Владимир Ивић, тренер Краснодара, о одрастању и српском фудбалу: Никад у Звезду!
КРАСНОДАР - Фудбалску јесен у Русији обиљежио је један Србин. Владимир Ивић. Он ће са својим Краснодаром зимску паузу провести на првом мјесту првенства, испред неприкосновеног владара фудбала у највећој земљи на свијету, Зенита из Санкт Петербурга и Динама из Москве.
Многи сматрају да је управо Ивић био кључна карика великог успјеха Краснодара и да је Србин заслужио све почасти на југу Русије. Млади стручњак говорио је о фудбалу у Русији, али и великом ривалству између Црвене звезде и Партизана.
- Свака утакмица између тих клубова је луда. Сећам се да смо једном играли у гостима и меч је прекинут, јер су навијачи оба клуба улетали на терен у покушају да се сукобе. Одмах смо отрчали у тунел да не бисмо добили батине. Нула одсто је шанса да преузмем Звезду. Не постоји шанса за тако нешто. Почнимо са чињеницом да они са мном никада не би контактирали. Они знају да бих одбио понуду, чак и ако ми дају све што тражим. У Србији је о таквим стварима забрањено размишљати, а камоли радити. И поред тога поштујем Црвену звезду, тамо ми је играо брат - рекао је Ивић.
Србин је причао о одрастању, дјетињству и свим оним лијепим и мање лијепим стварима које памти.
- Одрастао сам у дивној породици, окружен љубављу. Заувек ћу бити захвалан родитељима. Мој отац је био веома поштен човјек, научио ме је да не радим ништа због чега ћу се касније кајати. Од мене се тражило да будем искрен, да помажем људима, да касније будем добар отац, да поштујем све националности. У Југославији је живјело много различитих људи. Али отац и мајка су ме учили да не делим људе на Хрвате, Србе и Албанце. Има добрих и лоших људи - то је све. Тако то функционише у Србији, сигуран сам да је тако и у Русији. Моја земља је преживела велику неправду. Никада то нећемо заборавити. Много лоших ствари нам се десило. Те 1999. године сам живео у Београду, док је град био гранатиран. Бомбе су летеле не само на војне објекте, већ на зграде и цивиле. Бомбардована је и кинеска амбасада. Добро се тога сећам, јер ми је био рођендан. Прославио сам то у ресторану, а бомба је пала на 5.000 метара одатле. Дешавало се да нас бомбардују 24 сата, било је толико граната да је ноћ личила на дан. Био је то рат између моћног НАТО-а и једне мале земље. Срби могу да буду поносни на тај период. Нећу о политици, али ми смо јако поносан народ. Уверен сам да смо били на правој страни, иако свако има своју верзију приче - нагласио је Ивић.
Браћа
Срби и Руси су братски народи. То мишљење дијели и одлични тренер Краснодара.
- Знам да ви Руси волите Србију. И ми волимо вас. Сигуран сам да многи Руси лијепо живе у Србији тренутно - рекао је Ивић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
