јануара да би јуна исте године најавио одлазак у САД односно Голден Стејт.

И даље је рекордер по броју индексних поена у једној утакмици АБА лиге. У дресу Будућности против Ловћена убацио је 35 поена уз 18 скокова за валоризацију 59.

Детаљи смрти

О смрти Дејана Милојевића не се зна пуно. Детаљи још нису познати, али неке је открио Душко Вујошевић током гостовања на телевизији “Нова” у емисији “Пробуди ме”.

- Јуче после дијализе звао ме је Миленко Тепић и питао ме: “Јеси ли чуо за Милојевића?” Рекао ми је да је имао тежак инфаркт и да је питање да ли ће преживети. Био сам запрепашћен. После се испоставило да до операције мозак није имао сат и по времена доток кисеоника, да је то експлодирало. Вероватно ће се показати да је велики тромб зачепио неки крвни суд - истакао је Вујошевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.