Жога бонита
РИО ДЕ ЖАНЕИРО - Флуминенсе је исписао историју. Први пут бразилски клуб је постао освајач Копа Либертадорес. У драматичном финалу савладао је Боку 2:1 и уписао се у фудбалску бесмртност Јужне Америке.
Финале је донијело ерупцију страсти, беспоштедну борбу и сјајне голове. Све је прштало на терену и трибинама, а на крају је зачињено голом Џона Кенедија. Колико је све значило младом играчу довољно говори чињеница да је гол прославио с навијачима и добио други жути картон те лако могао од хероја постати трагичар. Међутим, то је фудбал у Јужној Америци. Емоција прије разума.
Освајање трофеја приближило је свијету и фудбалску филозофију садашњег селектора Бразила Фернанда Диниза. Његов начин схватања игре и тактике уздрмао је темеље модерног фудбала и направио нови правац који многи воле да називају тактиком хаоса. Наиме, Диниз обожава да екипа има значајан посјед лопте током игре, али за разлику од европских тренера, Бразилац својим играчима даје слободу да мијењају позиције, убацују се из другог плана. Често његове екипе у завршници одиграју акције које више подсјећају на футсал. Тако су уосталом и пала два гола у финалу.
Иновативну тактику често називају организовани хаос, мада су у Бразилу истакли да она у суштини представља улични фудбал, те је можда и прикладнији назив жога бонита (прелијепа игра). Диниз је у фудбал прекопирао оно што Бразилци раде у младости, док с пријатељима играју на плажама и улицама. Бројне ротације у позицијама и сјајна техника омогућавају екипи да на разне начине напада противника и играчи су охрабрени да комуницирају, мијењају игру и дају машти на вољу.
Код селектора Бразила све почиње од задње линије, јер централни дефанзивци често иду напријед, бекови улазе у средину терена, баш као и крила која не играју широко већ често улазе у везни ред гдје покушавају да брзим додавањима стварају вишак. Управо то ствара забуну код противника који не знају да ли да врше притисак на играче или остану да штите зону.
Управо та кретања тако карактеристична за Бразил омогућавају да играч с лоптом има много више опција, а након изгубљене лопте играчи брзо врше пресинг и агресивно покушавају да врате лопту.
Диниз на старту нема успјеха с репрезентацијом Бразила, а један од разлога јесте и чињеница да је за имплементацију ових идеја потребно пуно тренинга, јер репрезентативци прије мечева имају пет до шест тренинга, уз то већина њих је навикла на европске тактичке замисли па се не сналази са овим захтјевима.
Сузе Марсела
Фудбал је у Јужној Америци попут религије. Зато не чуди да је најтрофејнији играч у историји Реал Мадрида, Марсело заплакао након освајања трофеја и да му је овај успјех најдражи у својој земљи и на култној “Маракани”. Сузе није могао да сакрије ни Фелипе Мело.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
