Звезда се због Бахара огласила хитним саопштењем

Из Љутице Богдана су демантовали те наводе и назвали их "нетачним".

"Поводом појединих медијских натписа у вези потенцијалног спора измедју Барака Бахара и Црвене звезде обавештавамо јавност да су сви наводи нетачни.Црвена звезда и Барак Бахар разишли су се у добрим односима и нема говора о било каквим тужбама између клуба и бившег тренера. Уговор је јасан и знамо наше обавезе у складу са прописима ФИФА. Црвена звезда ће сходно потписаном уговору исплаћивати бившем тренеру месечне плате док Барак Бахар не потпише уговор са неким другим клубом. Ништа више од тога.

Такозвани пенали и одштете не постоје, као ни неспоразум са бившим тренером, тако да овакви медијски наводи могу бити само злонамерни покушај медијских спекулација.

Адвокати бившег тренера су нас без потребе подсетили на обавезе Црвене звезде према њему, јер смо о тој теми јавно говорили дан после смене Барака Бахара и нема потребе да се томе придаје било каква даља медијска пажња. ФК Црвена звезда послује транспарентно и овим саопштењем стављамо тачку на ту тему", стоји у саопштењу Црвене звезде.

Божић у Лици: Марко је одлучио – остаје на својој дједовини! (ФОТО/ВИДЕО)

Постоји нека чврста, нераскидива нит између редакције документарног серијала “Путоакази” и свих добрих домаћина који су нас свих ових година, угостити знали,  који су нам своје животне приче испричали. И нигдје нисмо дошли само једном.

Тако смо ове године уочи Божића покуцали на врата Марка Јованића из Суваје Доње у Лици, све у жељи да заједно Бадњак усјечемо. Да то је онај Марко који се вратио на своју родну груду, на своју дједовину, јер није могао гледати како оно што су стотинама година његови преци крчили и обрађивали пропада и зараста у коров. И зато се вратио, огњиште обновио, и живи онако како се овдје данас живјети може, али му је срце пуно јер зна да је свој на своме. Иначе и овдје, у Лици пркосној,  овдје у Суваји Доњој, уочи Божића, на бадњи дан усјеца се Бадњак. Обичаји јесу другачији од села до села, од краја до краја, али оно основно се зна, каже на почетку приче наш домаћин Марко Јованић.

– На Бадњи дан, ујутру рано, прије изласка сунца, усијеца се Бадњак, доноси се кући. Онда се Бадњак наслони на кућу, док чељад у кући устају. Спрема се посна храна. По могућности само на хљебу и води. Риба. И тако. Ја сам ове обичаје запамтио од бабе и дједа. Колико сам запамтио, толико И ја данас покушавам те обичаје и сам поштовати – каже Марко.

Дјетињство је било лијепо, прелијепо, присјећа се наш домаћин, Марко Јованић. Основну школу похађао је у родној Суваји:

– Сјећам се школе, била су то лијепа времена. Сјећам се првих учитеља, наравно. Мени је учитељи био стриц, тако да се добро сјећам – кроз смијех збори Марко.

Онда се десио – рат. Са непуних десет година био је принуђен да као и хиљаде његовим комшија, пријатеља, родбина, спакује оно најосновније и правац избјеглиштво. У Србији је завршио основну школу, средњу, и Пољопривредни факултет у Новом Саду. Долази све чешће у родни крај, а преломило је каже то што у Србији нису успијевали ријешити своје стамбено питање.

– Враћамо се 2012. године. Овдје је било све уништено. Била је обновљена само ова кућа гдје је живио дјед. Све остало је било срушено и спаљено. Али онда мало о мало, корак по корак смо радили. Вриједно. Било је често тешко, али смо колико толико успјели. Бавим се сточарством. Имам 18 крава, двадесетак коза. Онда продаш теле па нешто мало зарадиш поа купиш неку машину, и тако. Подстицаје сам добијао од 2016, нисам успио на те Европске фондове,  два пута сам покушао али нисам прошао -каже Марко, напоменувши нам се да и поред свега ради још и у оближњем рибњаку.

– Шта је пресудило да останем овдје? Па гледајте можда ће звучати глупо, али ја сам најсретнији када се својим вратима затворим у своју кућу. Уђеш у своја четири зида, па како је тако је, али твоје је – збори Марко док му се грло стеже. На питање, хоће ли, и поред свега ипак остати на родној груди Марко одговара:

– Свакако да остајем овдје, на својој очевини. Нема мрдања само напријед – каже Марко.

Након што се испричасмо и Бадњак усјекосмо, одлучисмо до цркве отићи. Ту у Суваји Доњој налази се храм   Вазнесења Господњег, храм који и дан данас окупља вјернике православне. Овај храм православни саграђен је 1878. године. Подаци говоре да је чак стотињак година раније овдје био стари храм.  Даанс се овдје  служи редовно на храмовну славу, на Васкрс,  те у прву суботу око првога јула, када се на овом подручју  десио страшни злочин у Другом свјетском рату.  Са народом, страдала је и црква овдје, више пута је обнављана., а народ Суваје и Српско народно вијеће подигли су споменик жртвама усташког злочина из Другог свјетског рата

Потом одлазимо на врело Уне. Наиме, недалеко одавде извире једна од најљепших ријека на Балкану. Уна. Једна – једина. Каже нам Марко да би овај крај могао постати права туристичка атракција када би се они који би то требали, само мало више томе посветили. На крају, Марко нас води код својих кумова. То су Векићи. Добро се познајемо, јер смо прије неких пет шест година и код њих сјајну причу забиљежили, и свима нам је било драго што се поново видимо.

– Драго ми је што сте поново у овом дијелу Лике. Ето били смо заједно прије неколико година. Како нам иде? Па гледајте, ми покушавамо да неке своје зацртане идеје остваримо. Само је питање времена, за годину, двије или пет али настојимо да оно што је било зацртано и остваримо – каже Ђуро Векић.

Иначе Векићи се баве пољопривредом. Имају стотињак коза, десетак говеда и петоро коња. Раде кажу и услужне дјелатности чишћења снијега у зимском периоду.

– Радимо пуно. Од јутра до мрака. Може ли се преживјети? Мора. Радимо пуно.  Редовно излазимо на конкурсе и натјечаје. Ми смо успјели проћи на два конкруса из Европских фондова, тако да сада имамо пуне руке посла -каже Ђуро Векић похваливши кума Марка, који како каже исто пуно ради и својски се труди да испод ове небеске капе пронађе своју кору круха.

Тако то на крају и јесте овдје. Лика је то мој ти брате, борба је велика за сваку кору хљеба, али ко ради тај мора имати. Стога се на крају приче поздрависмо са нашим домаћином Марком пожељевши му све најбоље за Божић и предстојећу Нову годину традиционалним поздравом Мир Божји Христос се роди, и обећасмо да ћемо једног дана, ето, поново доћи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.