Зоран Тошић за „Глас Српске“ открио планове о наставку каријере: Бамби „плеше“ још годину дана

Без ангажмана је и некадашњи офанзивац Партизана, Манчестер јунајтеда и московског ЦСКА Зоран Тошић.

Популарни Бамби недавно је био у Бањалуци, гост на хуманитарном турниру „Ми играмо, они побјеђују“. Чини се да је управо он привукао највише пажње клинаца који су жељели да имају успомену са бројним мајсторима који су се окупили у спортској дворани „Борик“.

Била је то идеална прилика да са бившим репрезентативцем Србије попричамо о даљим плановима, али и присјетимо се неких детаља из богате каријере.

У разговору за „Глас Српске“, сјајни дриблер, открио је да још не намјерава да качи копачке о клин.

- И даље сам активан играч, али у наредних неколико дана, седмица видећемо да ли ће се нешто десити. Полако већ разимишљам о новим корацима у животу, али хајде да сачекамо још мало па да дефинитивно видимо шта ће се дешавати. Дефинитивно планирам да одиграм још једну годину, не наравно по сваку цену. Искрено, отворен сам за све опције. Циљ ми је да будем близу породице, да добијем неке нормалне услове, ако се тако нешто појави, ту сам, спреман сам за то - рекао је Тошић.

ГЛАС: Који су то даљи кораци ако, односно када, оставите најважнију споредну ствар на свијету?

ТОШИЋ: Остаћу у фудбалу, е сад, да ли ћу бити тренер или функционер, видећемо. Сигурно да могу доста да понудим. Фудбал ми је дао све, ту могу највише да понудим и сигурно да ћу остати у њему.

ГЛАС: Прошле сезоне били сте члан грчке Ламије. Каква искуства носите из те земље, односно тог клуба?

ТОШИЋ: Одиграо сам 30 утакмица, што је сасвим солидно за једног 37-годишњака. Лига је јача од српске, има доста озбиљних екипа. Олимпијакос је освојио Лигу конференције, ПАОК сваке године игра добро у Европи, АЕК је фантастична екипа, Панатинаикос исто, Арис је озбиљна прича... Лепи су стадиони, лепо је за живот доле, море свуда, лепо време... Мени је стварно пријало, једно сјајно искуство.

ГЛАС: Какав је био осјећај дати гол за ЦСКА Партизану на турниру у Москви?

ТОШИЋ: Имао сам част да ме ЦСКА позове, да одиграм против свог Партизана. Имао сам и срећу да погодим. Било је необично, Партизан је мој клуб, али и ЦСКА је клуб који ми је све дао, најбоље године сам провео у Москви. Био је то један леп дан за мене.

ГЛАС: Да се вратимо мало на тај прелазак у Партизан. Ко Вас је још тражио у том периоду?

ТОШИЋ: Одмалена сам био навијач Партизана и сан ми је био да заиграм у Хумској. Тражила ме је Црвена звезда, али и ОФК Београд. Међутим, када се Партизан укључио, није било дилеме, само сам хтео тамо. Мирко Вучуревић, који је био председник Будућности одиграо је једну од кључних улога да заиграм за „црно-беле“.

ГЛАС: Шта памтите из периода кад сте носили дрес Партизана?

ТОШИЋ: Хвала богу да сам имао прилику да освајам трофеје у дресу вољеног клуба, да играм Европу, да побеђујемо велике утакмице. Памтим победе у „вечитим“ дербијима, титуле, купове, голове у Европи... У тих пет година колико сам био у Партизану, стварно сам уживао.

ГЛАС: Какав је био осјећај када сте сазнали да Вас жели и послије, када сте прешли у Манчестер јунајтед?

ТОШИЋ: Била је велика част, али искрено и помало невероватно, с обзиром да одлазак из српске лиге у један Манчестер јунајтед је научна фантастика. Био сам у сјајној форми, пружао добре партије, играо и за репрезентацију, био један од главних играча Партизана... Имао сам ту срећу, праве људе и отишао сам на „Олд Трафорд“ у један од највећих, ако не и највећи клуб на свету. Са 21. годином доћи у онај „Карингтон“ где су неке од највећих светских звезда у том тренутку, за мене је то било као у филму, али брзо се отрезниш, брзо се прихватиш рада, пре свега на себи да би био конкурентан, да би показао колико можеш. То је за мене било феноменалних годину дана, једна сјајна школа.

ГЛАС: Какву сарадњу сте имали са менаџером Алексом Фергусоном?

ТОШИЋ: Сер Алекс је, пре свега, сјајан човек и сјајан мотиватор, знао је да из играча извуче максимум, један невероватан карактер. Сигурно највећи менаџер свог времена, цео клуб је организовао. Само његово присуство извлачило је најбоље из свих нас у клубу. Рецимо увек сам био обавештен кад ћу добити шансу на терену, за шта треба да се спремам, како и шта треба да радим.

ГЛАС: Јесте ли осјетили на сопственој кожи чувени „фен“ сер Алекса Фергусона?

ТОШИЋ: Нисам, нисам, али сам био ту када је умео да подвикне на Рајана Гигса и на остале, али то је сасвим нормално, он је менаџер и зна шта је најбоље за екипу. Што се тиче тренинга, углавном су их водили његови асистенти, он је био ту да коригује, дода нешто, али те техничке ствари су радили помоћници, који су били феноменални, после су постали и сами самостални тренери и водили озбиљне екипе.

ГЛАС: Какав је Кристијано Роналдо?

ТОШИЋ: У питању је један фантастичан професионалац који је 24 часа у фудбалу и сваки корак му је подређен успеху. Зато је и постигао то што је постигао. Он је, по мени, један од највећих, не само фудбалера, него и спортиста свих времена.

ГЛАС: Увијек истичете важност Немање Видића, који Вам је био саиграч на „Олд Трафорду“.

ТОШИЋ: За мене је он био јако важна фигура. Кад сам дошао уз њега сам осећао неку важност и припадност Манчестер јунајтеду. Био ми је као старији брат, вођа уз којег сам свакодневно учио. Слушао сам и гледао шта он ради. Кључна фигура мог боравка у Јунајтеду био је Немања Видић.

ГЛАС: Има ли нешто што бисте промијенили у Вашој каријери?

ТОШИЋ: Једино шта бих променио у каријери јесте то да бих се после тих шест месеци у Келну вратио у Манчестер јунајтед и пробао да се борим за своју шансу.

Гол Реалу

ГЛАС: Какав је био осјећај кад сте затресли мрежу Реала у Мадриду?

ТОШИЋ: То је један од најлепших момената у мојој каријери. Нажалост нисмо прошли даље, али смо оставили добар утисак. У Москви смо одиграли нерешено, у Мадриду изгубили, али дао сам феноменалан гол и сећаћу га се до краја живота.

Антић

ГЛАС: Како је било сарађивати са Радомиром Антићем?

ТОШИЋ: Фантастичан тренер, фантастичан човек, лидер у сваком смислу те речи. Част ми је што сам имао прилику да сарађујем с њим и да учим од њега. Имали смо сјајну, компактну екипу која је увек знала шта ради. Нажалост, десила нам се та Аустралија, нисмо прошли групу. Кад се присетимо тога, сви моји саиграчи из те екипе апострофирају ту утакмицу као меч који би желели да поново одиграју.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.