Жељко Петровић за “Глас Српске”: Хаотична игра прогутала Србију

Сви су сагласни у чињеници да је виђен занимљив фудбал са доста голова. Грузија је пријатно освјежење, а уз Хрватску, Србија је најнепријатније изненађење на шампионату.

Игром Пиксијевих “орлова” разочаран је и његов некадашњи саиграч уз националног тима Жељко Петровић. У разговору за “Глас Српске”, на питање како му је изгледала репрезентација Србије, дојучерашњи тренер Зрињског био је директан.

- Никако, никако, никако! Жао ми је, то је мој друг из репрезентације. Не причам ја против Пиксија или против било кога, али мислим да је Србија била без репа и без главе. Ако имаш Александра Митровића и Душана Влаховића, онда треба да направиш игру да они дођу до изражаја, гдје су најопаснији. Ако ми имамо десног бека у формацији са 5-3-2 са контра ногом, значи нема ту центаршута. Исто је и са лијеве стране. Онда не можеш да играш са два шпица, то је моје мишљење. Игра је била тотални хаос, нема шаблона који су уиграни, ништа нисам видио. Онда, доста играча има изражен его. Све је то требало добро припремити прије Европског првенства. Ми увијек реагујемо, ако губимо, форсирамо три шпица, а то може свако и са улице. Не види се стабилност и структура у нашој игри. Везни ред је тотално без везе. Све враћање лопте уназад, нико не може да пробије. Ако се одигра на једну страну, да један играч истрчи напријед, други да се повуче, да се окрене страна, нико не иде један на један. Ако идемо на то да нас нико није набио, да нас нико није напунио, онда је то О. К, али мислим да Србија не смије то тако да гледа. Србија треба да буде екипа за респект. Ако је могла једна Грузија, зашто ми то нисмо могли?! Испадни ти, али немој овако, ово је стварно без везе - у даху је испричао Петровић.

ГЛАС: Доста је било дисбаланса у игри “орлова”.

ПЕТРОВИЋ: Ако имаш играче за контру, онда се не игра високи пресинг, него се пусти противник да би направио простор за играче које треба да искористиш у контранападу. Ако имаш Митровића, онда не можеш с њим да играш на контранапад. Него мало више да изађеш. Имаш Влаховића, онда користи њега за контру. Трчали су и Пикси и Пеђа код нас, али смо ми радили прљав посао позади. Два, три играча рјешавају утакмице, а остали играју за њих. Добро треба уиграти ту формацију коју смо играли, није само да их поставиш да тако играју на терену. Тај систем треба разрадити. Јер у том систему противник има два бека слободна, кад играш са два шпица... Сваки систем има предности и мане. Имао сам осјећај да је код нас било стварно хаотично.

ГЛАС: Имате ли утисак да се превише сада пљује по селектору Стојковићу?

ПЕТРОВИЋ: Свугдје у свијету је тако. Пљувале су се највеће свјетске величине. Ја нисам за пљување, поготово не да се пљује један Пикси Стојковић, који је један од највећих играча са ових простора. Али ситуацију треба критички сагледати. Србија није изгледала добро, ако смо јадници, да смо срећни да одемо тамо, онда је то О. К, али мислим да то није био циљ. Није циљ репрезентације Србије само да оде, већ да направи нешто. Да је Грузија тако изгледала, онда бих рекао: “О. К, шта хоћете, отишли су на Европско првенство, то је највећи успјех, а тамо шта буде”. Наша функција је јавна, некад те хвале, некад куде. Твоја дужност је да образложиш своју идеју. Да ли ће се то некоме свидјети или не, то је друга ствар. Има ко ће да одлучи даље. И ја сам доста пута прогутао кнедлу, нисам хтио да кажем ништа ни против клуба или било кога. Некад одем и ја, јер мислим да није то то. Некад клуб каже да хоће другога. То је саставни дио нашег посла. Некад неко вјерује у твој рад, некад не, јер није из те сфере. О нашој, тренерској, судбини најчешће одлучују они људи који нису мачку с прага шутнули, из неке политичке странке, па не свиђа му се ово, не свиђа му се оно. Мораш с тим да се носиш. Једино је сигурно, не постоји тренер који није добио отказ или га неће добити.

ГЛАС: Ко су, по Вама, фаворити, ко Вас је пријатно, а ко непријатно изненадио?

ПЕТРОВИЋ: Пуно је изненађења, рецимо та Грузија, која је прошла даље, Словенија исто. То су фантастични резултати. Било је и негативних изненађења, али што се мене тиче, Шпанија и Њемачка оставиле су најјачи утисак. Оне су по мени и највећи фаворити за трофеј. Волим ту шпанску игру, посјед, држање, због тога се игра фудбал. Нијемци су увијек добри, подмладили су екипу. Холандија има доста нових, младих играча. Мислим да они увијек могу да буду аспиранти за нешто више, иако су завршили трећи у групи, али на турнирима никад нисам видио да неко све утакмице одигра феноменално. Некад мораш да прођеш кроз кризу да би се уздигао, да направиш резултат.

Шмек

ГЛАС: Шта, по Вама, недостаје на првенству?

ПЕТРОВИЋ: Фали шмека, јер се тотално промијенио фудбал, начин размишљања, поготово у млађим категоријама. Шаблони су постали све. Не можеш да нађеш мајстора који ће једним потезом ријешити утакмицу. Зато ја кажем, сад кад ови играчи коштају по 50, 60, 70 милиона, колико би некадашњи мајстори фудбала данас коштали - милијарду. Овима данас важне су љубичасте копачке са туфницама, да шљашти све, да се види, па онда тетоваже, па љубљење, па крштење... Да се прекрстиш једно 16 пута, да покажеш да си католик, Србин... Кад их видим са тим копачкама, смучи ми се. Али ако то немају, нису ИН. Мораш бити модеран. Трпимо то, такво је вријеме, мораш да хендлујеш све то. Важно је да они имају “сикс пек”, да скину мајицу, да им видиш те мишиће, а кад треба у дуел, нема га ниђе. Прије су били они са стомаком, али их нико није могао добити у дуелу, ни један на један. Плочице су данас њима битне, прије су се оне стављале само у купатило. То је само за плажу, али ето. Изори ти мени онај терен, зато си ту, браниш боје своје земље или клуба.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.